Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

среда, 06. децембар 2017.

Народне бригаде






„Народне бригаде“ су италијанска војна формација у Другом светском рату повезана са партијом „Хришћанска демократија“. Била је део италијанског покрета отпора формираног 1943. године под називом „Комитет за национално ослобођење“ (CLN). Комитет је  чинило неколико политичких странака (Комунистичка партија Италије, Хришћанска демократија, Партија акције, Радничка демократска партија, Италијанска либерална партија, Италијанска социјалистичка партија) и имао је подршки Краља Виктора Емануела III и Савезника. 

Војне формације Комитета биле су подељене на комунисте (бригада „Гарибалди), социјалисте (бригада „ Ђакомо Метеоти“), акционаше тј. социјалне либерале  (бригада „Правда и слобода“),  хришћанске демократе („Народне бригаде“), католике (бригада „Зелени пламен“), аутономне и друге. „Народне  бригаде“  формиране су у лето  1944. године. Формације католичке оријентације, а међу њима и „Народне бригаде“, имале су опрезан став, како према противницима, избегавајући провокације које би изазвале репресију према становништву, тако и према формацијама других идеолошких оријентација, покушавајући да сарађују са њима, без одустајања од својих начела.

понедељак, 20. новембар 2017.

Беч: Алијанса за слободну недељу


Римокатоличка црква (Dr. Alois Schwarz, Diözesanbischof) и Министарство за рад и социјална питања Аустрије (Alois Stöger, Sozialminister) покренули су иницијативу, која за циљ има омогућавање права запосленима на недељу као слободан дан у току радне седмице (Freier Sonntag).
Тим поводом, 7. новембра 2017. године, одржано је предавање, током кога је један од оснивача Алијансе за слободну недељу (Allianz Für den Freien Sonntag), бискуп Максимилијан Ајхерн, говорио о значају недељног дана за припаднике хришћанских вероисповести. Овом приликом, он је нагласио да је човек хришћанин створен да се радује животу делећи ту љубав добијену од Творца са својим најближима.
Присутнима се затим обратио министар за рад и социјална питања г. Алојз Штегер и, из угла основног закона о раду и свог личног искуства, објаснио велики проблем који настаје када моћни послодавци покушавају да злоупотребе и избегну право запослених на слободан дан. Нарочито је ово право оспоравано доласком првих гостујућих радника у Аустрију. Након предавања наступила је дискусија, током које су учесници скупа имали прилику да размене лична искуства.
Важно је напоменути да се говорило и о томе да одређени број запослених у областима и делатностима које су неопходне за функционисање друштва и државе морају да раде током читаве недеље, а послодавац је у овом случају у обавези да обезбеди неки други слободан дан. Такође хришћанске Цркве (Римокатоличка, Евангелистичка, Старокатоличка, Грчка Православна Црква…),  у којима се суботом и недељом служи света Литургија и које су управо тада најактивније када је реч о контактима са верницима, недељу као дан одмора за своје службенике и свештенство замењују за неки други слободан дан у току седмице.
Извор: Епархија аустријско-швајцарска
 http://www.spc.rs/sr/bech_alijansa_za_slobodnu_nedelju

петак, 10. новембар 2017.

Пољска премиjерка жели EУ где се хришћанство не цензурише

У говору о спољноj политици, Шидло jе рекла да хришћани у Eвропи не би требало да се осећаjу неугодно или посрамљено због своjе вере и традициjе, преноси Роjтерс.
Извор: Танјуг

недеља, 05. новембар 2017.

Основан Хришћанско демократски покрет (ХДП)

05. октобра 2017. године у Београду одржана је оснивачка скупштина Хришћанско демократског покрета (ХДП).  На скупштини су усвојени Статут и Програм и изабрано је руководство ове нове политичке организације. За председника ХДП изабран је Милош Вулић.
У обраћању присутнима на Скупштини Вулић је нагласио да се ХДП оснива ради очувања хришћанско демократских вредности и унапређивања услова за живот грађана који је заснован на слободи, правди и солидарности, тачније основним принципима хришћанске демократије. Председник је додао и да је импрератив  активизам и упознавање грађана Србије са идејама политике центра, која обухвата, како конзервативне политичке погледе, тако и оне либерално демократске и додао да је управо то величина једне такве политике.
Основни циљеви ХДП биће они попут подстицања демократизације друштва и развијања демократских процедура, очувања хришћанских вредности, заговарања евро-атланских интеграција уз одржавање традиционалних пријатељстава, пре свега јасно дефинисање спољне политике, развијање културе дијалога, толеранције и солидарности, као и међународна и регионална сарадње.
Истакнуто је да ће у наредном периоду ХДП разговарати са другим организацијама, институцијама, политичким партијама и покретима, као и да ће бити донете Стратегија спољне политике са нагласком придруживања Србије европској породици народа, као и Стратегија економске политике са нагласком на социјално тржишној привреди.

четвртак, 26. октобар 2017.

Leskovčanin ponovo reizabran kao jedini Srbin u bord Međunarodne unije mladih demokrata

 Miljan Pavlović (31) iz Leskovca, po treći put je reizabran u bord Međunarodne unije mladih demokrata na kongresu koji je održan u Briselu.

Ovaj mladi diplomata je u bordu Unije od 2014. i biće na ovoj poziciji do 2019. Tokom svog mandata, Miljan Pavlović je osmislio i upravljao međunarodnom kampanjom Unije u borbi protiv ekstremizma i međunarodnom kampanjom suočavanja s prošlošću.
Ponosan sam i počastvovan što sam ponovo izabran za potpredsednika. Doveli smo Srbiju u svet, vreme je da dovedemo i svet u Srbiju“, napisao je na svom Tviter nalogu ovaj mladi Leskovčanin.
On dodaje da su mladi najbolji ambasadori naše zemlje.
Danas samo mogu da dodam, da i dalje osećam veliku čast i obavezu, da predstavljam Srbiju najbolje što mogu. Ali, želim i da zahvalim svima koji su rekli da je nemoguće. Naterali su me da radim još vrednije“, kaže za Jugmediu Miljan Pavlović

Međunarodna unija mladih demokrata je poznata po svojim kampanjama za slobodu u kriznim područjima (Ukrajina, Sirija, Irak) i petogodišnjoj strategiji borbe protiv ekstremizma i terorizma.
Moj cilj  nije i neće biti uloga nekog ko samo nosi odelo, kravatu i slika se. Moja cilj nije ni puko upravljanje međunarodnim kampanjama. Moj cilj nije ni samo predstavljanje Srbije ljudima u svetu. Moj cilj je da skrenem pažnju na važnost omladinske diplomatije i međunarodne saradnje u globalu. Moj cilj je da svoja međunarodna iskustva prenesem svojim sugrađanima u Srbiji“, kaže  za Jugmediu Miljan Pavlović.
Međunarodna unija mladih demokrata (International Young Democrat Union-IYDU) sa sedištem u Oslu, predstavlja najveću svetsku alijansu omladinskih političkih organizacija desnog centra, sa 127 organizacija članica iz 81 zemlje.
Dragan Marinković
 http://jugmedia.rs/leskovcanin-reizabran-jedini-srbin-bord-medjunarodne-unije-mladih-demokrata/

недеља, 15. октобар 2017.

Биографија Себастијана Курца – млади политичар с визијом

Курц, који је најпопуларнији политичар у Аустрији, имао је тешкоће на старту свог политичког пута. Када је, још као ђак, покушао да приступи омладини Народне партије Аустрије (ОВП), њему је саветовано да то не чини јер наводно није за политику.


Међутим, упоран, какав јесте, ушао је у политику и веома брзо преузео место шефа омладине ОВП, а 2011. га је, са свега 25 година, у владине структуре увео тадашњи вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, поставивши га на место државног секретара за интеграције.
Курц је најпре од 2008. до 2012. био председник омладине ОВП у Бечу, а од 2009. председник омладине на савезном нивоу, пошто је изгласан са подршком 99 одсто гласова. Реизабран је за шефа омладине ОВП 2012. са 100 одсто подршке, што јасно показује његово политичко умеће.
Преко успешног обављања функције шефа омладине народњака, он је доспео у жижу интересовања високих функционера народњака, који су у њему видели велики потенцијал.
Курц потиче из просечне аустријске породице, његова мајка је учитељица, отац техничар у Филипсу, а одрастао је у 12. бечком округу, где и данас живи.
После матуре и одслужења војног рока, уписао је право, које није завршио због политичких обавеза, пошто је 2009. изабран и за заменика председника ОВП у Бечу, те је ушао и у бечку скупштину, пре него што је 2011. постао државни секретар за интеграцију у Министарству унутрашњих послова.
Њега је у владу увео тадашњи шеф дипломатије, вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, који је Курца након избора 2013. чак и довео на место министра спољних послова, уз задржавање ресора интеграције.
Он је тада био најмлађи министра спољних послова у историји Аустрије са свега 27 година.
Курц се најпре истакао водећи ресор интеграције као државни секретар, посветивши посебну пажњу овој теми, са фокусом идентификације младих миграната са успешним примерима интеграције.
Када је ступио на дужност шефа дипломатије, многи домаћи и страни медији су се подсмевали због његове младости, тврдећи да он нема искуство за такву функцију.
Међутим, убрзо се доказао на међународном плану, на самом почетку указујући да је приоритет спољне политике Аустрије ЕУ и Западни Балкан, због чега га је прва посета одвела у Хрватску, а убрзо је допутовао и у Србију, којој пружа отворену подршку у њеном приступном процесу.
У избегличкој кризи показао се као веома тврд политичар, који је знао шта жели и успео да наметне своје виђење, док је остатак Европе подржавао политику добродошлице немачке владе.
Курц је убрзо увидео да је немогуће савладати толику навалу избеглица и миграната, те да ће то имати последице по друштво.
Због тога он је тражио у ЕУ затварање и контролу границе, како би се зауставила неконтролисана миграција.
И поред противљења Немачке, Курц је, уз подршку земаља западног Балкана, затворио балканску рту и тиме обуставио избеглички талас.
Након тога су и бројни други европски политичари прешли на политику ограничења пријема избеглица и миграната.
У земљи, како би спречио исламску радикализацију, Курц је наметнуо реформу закона о исламу, који постоји још од доба монархије, а измене су донеле онемогућавање финансирања исламских удружења из иностранства.
Курц је отворено, и поред тога што је у томе био потпуно усамљен, стао против настављања приступних преговора ЕУ са Турском.
Током председавања ОЕБС-у у овој години Курц се залаже за дијалог у решавању отворених конфликата, те је успео да за једним столом окупи шефове дипломатија светских сила, што није чест случај у овој организацији.
Убрзо је, због своје доследне, јасне политике постао најпопуларнији политичар у земљи, претекавши тако и председника Аустрије, а и у странци се у протеклих две и по године причало да би он требало да преузме кормило.
Себастијан Курц с девојком
Себастијан Курц с девојком
 
Пошто је 10. маја, тадашњи лидер Рајнхолд Митерленер, одлучио да се повуче, Председништво странке је само четири дана касније именовало Курца за његовог наследника.
Међутим, Курц је преузимање странке условио бројним реформама и променама у самој структури.
Млади политичар наметнуо је старијим колегама нови стил вођења политике, па чак и боју странке. Уместо вишедеценијске црне, по којој је препознатљива ОВП, у предизборну трку народњаци су ушли са тиркизном бојом.
Изменио је и статут странке добивши одрешене руке за одређивање политичког курса партије, али и кадровске политике.
Такву моћ до сада није имао ниједан лидер ОВП, па је огроман успех за младог Себастијана што је то издејствовао, а пошто је добио све што је тражио, 1. јула на скупштини га је подржало чак 98,7 одсто чланова.
Са Курцом на челу ОВП је од конзервативне странке постала модерна снага, која најављује реформе, али уједно и има чврст став у одбрани националних интереса.

 Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2905259/biografija-sebastijana-kurca--mladi-politicar-s-vizijom.html

четвртак, 12. октобар 2017.

DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije

Celokupno članstvo Demohrišćanske stranke Srbije, na čelu sa predsednicom Olgicom Batić, danas je kolektivno pristupilo Pokretu obnove Kraljevine Srbije.


DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije   

Pokret obnove Kraljevine Srbije najmlađa je politička stranka, registrovana 17. jula 2017. godine. Za samo sedam dana prikupljeno je više od 12.000 overenih potpisa građana Srbije, a za tri meseca postojanja, formirano je više od 70 gradskih i opštinskih odbora širom Srbije, navodi se u saopštenju. Stranci je u međuvremenu prišao jedan republički, tri pokrajinska poslanika, čime je stranka postala parlamentarna, kao i preko 50 odbornika u većim gradovima i opštinama Srbije.
- POKS je jedina politička stranka u Srbiji koja se zalaže za obnovu Kraljevine Srbije i uređenje države po modelu najuspešnijih i stabilnih monarhija Evrope, Velike Britanije, Švedske, Norveške, Danske, Belgije, Holandije i Španije. Sve više građana, udruženja građana, ali i drugih političkih stranaka to uviđa. Zbog toga nam je kolektivno pristupila i Demohrišćanska stranka Srbije, a uskoro očekujemo i još neke stranke da nam se pridruže. POKS je čvrsto zauzeo poziciju srpske umerene desnice na političkoj sceni Srbije i očekujemo da ćemo ubrzo postati najjači zastupnici te ideje – rekao je zastupnik POKS, narodni poslanik, Žika Gojković.
Prema rečima Olgice Batić, ideje Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije baštini već više od 20 godina. – Odlučili smo da kolektivno pristupimo POKS-u jer se moramo ujediniti svi koji isto mislimo, da bi smo brže i lakše ostvarili naše ciljeve. Više hiljada članova DHSS daće puni doprinos u borbi za ostvarenje programskih ciljeva POKS, za tradicionalne vrednosti, očuvanje porodice kao stuba našeg društva, za srpskog seljaka i punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji – rekla je predsednica Demohrišćanske stranke Srbije, Olgica Batić.
- POKS jača i u Šumadiji. Mnogi odbori Nove Srbije i drugih stranaka su nam kolektivno pristupili. Ceo Ivanjički odbor Nove Srbije, sa svih šest odbornika u Skupštini opštine, predsednica Gradskog odbora Nove Srbije iz Čačka, a narednih dana biće još zvučnih "pojačanja" u našem timu – rekao je jedan od osnivača POKS, Mirko Čikiriz iz Kragujevca, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Izvor: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=359106&title=DHSS+kolektivno+pristupila+Pokretu+obnove+Kraljevine+Srbije