Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

недеља, 15. октобар 2017.

Биографија Себастијана Курца – млади политичар с визијом

Курц, који је најпопуларнији политичар у Аустрији, имао је тешкоће на старту свог политичког пута. Када је, још као ђак, покушао да приступи омладини Народне партије Аустрије (ОВП), њему је саветовано да то не чини јер наводно није за политику.


Међутим, упоран, какав јесте, ушао је у политику и веома брзо преузео место шефа омладине ОВП, а 2011. га је, са свега 25 година, у владине структуре увео тадашњи вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, поставивши га на место државног секретара за интеграције.
Курц је најпре од 2008. до 2012. био председник омладине ОВП у Бечу, а од 2009. председник омладине на савезном нивоу, пошто је изгласан са подршком 99 одсто гласова. Реизабран је за шефа омладине ОВП 2012. са 100 одсто подршке, што јасно показује његово политичко умеће.
Преко успешног обављања функције шефа омладине народњака, он је доспео у жижу интересовања високих функционера народњака, који су у њему видели велики потенцијал.
Курц потиче из просечне аустријске породице, његова мајка је учитељица, отац техничар у Филипсу, а одрастао је у 12. бечком округу, где и данас живи.
После матуре и одслужења војног рока, уписао је право, које није завршио због политичких обавеза, пошто је 2009. изабран и за заменика председника ОВП у Бечу, те је ушао и у бечку скупштину, пре него што је 2011. постао државни секретар за интеграцију у Министарству унутрашњих послова.
Њега је у владу увео тадашњи шеф дипломатије, вицеканцелар и шеф ОВП Михаел Шпинделегер, који је Курца након избора 2013. чак и довео на место министра спољних послова, уз задржавање ресора интеграције.
Он је тада био најмлађи министра спољних послова у историји Аустрије са свега 27 година.
Курц се најпре истакао водећи ресор интеграције као државни секретар, посветивши посебну пажњу овој теми, са фокусом идентификације младих миграната са успешним примерима интеграције.
Када је ступио на дужност шефа дипломатије, многи домаћи и страни медији су се подсмевали због његове младости, тврдећи да он нема искуство за такву функцију.
Међутим, убрзо се доказао на међународном плану, на самом почетку указујући да је приоритет спољне политике Аустрије ЕУ и Западни Балкан, због чега га је прва посета одвела у Хрватску, а убрзо је допутовао и у Србију, којој пружа отворену подршку у њеном приступном процесу.
У избегличкој кризи показао се као веома тврд политичар, који је знао шта жели и успео да наметне своје виђење, док је остатак Европе подржавао политику добродошлице немачке владе.
Курц је убрзо увидео да је немогуће савладати толику навалу избеглица и миграната, те да ће то имати последице по друштво.
Због тога он је тражио у ЕУ затварање и контролу границе, како би се зауставила неконтролисана миграција.
И поред противљења Немачке, Курц је, уз подршку земаља западног Балкана, затворио балканску рту и тиме обуставио избеглички талас.
Након тога су и бројни други европски политичари прешли на политику ограничења пријема избеглица и миграната.
У земљи, како би спречио исламску радикализацију, Курц је наметнуо реформу закона о исламу, који постоји још од доба монархије, а измене су донеле онемогућавање финансирања исламских удружења из иностранства.
Курц је отворено, и поред тога што је у томе био потпуно усамљен, стао против настављања приступних преговора ЕУ са Турском.
Током председавања ОЕБС-у у овој години Курц се залаже за дијалог у решавању отворених конфликата, те је успео да за једним столом окупи шефове дипломатија светских сила, што није чест случај у овој организацији.
Убрзо је, због своје доследне, јасне политике постао најпопуларнији политичар у земљи, претекавши тако и председника Аустрије, а и у странци се у протеклих две и по године причало да би он требало да преузме кормило.
Себастијан Курц с девојком
Себастијан Курц с девојком
 
Пошто је 10. маја, тадашњи лидер Рајнхолд Митерленер, одлучио да се повуче, Председништво странке је само четири дана касније именовало Курца за његовог наследника.
Међутим, Курц је преузимање странке условио бројним реформама и променама у самој структури.
Млади политичар наметнуо је старијим колегама нови стил вођења политике, па чак и боју странке. Уместо вишедеценијске црне, по којој је препознатљива ОВП, у предизборну трку народњаци су ушли са тиркизном бојом.
Изменио је и статут странке добивши одрешене руке за одређивање политичког курса партије, али и кадровске политике.
Такву моћ до сада није имао ниједан лидер ОВП, па је огроман успех за младог Себастијана што је то издејствовао, а пошто је добио све што је тражио, 1. јула на скупштини га је подржало чак 98,7 одсто чланова.
Са Курцом на челу ОВП је од конзервативне странке постала модерна снага, која најављује реформе, али уједно и има чврст став у одбрани националних интереса.

 Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/region/2905259/biografija-sebastijana-kurca--mladi-politicar-s-vizijom.html

четвртак, 12. октобар 2017.

DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije

Celokupno članstvo Demohrišćanske stranke Srbije, na čelu sa predsednicom Olgicom Batić, danas je kolektivno pristupilo Pokretu obnove Kraljevine Srbije.


DHSS kolektivno pristupila Pokretu obnove Kraljevine Srbije   

Pokret obnove Kraljevine Srbije najmlađa je politička stranka, registrovana 17. jula 2017. godine. Za samo sedam dana prikupljeno je više od 12.000 overenih potpisa građana Srbije, a za tri meseca postojanja, formirano je više od 70 gradskih i opštinskih odbora širom Srbije, navodi se u saopštenju. Stranci je u međuvremenu prišao jedan republički, tri pokrajinska poslanika, čime je stranka postala parlamentarna, kao i preko 50 odbornika u većim gradovima i opštinama Srbije.
- POKS je jedina politička stranka u Srbiji koja se zalaže za obnovu Kraljevine Srbije i uređenje države po modelu najuspešnijih i stabilnih monarhija Evrope, Velike Britanije, Švedske, Norveške, Danske, Belgije, Holandije i Španije. Sve više građana, udruženja građana, ali i drugih političkih stranaka to uviđa. Zbog toga nam je kolektivno pristupila i Demohrišćanska stranka Srbije, a uskoro očekujemo i još neke stranke da nam se pridruže. POKS je čvrsto zauzeo poziciju srpske umerene desnice na političkoj sceni Srbije i očekujemo da ćemo ubrzo postati najjači zastupnici te ideje – rekao je zastupnik POKS, narodni poslanik, Žika Gojković.
Prema rečima Olgice Batić, ideje Pokreta obnove Kraljevine Srbije, Demohrišćanska stranka Srbije baštini već više od 20 godina. – Odlučili smo da kolektivno pristupimo POKS-u jer se moramo ujediniti svi koji isto mislimo, da bi smo brže i lakše ostvarili naše ciljeve. Više hiljada članova DHSS daće puni doprinos u borbi za ostvarenje programskih ciljeva POKS, za tradicionalne vrednosti, očuvanje porodice kao stuba našeg društva, za srpskog seljaka i punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji – rekla je predsednica Demohrišćanske stranke Srbije, Olgica Batić.
- POKS jača i u Šumadiji. Mnogi odbori Nove Srbije i drugih stranaka su nam kolektivno pristupili. Ceo Ivanjički odbor Nove Srbije, sa svih šest odbornika u Skupštini opštine, predsednica Gradskog odbora Nove Srbije iz Čačka, a narednih dana biće još zvučnih "pojačanja" u našem timu – rekao je jedan od osnivača POKS, Mirko Čikiriz iz Kragujevca, državni sekretar u Ministarstvu pravde.

Izvor: http://www.danas.rs/politika.56.html?news_id=359106&title=DHSS+kolektivno+pristupila+Pokretu+obnove+Kraljevine+Srbije

субота, 30. септембар 2017.

Slučaj CSU: div na klimavim nogama



Vanredno stanje za CSU. Stranka, koja je decenijama imala apsolutnu većinu, na izborima za Bundestag je doživela težak poraz, izgubivši deset odsto birača. Sada bruji u Bavarskoj, kao da Merkel nema i drugih problema. 

München Nach der Bundestagswahl - CSU Vorstand (picture-alliance/dpa/S. Hoppe)    


Hrišćansko socijalna unija (CSU) u Bavarskoj je veoma konzervativna, bliska crkvi i sa jakim socijalnim profilom. Katastrofa na izborima za Bundestag: 38 odsto za CSU između Ašafenburga i Kifersfeldena verovatno boli više nego poraz CDU u Saksoniji gde je stranka kancelarke na drugom mestu iza AfD. Pobednički duh je nestao, a naredne godine su pokrajinski izbori u Bavarskoj.
Desnije od CDU...
...može da bude samo zid, rekao je praotac stranke Franz-Josef Štraus još pre nekoliko decenija. Ipak, sada je tamo, sasvim desno AfD. To je potpuno neprihvatljivo za CSU. Zato lider stranke, Horst Zehofer još jednom isprobava programske izmene stranke. „Mora se napraviti ponuda i „nacionalno orijentisanim ljudima", rekao je nakon sednice odbora. Našao je jednu dopadljivu i zvučnu formulaciju, kako bi izbegao sintagmu „desna orijentacija": On želi da zaposedne centar i „spektar demokratske desnice". Joahim Herman, do nedelje glavni kandidat i izabrani ministar unutrašnjih poslova u Berlinu želi samo da „zatvori desno krilo".

 Bundestagswahl 2017 | CSU Anhänger (Imago/Sven Simon/F. Hoermann)  
U prostorijima CSU u Minhenu tokom izborne večeri


CSU je, doduše, dobila sve direktne mandate u pokrajini, ali se pobeda doživljava kao poraz. Birači su kažnjavali CSU i birali AfD najviše u onim izbornim krugovima koji su smešteni na pograničnim područjima. To su regije gde su se u leto 2015. izbeglice prvo naselile i „zaposele nemačko tlo“.
Merkelovoj treba CSU kako bi...
...formirala jedinu moguću opciju u vlasti - jamajka koaliciju. Nisu Zeleni u ovom spoju faktor rizika, već upravo CSU. I pre nego što su komplikovani pregovori između liberala (FDP), polu-konzervativaca (CDU), veoma konzervativnih (CSU) i „ekologa" (Zelenih) uopšte započeli, CSU je postala sigurnosni rizik za Merkelovu.
Tradicionalna unija visi o koncu. U svakom mandatu je pakt između sestrinskih stranaka formalno obnavljan – prosto obavezna vežba. Osim jednom! Godine 1976. je moćni Franz-Jozef Štraus Helmutu Kolu u svađi zapretio okončavanjem sestrinstva. No, Kol je kontrirao – ipak nezvanično. I onda je rekao da bi se nakon takvog političkog razvoda CDU naravno kandidovala i u Bavarskoj. To je pomoglo. Pretnja okončavanjem unije ostala je oružje. Sa njim CSU i dalje ponekad maše.

 CSU - Frankz Josef Strauß und Helmut Kohl (Getty Images)  
Helmut Kol i Jozef Štraus, 28.09.1979.


Rizik Jamajka – omraženi pakt
CSU neće moći koristiti ovo sredstvo pritiska u pregovorima o koaliciji. Za razliku od oba manja potencijalna koaliciona partnera – Zelenih i FDP, CSU je doživela veliki poraz. Pre izbora im je predviđano 47odsto, a ispalo je skoro 10 odsto manje. Uloga CSU kao negativca u pregovorima o Jamajka koaliciji je čini se programirana. Ukoliko se stranka koju je AfD oslabila pomeri još ulevo, mogla bi uplašiti sve koji su glasali za CSU zbog simpatija prema Merkelovoj. Čak bi u Bavarskoj i crkve mogle da se distanciraju.
Formiranje koalicije pod uslovima koje je predložio Horst Zehofer – uvođenja gornje granice za broj izbeglica od 200 000 godišnje deluje nemoguće. I Zeleni smatraju nemogućom misijom da dođu do zajedničke reči sa CSU. Osim toga, samo četvrtina građana želi Jamajku.
Slučaj Horst
Da li će Zeleni uopšte želeti da imaju posla sa liderom CSU Zehoferom? Od ponedeljka u stranci kipi. Povlačenje, revolt, i tako dalje – sve je moguće. Sve do dana stranke sredinom novembra, a možda  i pre.
Zehoferu se sveti njegova istrajnost u ljutnji na Merkel, koju stalno održava u verbalnoj oštrini, dok se kancelarka odavno koriguje. Nije zaboravljeno ni njegovo, po mnogima nepristojno ponižavanje Merkelove na dan stranke 2015, kada ju je zbog njene izbegličke politike ispravljao kao djače. 2016. više se uopšte nije pojavljivala u Bavarskoj. Ostaje činjenica da je Zehofer od izbegličke politike Merkelove zahtevao mnogo, ali nije i dobio, posebno kada je u pitanju gornja granica za broj izbeglica. Dio biračkog tela CSU to nije zaboravio.
Zehofer, koji je već najavljivao odlazak mora računati na sve. Otpor prema lideru stranke se najviše formira u protestantskoj Franačkoj. No, još ga ne napadaju otvoreno. Za njega daleko opasnija ostaje „glasna" tišina u sopstvenim redovima.

 Izvor: http://www.dw.com/sr/slu%C4%8Daj-csu-div-na-klimavim-nogama/a-40758092?maca=sr-Facebook-sharing














понедељак, 25. септембар 2017.

Žena koja je potukla i četvrtog na Š

U Nemačkoj skoro ništa novo. Posle Šredera, Štajnmajera i Štajnbrika, šefica CDU Angela Merkel ubedljivo je pobedila i Martina Šulca. Građani su glasali za stabilnost, ali kancelarka će morati da im pruži više od toga.
Ništa od eksperimenata. Nemačka nakon izbora ostaje kakva je bila – politička, društvena i ekonomska bonaca, uz verovatno malo više dreke u parlamentu. Ekstremna uzbuđenja i pokusi su ostavljeni drugima: Erdoganovoj Turskoj, Trampovoj Americi, Putinovoj Rusiji i Velikoj Britaniji koja napušta EU. Ovo je doba straha, doba terorizma i populizma. Ipak, u Nemačkoj je uglavnom mirno. Izbori dođu kao neka vrsta lekarskog uverenja o psihičkoj stabilnosti.
Angela Merkel ostaje kancelarka , doduše uzdrmana sa samo 32,7 odsto dobijenih glasova. No ipak ubedljivo najjača i u mogućnosti da sastavi Vladu sa Liberalima i Zelenima. To će, nema sumnje, biti komplikovani pregovori sa dve partije koje se međusobno ne podnose jer konkurišu za slično biračko telo potpuno različitim pristupima. No SPD je maltene sahranjen sa istorijskim minimumom od 20 odsto.
Dakle još četiri godine sa više nego poznatim licem u Kancleramtu – ako Merkelova toliko izdrži. Mada ova protestantkinja važi kao marljiva, što počne to i završi. Ali veliko je pitanje kako će vladati.
Kao prva žena na vodećoj funkciji i kao kancelarka maratonskog mandata ona je već sada materijal za istorijske udžbenike. Ali šta će pisati uz njeno ime? Još joj nedostaje političko remekdelo. Adenauer je integrisao SR Nemačku u ono što zovemo Zapadom, Brant je svojom istočnom politikom utoplio Hladni rat, Kol se pobrinuo za ujedinjenje, Šreder je pretumbao tržište rada i socijalnu državu. Šta će Merkelova?
Na opšte iznenađenje je 2015. otvorila granice za izbeglice i držala se kursa između suza ganutosti nekih Nemaca i besnih povika drugih. Nije pristala na postavljanje gornje granice za broj izbeglica koje će Nemačka primiti čak ni kada je to svim silama tražio bavarski CSU. Čeka je druga, teža etapa izazova: izbeglice koje ostaju treba integrisati, a lažne treba poslati nazad kući. To je dugoročni projekat.
Najbolje za kraj?
Jedno od velikih gradilišta na koje Merkelova mora da ponese zaštitni šlem biće Evropska unija. To je zavađena familija čije istorijsko pastorče Velika Britanija treba da se sama otisne u globalizovani svet, ali se o uslovima napuštanja porodice još pregovara. Već to je mamutski zadatak za kancelarku.
Južne članice nastaviće svoju pobunu protiv nemačkog diktata štednje. Svi priznaju da Merkelova drži gral Evrope, ali države opterećene dugovima osećaju da je kraljica nadmoćne Nemačke odviše često tiranin. Ona će morati da drži EU na okupu. Ako joj to ne pođe za rukom, pojačaće se nacionalističke tendencije.
Teški balast joj je i povratak žudnje mnogih naroda za jakim liderima, za testosteronom. Ne samo da Tramp hoće da načini svoju Ameriku great again, i Putin i Erdogan polažu mnogo na svoje bicepse. Merkelova važi kao međunarodni antipod Trampu, neko ko ima smirenosti i moći da odoli provokacijama, da ne popusti. Štedljiva u gestovima, mimici i velikim rečima. Nekada ju je to činilo neuglednom Kolovom devojčicom sa Istoka, danas je to njena snaga.
Spojeni prsti, bešumna moć
U Kancleramt je ušla davne 2005. godine. Dvaput je vodila veliku koaliciju sa socijaldemokratama, između onu sa Liberalima. U sopstvenoj partiji je ostavljala kolege da trče u prazno, da omanu u pokušajima da postanu alfa-mužjaci. Ko nije želeo da shvati da u okviru CDU nema šanse dok je ona tu, počašćen je poput Kristijana Vulfa. Nekada ugledni demohrišćanin postao je predsednik države, a onda se sapleo i otišao u političku ropotarnicu.
Još je upečatljiviji njen uspeh protiv političke konkurencije. Pred njom su redom u izbornim trkama padale socijaldemokrate na četiri Š – Šreder, Štajnmajer, Štajnbrik, Šulc. Taj kvartet je pobeđivala gotovo sama i to više nego ubedljivo, osim 2005. kada je trka sa Šrederom bila tesna. Socijaldemokratizacijom svoje CDU je Merkelova od konkurencije iz SPD načinila trajne patuljke.
Bundestagswahl 2017 | SPD Symbolbild Potop socijaldemokrata
Odustajanje od atomske energije, makar površni angažman za zaštitu klime i izbeglička politika su iskonske teme Zelenih – koje je ona prisvojila. Mogla je sebi čak da priušti luksuz da neposredno pred izbore dopusti da se u Bundestagu glasa za „brak za sve“ – dakle i za homoseksualce, što je u CDU dugo bio tabu – a onda je sama glasala protiv tog zakona koji je ipak usvojen. Dakle za svakog ponešto.
Taj nemilosrdni pragmatizam je neutralisao opoziciju. Ponekad demohrišćani nemaju pojma šta je još kod njih uopšte konzervativno. No to je partija koja se u prvom redu vazda interesovala za moć – ako ima moć, onda je gubitak jasnog konzervativnog profila zapravo pitanje za rasprave u akademskoj dokolici.
Sada treba da bude anti-Tramp
Novi izborni trijumf Merkelove se bazira pre svega na poverenju građana u nju. Tako je bilo i prošli put. Kao reklama je bila dovoljna jedna jedina rečenica: „Znamo se.“ Njen politički stil je državnički, priznanja dobija sa svih strana. Čak je i mladi uglavnom obožavaju. Mlađi od 25 godina jedva da se i sećaju vremena pre Merkelove.
Pri tome u oratorskoj veštini sve do danas nije postala bolja od pukog proseka. No njeni spojeni prsti su klasik modernih poza. To je radikalni minimalizam i njen simbol. Ostani mirna. Po tome će svakako biti upamćena kada 2021. napusti političku pozornicu kao dovršena ili nedovršena kancelarka. A to zavisi od iduće četiri godine.
Njujork tajms ju je proglasio „poslednjom moćnom braniteljkom Evrope“. Tolika hvala sada postaje obaveza. Dugo je oklevala ili makar ćutala o tome hoće li se kandidovati na ovim izborima po četvrti put. Priča se da je pobeda Donalda Trampa u novembru bila odlučujuća da ipak potrči još jednu kancelarsku trku. Rekla je da ne želi da završi kao „polumrtva olupina“, ali da zdravstveno i politički ima snage i elana za još jedan mandat. Građani su je izabrali. Sada joj valja delati.

Izvor:http://www.dw.com/sr/%C5%BEena-koja-je-potukla-i-%C4%8Detvrtog-na-%C5%A1/a-40661234

Избори у Немачкој: Меркел има 32,5, СДП 20, десничарски АФД 13,5, Либерали ФДП 10,5 Левица и Зелени по 9% одсто гласова

Ангела Меркел ће по свему судећи освојити рекордни, четврти канцеларски мандат, након што је са 33% освојених гласова њена ЦДУ добила 218 места у парламенту (Бундестагу), који броји 631 место.Резултат ЦДУ је осетно мањи него на претходним изборима, када су освојили 41%, и дочекан је као крајње разочаравајући, због чега се очекује да утицај Ангеле Меркел на домаћој политичкој сцени буде умањен.

Главни ривал ЦДУ, Социјалдемократска партија Немачке СПД доживела је најгори резултат у последњих 80 година, освојивши тек 20% подршке и 138 места у Бундестагу. Лидер СПД Мартин Шулц најавио је одлазак у опозицију, упркос позиву Ангеле Меркел да размисли о великој коалицији.
Ултрадесничарска антиимигрантска партија Алтернатива за Немачку остварила је висок резултат, освојивши 13,5% и 87 посланичких места, чиме је постала трећа најјача политичка партија у Немачкој. На тај начин постаће прва националистичка странка у Бундестагу после II светског рата.
Најава СПД-а о одласку у опозицију Ангели Меркел оставља само један избор, тзв. "Јамајка" коалицију са сестринском партијом ЦСУ, либералима из ФДП који имају 10,5% и Зеленима који су освојили 9%. Оваква коалиција никада није постојала на савезном нивоу.
22:17 - Насловница немачког Таз-а: Гром АфД удара у Бундестаг
22:07 - Дебата је завршена

Такозвана "дебата слонова" је завршена. Немачка је вероватно једина земља на свету која одмах након објављивања изборних резултата одржава телевизијску дебату уживо. На овој су учествовали представници и лидери странака које су ушле у Бундестаг: ЦДУ, СПД; АфД; ФДП, Зелених и Левице.

21:45 - Меркел Шулцу: Размисли још мало о каолицији, па да попричамо сутра

Ангела Меркел је на постозборној дебати поручила шефу СПД-а Мартину Шулцу да "још једном размисли о могућности формирања велике коалиције са њеном ЦДУ".

- Саветујем вам да о томе још једном размислите, па да о томе пононово поразговарамо сутра - рекла је Ангела Меркел пред милионским аудиторијумом, и тако јасно ставила до зњања да јој ни "Јамајка" коалиција није баш нарочито драга, пре свега због великих разлика појединих потенцијалних коалиционих партнера.

21:27 - Берлин и Франкфурт против АфД: Ви сте нацистичке свиње!

На стотине демонстраната протестује у Берлину и Франкфурту против уласка десничарске, националистичке партије Алтернатива за Немачку (АфД) у немачки парламент. Демонстранти бацају флаше на полицију која штити штаб АфД-а, испред којег су се демонстранти окупили. Опширније прочитајте у посебној вести.

21:10 - Пројекција посланичких места: Огроман губитак за ЦДУ


ЦДУ/ЦСУ коалиција око Ангеле Меркел изгубила је чак 93 посланичка места у односу на прошлчи сазив Бундестага, док је СПД остао без 54 места у односу на прошли сазив. Новина у овом сазиву јесте АфД са 88 посланика, као и ФДП (Слободне демократе) са 69 посланика.

20:59 - Јеврејска заједница: АфД буди најгора сећања на немачку прошлост

Велике јеврејске групе у Немачкој изразиле су забринутост и незадовољство наступом и резултатом антиимигрантске партије АфД. Јозеф Шустер из ВЦентралног Савета Јевреја Немачке рекао је да је очекивао да ће остале политичке партије разоткрити "шупљу популистичку политику и право лице АфД-а". Лидер Светског Јеврејског Конгреса РОналд Лаудер назвао је Ангелу Меркел "правим пријатељем Израела и јеврејског народа", док је за АфД рекао да је у питању "срамотан покрет који евоцира сећања на оно најгоре у немачкој прошлости".

20:53 - АфД на дебати: Нисмо ми ксенофоби, само се боримо за немачки народ

На дебати Алтернативу за Немачку представља портпарол Јорг Мојтен, који је одговарао на оптужбе о ксенофобији политичке партије коју представља.

- Оно што АфД тражи, и што ће наставити да ради и у Бундестагу, јесте да парламент ради за немачки народ. То је све. Нисмо ксенофоби, нећемо то толерисати. Али за спровођење закона, за то ћемо се борити - рекао је Мојтен.

20:45 - Меркел: Одговорност за слабији резултат сносим ја

Ангела Меркел је у постизборној дебати која се преноси уживо на немачкој телевизији АрД преузела одговорност за слабији резултат од очекиваног.

- Ја сам канцелар Немачке, и стога сам ја та која сноси одговорност. Знам да се то односи на моју политику отворених врата, али оно што сви морају да схвате јесте да те 2015. године није било другог, одговарајућег решења. Свесна сам да је тренутно много посла преда мном - рекла је Меркел.

20:38 - Шулц: Меркелова ће учинити све само да остане канцелар

Мартин Шулц се појавио на постизборној дебати и у уживо преносу рекао да ће "Ангела Меркел учинити све што је у њеној моћи да остане на месту канцелара".

- Даће вам шта год пожелите, јер једино што жели јесте канцеларска фотеља - поручио је Шулц лидерима Зелених и ФДП-а.

Дојче веле запажа да Мартин Шулц делује нервозно, да се тешко мири са поразом и то манифестује константним нападима на Меркелову.

20:34 - Почиње "слоновски" округли сто

Ангела Меркел је отишла да се пресвуче како би се припремила за дебату која се у Немачкој популарно зове "слоновски округли сто", због политичке тежине оних који у њој учествују - лидера партија који су најбоље прошли на изборима. Телевизија АрД преноси уживо ово сучељавање. Лидер ФДП Кристијан Линдер рекао је да ће његова партија бити "врло опрезна око 'Јамајка' коалиције", и додао да "сигурно неће дозволити да СПД одлучује".

Према првим излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласовима у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага.

Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова.

Социјалдемократски СДП, које предводи мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији резултат од после рата. Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу.

Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто.

Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе.
 
У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција - ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени.

Меркел освојила четврти мандат
Према излазним анкетама са биралишта демохришћани Ангеле Меркел су освојили највише гласова у Немачкој, али са далеко мање гласова од очекиваног, а Алтернатива за Немачку је трећа снага. Меркел је затражила мандат за састав нове владе, а шеф социјалдемократа Мартин Шулц је признао пораз.

Први резултати избора, које је објавила мрежа АРД, показују да је Хришћанско-демократска унија (ЦДУ/ЦСУ) освојила је 32,5 одсто гласова.

Социјалдемократски СДП, које предводи Мартин Шулц, добио је 20 одсто гласова, што је најслабији послератни резултат.

Десничарски АфД, према овим пројекцијама, добио је 13,5 одсто, и по први пут ће се наћи у Бундестагу.

Либерали ФДП су освојили 10,5 одсто подршке бирача. Зелени су по овим резултатима освојили 9,5 одсто, а Левица девет одсто.

Према истраживањима јавног мњења, предвиђало се да ће ЦДУ ће освојити 37 одсто гласова, чиме ће Меркел моћи да добије четврти мандат на челу владе.

У Бундестаг улази шест листа, а математички и политички остају могуће само две коалиције: или наставак Велике коалиције ЦДУ/ЦСУ и СПД, или Јамајка коалиција - ЦДУ/ЦСУ, ФДП, Зелени.

Меркел тражи мандат, Шулц признао пораз
"Наравно да смо се надали мало бољем резултату. Међутим, не смемо да заборавимо да смо управо привели крају велики изазов у законодавству, тако да сам срећна што смо достигли стратешке циљеве наше кампање. Ми смо најјача партија, имамо мандат да формирамо нову владу и не може да буде формирана коалициона влада против нас",поручила је Меркел након објављивања резултата излазних анкета, преноси Ројтерс.

Она је рекла да улазак АфД у парламент представља изазов и да неће журити да формира нову владу.

"Вратићемо назад бираче од АфД уз добру политику", рекла је Меркел присталицама по објављивању резултата излазних анкета.

Националистичка, антиимгрантска партија Алтернатива за Немачку (АфД) која улази у парламент са између 13 и 13,5 одсто гласова обећала је да ће "променити земљу".

"Променићемо ову земљу. Ићи ћемо у лов на госпођу Меркел. Вратићемо нашу земљу", рекао је Александер Гауланд, копредседник странке АфД, док је у седишту странке било велико славље.

Вођа социјалдемократа Мартин Шулц признао је пораз, али је рекао да остаје као вођа партије.

"Јасно је да СПД није успела да се допадне партијској бази", рекао је Шулц и додао да ће се партија током наредних недеља и месеци поново позиционирати, и да је његов задатак да креира тај процес.

Немачке социјалдемократе неће више у коалицију с Ангелом Меркел
Немачка Социјалдемократска партија објавила је данас да више не жели да формира коалицију са конзервативцима у будућој влади Ангеле Меркел и да више воли да буде опозиција у Парламенту, после објаве прогнозе изборних резултата према којима је та странка доживела историјски пораз.

"Добили смо јасан мандат од бирача да идемо у опозицију", рекла је једна од званичница странке Мануела Швезиг, за телевизију ЗДФ, преноси АФП.

"За нас се велика коалиција (са конзервативцима) завршава данас", рекла је она.

Шулц је изјавио да су "грешке" актуелне канцеларке помогле екстремним десничарима да удју у Бундестаг.
У досадашњој влади су у великој коалицији били Меркелкина Хришћанско-демократска унија и сестринска Хришчанско-социјална унија ЦДУ/ЦСУ са Социјалдемократама (СПД) на чијем челу је Мартин Шулц.

Дојче веле наводи да уколико СПД буде у опозицији једина могућност која остаје је такозвана Јамајка коалиција демохришћана, Либерала и Зелених, каква још није постојала на савезном нивоу.

Мартин Шулц изјавио је да су "грешке" актуелне канцеларке помогле екстремним десничарима да удју у Бундестаг.

У телевизијској дебати са Ангелом Меркел, чији је савез партија ЦДУ/ЦСУ освојио навећи број гласова на данашњим изборима, Шулц је рекао да је њена "скандалозна" кампања и избегавање политичких дебата створила вакум који су попунили екстремни десничари.

Меркел је у дискусији позвала све политичке партије у Немачкој да се у понашају одговорно у "бурним временима".

"Живимо у бурним временима, знамо то. Апелујем на све да наставе да разговарају о одговорности", рекла је она.

Меркел је изјавила и да ће формирати стабилну већину и да не планира да води мањинску владу.
(Н1)
Преузето са странице:  http://www.nspm.rs/hronika/ankete-merkel-ima-325-odsto-glasova-desnicarski-afd-13.5-odsto.html

Dejvid Mekalister: Nećemo sa krajnjom levicom i desnicom

Dejvid Mekalister, blizak saradnik Angele Merkel i istaknuti član vladajuće CDU partije u Nemačkoj, uoči izbora u toj zemlji u intervjuu za "Blic" otkriva s kim njihova stranka nikako neće ulaziti u koaliciju

Merkelova je u poslednja tri mandata imala osetnih oscilacija u rejtingu. Njen učitelj Helmut Kol otišao je kao politički gubitnik upravo nakon četvrtog mandata. Plašite li se takvog scenarija?

Rejting CDU i CSU je na oko 37 procenata podrške, SPD dosta zaostaje sa svega 23 procenta. To je jasan znak da nakon tri uspešna mandata birači i dalje podržavaju Merkelovu. Ipak, moramo nastaviti kampanju do poslednjeg trenutka da bismo ubedili što više Nemaca. Izbore ne odlučuju ankete, već isključivo birači na dan izbora.

Koja ja glavna formula uspeha Angele Merkel?

Njen uspeh rezultat je političkog iskustva i inteligentne i pragmatične prirode. Birači znaju da mogu računati na nju u izazovnim vremenima. Ona je stub stabilnosti. To su ključne osobine koje kancelarku izdvajaju od njene konkurencije. Sa Merkelovom kao kancelarkom i pod političkim rukovodstvom CDU i CSU, Nemačka je načinila velike korake napred.

Prema anketama, pobeda CDU nije dovedena u pitanje, ali se potencijalni koalicioni partneri i dalje razmatraju. Koja je, po vama, najbolja postizborna kalkulacija?

Nacionalne predizborne ankete zaista sugerišu da će CDU i CSU biti daleko najjače političke grupe u Bundestagu. Angela Merkel je moćna kancelarka i lider partije. Naš cilj je da postignemo znatno vođstvo za CDU i CSU. Spremni smo da preuzmemo odgovornost za Nemačku. Koalicioni pregovori počeće nakon izbora. Međutim, CDU je jasno stavila do znanja da neće sarađivati sa krajnjom levicom (die Linke) ili desničarskim populistima iz AfD-a. SPD, s druge strane, ne isključuje trostranu koaliciju sa levičarima kao i sa Zelenima. To je greška: U izazovnim vremenima našoj zemlji potrebna je stabilnost i sigurnost.

Kad ste spomenuli AfD, krajnja desnica prvi put ulazi u Bundestag. Kako to vidite?

AfD je trenutno na oko 10 procenata. To znači da 90 odsto Nemaca ne podržava njihovu politiku. AfD je protestni pokret, partija sa jednom političkom stavkom koja igra na ljudske strahove. Nakon skorašnjih regionalnih izbora, većina glasača AfD-a izjavila je da ne očekuju od stranke da donese opipljiva rešenja. Da biste uverili njihove glasače da populistička partija radikalnog prava neće rešiti nijedan njihov problem, moramo razmotriti brige AfD glasača vrlo ozbiljno i uključiti se u javnu raspravu sa predstavnicima AfD da bismo ih naterali da konkretizuju njihova rešenja za te brige.

Jedna od tih briga je i imigraciona politika. Pojedini krugovi čak krive politiku “otvorenih vrata” Merkelove za uspeh AfD?

Nemačka je 2015. delovala u skladu s ustavnim principom ljudskog dostojanstva i dočekala veliki broj izbeglica da bi se izbegla humanitarna katastrofa. Protekle dve godine napravili smo veliki napredak upravljanja tokovima izbeglica. Broj izbeglica koji pristižu u Nemačku znatno se smanjio. Glavni faktor toga je dogovor EU i Turske, koji mora služiti kao model za slične dogovore između Evrope i drugih zemalja porekla izbeglica. Moramo da sprečimo da beskrupulozni trgovci ljudima krijumčare na hiljade izbeglica preko pola Afrike, samo da bi se kasnije udavili u Mediteranu. Evropa ima zajedničku odgovornost prema izbeglicama koje su progonjene ili se nalaze u nevolji i koje imaju pravo na zaštitu. Sve evropske države moraju prihvatiti deo odgovornosti. Kako je naš kapacitet prijema ograničen, moramo nastaviti da smanjujemo broj migranata koji dolaze u Nemačku ,dok u isti mah pokazujemo odgovornost i solidarnost u zaštiti onih kojima je potrebna.

Da li je podrška Srbiji ugrožena ako Merkelova izgubi?

U prethodnim mandatima, kancelarka je pokzalas snažnu posvećenost zapadnom Balkanu. Najbolje bi bilo da nastavi podršku evrointegracijama Srbije nakon izbora.

Treba ući u dijalog s Rusijom 
 
Kakvu politiku prema Rusiji vi podržavate?
Puna primena Minskog sporazuma osnova je održivog političkog rešenja konflikta u istočnoj Ukrajini i ublažavanja sankcija prema Rusiji. Nažalost, još nismo videli dovoljan napredak u tom pogledu. Uveren sam: Dok moramo ostati čvrsti u osudi ruskog kršenja međunarodnog prava, trebalo bi - makar delimičnio - ući u dijalog s Rusijom o pitanjima od zajedničkog interesa i doprineti ruskom civilnom sektoru da izgradi temelje za konstruktivne odnose i dugoročnu saradnju na više nivoa.

Izvor:  http://www.blic.rs/vesti/svet/ekskluzivno-za-blic-dejvid-mekalister-necemo-sa-krajnjom-levicom-i-desnicom/kzmtb0z

субота, 13. мај 2017.

Nemački koncept primenljiv u Srbiji

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu ističe da je razvojni faktor bitna stavka u ekonomijama takozvanih “država blagostanja” ali da se taj segment kombinuje i sa zakonskim rešenjima koja vode računa o socijalnoj pravdi i zaštiti najugroženijih slojeva društva. – U tom smislu Nemačka i koncept socijalno tržišne privrede koji se tamo primenjuje jeste model koji bi mogao biti koristan za Srbiju. U toj zemlji se veoma vodi računa o rastu BDP-a kao i da oni koji su vodeći u tom procesu, a to su preduzetnici, ne budu zakinuti za zaradu koju su ostvarili ali sa druge strane se veoma pazi da ono što je ostvareno bude pravednije i ravnomernije raspoređeno kako bi i radnici imali koristi od toga – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima jedna od osnovnih karakteristika socijalno tržišne privrede je veoma značajna uloga sindikata u funkcionisanju kompanija i ekonomije  uopšte. – U Nemačkoj šef sindikata ima veoma veliku platu na nivou one koju prima menadžment. To je zbog toga kako bi on mogao da bude nezavistan i nepotkupljiv te da na adekvatan i kvalitetan način štiti interese zaposlenih.  Sindikalci i poslodavci su ti u Nemačkoj koji treba u okviru socijalnog dijaloga da se dogovore o svim segmentima zaštite prava i obaveze zaposlenih. U slučaju da do toga ne dođe sindikati organizuju štrajkove.

Za razliku od Srbije, kad je štrajk u Nemačkoj to znači da na ulice da protestuje izlazi desetine ili stotine hiljada zaposlenih što pokazuje koliko su sindikati tamo uticajni, borbeni i kakvu istinsku snagu predstavljaju – navodi Savić. On dodaje da je osnovni preduslov za razvoj socijalno tržišne privrede po kojoj je Nemačka prepoznatljiva razvitak industrije što znači da Srbija ako želi da razvija sličan model mora pristupiti procesu reindustrijalizacije. – Za razliku od Velike Britanije koja se svojevremeno odrekla svog indusntrijskog razvoja i preusmerila se na sektor usluga u Nemačkoj se to nikad nije desilo i epilog toga je da je ta zemlja do pre samo par godina bila prvi izvoznik u svetu. Reindustrijalizacija i orijentacija ka izvozu je definitivno potrebna i Srbiji – ističe Savić.

Branko Pavlović, privatizacioni savetnik kaže da je svaki ekonomski model, pa tako i nemački, socijalno tržišne privrede, daleko bolji od neoliberalnog ekonomskog koncepta koji se sada primenjuje u Srbiji. – Taj koncept služi samo za pretvaranje država u neokolonije i svakako ga treba odbaciti. Svaka država je specifična i nije moguće kopiranje bilo kog ekonomskog modela koje primenjuju druge zemlje. Međutim, to nikako ne znači da ne treba biti upoznat sa svim drugim, naročito onim uspešnim modelima, i svakako treba preuzimati sva dobra rešenja koja su primenljiva i u slučaju Srbije. Shodno tome nemački ekonomski model socijalno tržišne privrede bi bio veoma koristan u našem slučaju. Trebalo bi slediti nemački primer upravljanja državnim preduzećima i socijalne zaštite. Treba učiti od te zemlje koja ne dozvoljava da značajne nacionalne sektore industrije preuzme strani kapital i koja sindikatima garantuje važnu ulogu u zaštiti prava zaposlenih – zaključuje naš sagovornik.

Autor: Gojko Vlaović
Izvor: Demostat
 
 Preuzeto sa internet stranice: http://demostat.rs/vesti/analize/nemacki-koncept-primenljiv-u-srbiji/108