Политика "и Европа и Косово" није немогућа

 
У платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема, сматра Патријарх српски г. Иринеј. Поглавар Српске Православне Цркве каже да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али упозорава да би одрицање од Косова била превисока цена за чланство у ЕУ.
Патријарх је подржао дијалог премијера Србије Ивице Дачића и косовског премијера Хашима Тачија, истакавши да је у платформи државног врха понуђен најбољи начин за решавање косовског проблема.
Патријарх Иринеј је за Радио Београд рекао да политика "и Европа и Косово" није немогућа, али је упозорио да уколико неко од Србије тражи да се одрекне Косова да би била део европске заједнице, ''онда је то превисока цена коју не можемо да платимо".
Српски патријарх наглашава да се детаљи Платформе за Косово могу мењати, али да је суштина добра. "Платформа је крупан и важан корак. Могло се до ње доћи и пар година раније, али никад није касно", каже поглавар Српске православне цркве.
Патријарх је подржао дијалог Дачића и Тачија оценивши да се сваки проблем мора решавати дијалогом. "И од овог дијалога очекујем праведно решење. За цркву је недопустиво да се између Србије и Косова прави било каква граница", нагласио је патријарх Иринеј.
Како патријарх подсећа, "Србија је део Европе и ту нема дилеме". ''Српска историја и култура део су европске историје и културе и Србија је де факто у Европи", наглашава Патријарх. Поглавар Српске Православне Цркве тврди да "сигурно нико не жели да буде изван Европе и знамо колико Европа значи за нас, као што делимично и ми нешто значимо за Европу".
"Али, ако је у питању Европа или Косово и Метохија, онда ту код нас нема дилеме. Ако треба да жртвујемо Косово и Метохију и све оно што се на Косову налази да бисмо постали чланови Европске заједнице, онда је то превисока цена коју ниједан нормалан народ не може да прихвати", нагласио је патријарх Иринеј.
Папа треба да дође у Србију
Поводом полемика у домаћој јавности о томе да ли би папа Бенедикт XVI  требало да дође 2013. године у Србију на прославу 17 векова Миланског едикта у Нишу, патријарх Иринеј је рекао да он лично мисли да би та посета била корисна и "не би нам ништа сметала".
"Папа треба да дође у Србију, то је моје лично мишљење. Иако има разлога за одлагање његове посете, било би добро да дође до сусрета и дијалога две цркве. Ја верујем да ће једног дана до тога и доћи", рекао је патријарх српски.
Патријарх Иринеј је додао да постоје и друга мишљења, и да је Сабор СПЦ одлучио да на прославу позове престонице православних цркава, а и друге цркве, па и католичку, да пошаљу своје представнике на највишем нивоу.
Патријарх је указао и на неке разлоге зашто у овом тренутку папа није добродошао у Србију, наводећи да је, нажалост, историја Другог светског рата и недавних ратова на тлу бивше Југославије, створила "једно велико нерасположење према нашој браћи са запада".
"Многи у тим догађајима и нашим невољама виде присуство Римокатоличке цркве, тако да је можда целисходније да тај позив не буде упућен овом приликом, а како ће то бити убудуће видећемо", рекао је патријарх Иринеј.
Извор: Радио-телевизија Србије
 http://www.spc.rs/sr/politika_evropa_kosovo_nije_nemogutsha

Solidarnost ili ljubi bližnjega svoga

Duga je tradicija da se nemački predsednik obraća građanima na Božić. Predsednik Joahim Gauk je upozorio na sve veći jaz između siromašnih i bogatih i građane Nemačke pozvao na solidarnost.

Deo građana u Nemačkoj se "oseća nesigurno zbog života koji je sve brži i u sve većoj meri nepregledan i nestabilan" rekao je predsednik Gauk kojem je ovo prvo božićno obraćanje građanima u toj funkciji. "Razlika između siromašnih i bogatih je sve veća, promena klime zahteva nove odgovore, baš kao i problem našeg društva koje postaje sve starije", naglasio je predsednik.
"Zabrinjava nas i nasilje, u podzemnim železnicama ili na ulici, gde ljude napadaju i zbog toga jer imaju crnu kosu ili tamniju boju kože." Zbog toga Gauk savetuje povratak bliskosti među ljudima: "Na jeziku politike to znači solidarnost, na jeziku vere, ljubav prema bližnjima. U ljudskom osećaju je to ljubav."
Nemačka želi da bude zemlja u kojoj zajedno žive stari i mladi, starosedeoci i došljaci. "Da, mi želimo solidarnu zemlju", poručio je nemački predsednik.
Joahim Gauk se u svojm govoru povodom Božića osvrnuo i na sve veći broj osoba koje traže azil u ovoj zemlji: "Doduše, nikad nećemo moći prihvatiti sve ljude koji nam dolaze. Ali želimo otvorena srca da prihvatimo osobe koje su progonjene i došljake koji su našoj zemlji potrebni."
Evropa na ispitu
Već na početku svog obraćanja Gauk se osvrnuo i na krizu koja pogađa Evropu. Podsetio je da je ideja ujedinjene Evrope osigurala 60 godina mira na Starom kontinentu, ali i dodao: "Sad je pitanje, može li nas naša politička volja zadržati zajedno kad smo tako ekonomski i kulturološki različiti?"
Nemačka je za sada "dobro prolazila" kroz krizu, smatra Gauk ističući da je ova zemlja politički stabilna: "Radikalne stranke nisu izvukle koristi iz činjenice da je deo stanovništva postao nesiguran."
U svom obraćanju građanima on se više puta osvrnuo i na Bibliju. Za hrišćane je Božić ispunjenje "Božjeg obećanja da smo mi ljudi sigurni u njegovu ljubav". Ali i za osobe drugih vera, baš kao i za one koji ne veruju u Boga je to "praznik u kojem se može zastati, praznik porodice i onih koji su nam bliski, praznik koji povezuje, kad se ljudi posećuju i ramenjuju poklone".
U svom TV nastupu, nemački predsednik Gauk se "vratio" staroj tradiciji da je sam pred kamerom. Naime, njegov prethodnik, Kristijan Vulf pokušao je da uvede običaj da se predsednik u svom Božićnom obraćanju okruži decom i humanitarnim radnicima. Gauk, doduše, nije sedeo za svojim pisaćim stolom kako su to obično činili predsednici pre Vulfa, ali je ipak odlučio da ne preteruje sa spontanošću prvog građanina Nemačke.
Autor: Ginter Birkenštok / A. Šubić
Odgovorna urednica: Dijana Roščić

 http://www.dw.de/solidarnost-ili-ljubi-bli%C5%BEnjega-svoga/a-16478738

Министри ЕУ: Преговори могући током прве половине 2013.

БРИСЕЛ- ШеФови дипломатија земаља чланица ЕУ закључили су да Европски Савет током прве половине следеће године треба да предложи отварање преговора са Србијом уколико се настави са реФормама и оствари довољан напредак у дијалогу са Приштином.

Кипарско председништво саопштило је касно синоћ у Бриселу да су министри ЕУ похвалили напредак Србије и препоручују могућност отпочињања преговора са Србијом током ирског председавања, што значи између 1. јануара и 1. јула следеће године.

Министри су, како је саопштио Билт, похвалили "храброст власти у Београду да предузму одлучне кораке" и да, када је реч о Београду, коначно "нема разлике између речи и дела".

Од Београда се, међутим, очекује да настави са испуњавањем Копенхашких критеријума, који се тичу владавине права, борбе против корупције, слободае говора, опредељења, слободе медија, регионалне сарадње и добросуседских односа...

Кад је реч о нормализацији односа са Приштином, Савет тражи да се успоставе јединствене правне и безбедносне структуре на целој територији Косова, да Србија активно сарађује са Еулексом и да омогући тој мисији спровођење мандата на северу Косова, укључујући несметану сарадњу те мисије са Косовским полицијским снагама (КПС) и активну подршку пуном Функционисању Суда у Митровици.

"Савет очекује да две стране наставе и убрзају рад на унапредењу свих аспеката односа. Савет це, на основу извештаја Европске комисије и високе предстанвнице ЕУ Кетрин Ештон, у пролеце 2013. године испитати прогрес на свим пољим и, уколико је прогрес начињен, током следећег (Ирског) председавања одлуцити да отвори преговоре о чланству", објаснила је новинарима шеФица дипломатије Кипра, актуелног председавајућег ЕУ, Ерато Казакоу Маркулис.

Министри спољних послова, иначе, заседали су вечерас готово пет сати, како би усагласили закључке који се тичу Србије и Косова.
Наиме, пред сам састанак у Бриселу, испоставило се да земље чланице ЕУ нису сагласне по питању да ли Србији треба пружити могућност да почен са преговорима током прве половине селдеће године и да ли Косову треба дати могућност да почне припреме за потписивање Споразума о стабилизацији и придруживању.

Након маратонске расправе постигнутно је компромисно решење у коме се директно не помиње ни један датум, већ се говори о временском року - "током следећег председавања", што практично значи у првој половини 2013, - у коме ће Савет донети одлуке по овим питањима.

Суштину компромиса објаснио је шеФ шведске дипломатије Карл Билт, рекавши да се у закључима помиње "временски оквир" везан за одредивање датума за поцетак преговора са ЕУ.

На питање новинара да ли се ради о јуну следеце године и да ли је познат конкретан датум, он је рекао да се "не ради о датуму већ о временском периоду".

Разјашњавајући компликовану терминологију закључка Министарског савета, европски комесар за проширење ШтеФан филе је објаснио да ће ЕК "сачинити извештај (о напретку) који ће предати Савету током ирског председавања".

"Ако тај извештај буде позитиван Савет ће задужити Комисију да, као прво, одреди оквир за отпочињења прегвора, а као друго да почне процес нагледања у вези са поглављима 23 и 23. Пут ка проширењу је јасан, Савет ово тражи од комисије након одлуке о отварању преговора", рекао је филе чиме је практично указао да је индиректно дато зелено светло за отварање преговора.

Скриншот Танјуг видео, сниматељ Д. Павловић

 http://www.tanjug.rs/novosti1/69010/ministri-eu--pregovori-moguci-tokom-prve-polovine-2013-.htm

Лидерима ЕУ уручена Нобелова награда за мир

ОСЛО – Председници три најважније институције Европске уније - Европског савета Херман ван Ромпеј, Европске комисије Жозе Мануел Барозо и Европског парламента Мартин Шулц примили су данас у Ослу овогодишњу Нобелову награду за мир.
Председавајући Нобеловог комитета Торбјорн Јагланд је на рекао да у садашњој економској кризи „политички оквир на којем се заснива Унија сада важнији више него икада”, преноси Би-Би-Си (ББЦ).
„Морамо се држати заједно, имамо колективну одговорност”, рекао је Јагланд, упозоривши на ризик од новог национализма у Европи, преноси Франс прес.
Окупљени су аплаузом поздравили лидере Француске и Немачке Франсоа Оланда и Ангелу Меркел када су устали, држећи се за руке.
Свечаности присуствује већина европских лидера, али не и британски премијер Дејвид Камерон. Велику Британију зато представља заменик премијера Ник Клег.
„Сачувати оно што је постигнуто, и побољшати оно што је створено како бисмо омогућили решавање проблема који данас прете европској заједници, јесте једини начин за решавање проблема изазваних финансијском кризом”, рекао је Јагланд.
„Нисмо се данас овде окупили с уверењем да је ЕУ савршена. Окупили смо се с убеђењем да морамо заједно решити наше проблеме ... Морамо урадити како не бисмо изгубили оно што смо изградили на рушевинама два светска рата”, рекао је он.
Европска унија је добила Нобелову награду за мир због „шестодеценијског доприноса унапређењу мира и помирења, демократије и људских права у Европи”.
„Стабилизациона улога ЕУ помогла је да се Европа трансформише од континента рата у континент мира”, навео је Нобелов комитет у образложењу награде.
Европска унија је под данашњим именом оформљена 1992, Мастрихтским уговором, али многи њени аспекти постојали су и раније, преко разних организација оформљених 1950-тих година. Прва је била Европска заједница за угаљ и челик између шест европских земаља, оформљена 1951. у Паризу.
Грчка, Шпанија и Португал су се прикључиле заједници 1980-тих, а пад Берлинског зида омогућио је чланство за још неколико централних и источних европских земаља, што је отворило нову еру у европској историји.
Комитет је указао да је на тај начин подела између Истока и Запада у великој мери окончана - демократија је ојачана, а многи етнички конликти су решени.
Званични улазак Хрватске у ЕУ 1. јула 2013, отварање преговора са Црном Гором и статус кандидата за Србију додатно јачају процес помирења на Балкану, а последњих деценија, могућност уласка Турске у Унију, такође је унапредила демократију и људска права у тој земљи, навео је Комитет.
Ромпеј: Европа мора да одржи своје обећање
ОСЛО – Председник Европског савета Херман ван Ромпеј изјавио је данас у Ослу да Европа мора да одржи своје обећање о миру који је, како је истакао, и даље крајњи циљ Уније, јављају медији.
Ромпеј је то рекао на свечаности уручења Нобелове награде за мир у Ослу, коју су у име ЕУ, поред председника Европског савета, примили председници Европске комисије и Европског парламента Жозе Мануел Барозо и Мартин Шулц.
„Наравно, мир би можда завладао у Европи без уније. Можда. Никада нећемо сазнати. Али, никада не би био истог квалитета. Трајни мир, не хладни прекид ватре”, рекао је Ромпеј.
Ромпеј је истакао да је „мир сада очигледан”. „Рат је постао незамислив. Ипак незамисливо не значи немогуће. И зато смо се данас окупили овде. Европљани морају одржати своје обећање о миру. Мислим да је то и даље крајњи циљ наше уније”, поручио је он.
Подсећајући на последице економске кризе, Ромпеј је признао да људима, када размишљају о Европи, мир није прва ствар која им падне на памет.
Он је, међутим, оценио да присуство великог броја европских лидера на свечаности у Ослу указује на заједничко уверење, како је рекао, да „ћемо изаћи заједно и јачи”. „Довољно јаки у свету да бранимо наше интересе и промовишемо наше вредности”, додао је Ромпеј.
Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо обећао је да ће бранити евро, симбол европског јединства.
„Један од највидљивијих симбола нашег јединства данас је у рукама свих. То је евро, монета наше Европске уније ... Бранићемо га”, рекао је Барозо на свечаности.
Европска унија је саопштила да ће новчани део награде око 930.000 евра уложити у пројекте за децу у ратним зонама, док ће 18-каратна златна медаља и диплома бити остати у европским институцијама.
Европска унија је добила Нобелову награду за мир за 2012. годину због, како је у октобру саопштио Нобелов комитет, „шестодеценијског доприноса унапређењу мира и помирења, демократије и људских права у Европи”.
„Стабилизациона улога ЕУ помогла је да се Европа трансформише од континента рата у континент мира”, навео је Нобелов комитет у образложењу награде.

Бета

објављено: 10.12.2012.

 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Liderima-EU-urucena-Nobelova-nagrada-za-mir.sr.html

Међународни дан људских права

Поштовање људских права у Србији је на задовољавајућем нивоу, рекао директор Канцеларије за људска и мањинска права Душан Игњатовић.

Данас се обележава Међународни дан људских права како би се указало на значај поштовања права и достојанства сваког појединца. У Србији ће бити пропраћен мноштвом манифестација.

Из гостовања Душана Игњатовића у Дневнику РТС-а

Право на истину о несталима

Основна људска права су право на живот и право на истину. Породице несталих са простора бивше Југославије подсећају да то немају. Агонију неизвесности са њима деле и породице несталих са Косова и Метохије.
Наташа Шћепановић из Удружења породица несталих са простора бивше Југославије каже да су породице добијале сазнања да су жртве одвођене у Албанију, јер тела киднапованих нису проналажена.
Све информације су достављене Црвеном крсту, МУП-у, мисији ОЕБС-а на Космету, али ништа није учињено поводом тога, уз објашњење да је то друга држава у којој нико нема мандат да врши истрагу.

Протестна шетња у Београду

Око 100 активиста невладиних организација протестовало је вечерас у центру Београда поводом Међународног дана људских права. Окупљени су од Скупштине града, на Тргу Николе Пашића кренули у протестну шетњу до Дома омладине Београда где је отворена изложба радова корисника програма тих организација.
Активисти су са скупа затражили од државних институција да преузму пуну одговорност у заштити и унапређењу људских права и гарантују једнакост свим грађанима Србије.
Затражена је и забрана фашистичких организација "које врше репресију над свим другачијим и различитим појединцима и групама".

Директор Канцеларије за људска и мањинска права Душан Игњатовић оценио је, гостујући у Дневнику РТС-а, да је поштовање људских права у Србији на задовољавајућем нивоу, али и додао да је увек могуће боље и да треба радити на побољшању постојећег стања.
Игњатовић је нагласио да се људска права морају поштовати целе године, а не само на данашњи дан када се обележава Међународни дан људских права.

"Ситуација је боља него што је била, али се мора радити и даље. Ово стање људских права је последица рада многих чинилаца у последњих двадесетак година", нагласио је Игњатовић.
Он је додао да се нада да ће се наредне године створити услови да се одржи Парада поноса и да те услове треба да створи држава и додао да је хомофобија у Србији и даље изражена.
"Држава треба да уради све да да људска права ниједног појединца не биду угрожена, без обзира на то којој мањинској заједници припада", нагласио је Игњатовић.
Заштитник грађана Саша Јанковић је, уочи Дана људских права, рекао да највеће препреке потпунијем остваривању људских права и владавине права у земљи су слабе институције са јаким појединцима, премоћ политичке воље над владавином права, бирократија и формализам.
Генерални секретар Eвропске ромске уније Драгољуб Ацковић честитао је Дан људских права свим људима света, нарочито припадницима jеднога народа чија су права готово најугроженија, у било ком делу света да живе.
Истраживање Цесида показало је да су Роми најдискриминисанија група у Србији, потом следе особе са инвалидитетом, старија лица, жене и припадници ЛГБТ популације.
Ђорђе Вуковић из Цесидаа рекао је да 32 одсто испитаника није исказало елементе дискриминације, а да је 18 одсто њих исказало одређене предрасуде и ставове тако да би могли бити склони дискриминацији одређених група.
Жене у Србији су више запослене од мушкараца, али су мање плаћене од њих, речено је у Београду на скупу о положају жена на тржишту рада. Међутим, жене се чешће суочавају са дикриминацијом. Као најчеши облици дискриминације наведени су испитивање о приватном животу приликом конкурисања за посао и коментарисање физичког изгледа.

Уједињене нације су 10. децембра 1948. године усвојиле Универзалну декларацију о људским правима, у којој је истакнуто да су та права универзална и да не зависе од националне, државне, идеолошке, социјалне и културне припадности.
Тим документом се штите грађанске, политичке, економске, социјалне и културне слободе и права човека: од права на живот и слободу до права на достојанство, приватност, социјалну сигурност и удруживање.
Усвајање Декларације представљало је крупан напредак у том тренутку, а том приликом остале су уздржане земље совјетског блока, Саудијска Арабија и Јужноафричка Република.
Уједињене нације су 1966. године донеле два споразума, којима су разрађене слободе и права прокламована Декларацијом о људским правима, а документе је прихватило 130 земаља.
У оквиру Савета Европе, 1950. године донета је Конвенција о заштити људских права и основних слобода која, поред основних права, установљава и механизме заштите и надзора над њиховим остваривањем.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1226428/%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8+%D0%B4%D0%B0%D0%BD+%D1%99%D1%83%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0.html

Избори у Румунији

Румуни бирају Посланички дом и Сенат. Избори представљају нови референдум против режима Трајана Басескуа, пошто је Уставни суд поништио референдум одржан у јулу на којем је за смену председника гласало 7,4 милиона грађана.

У Румунији се одржавају парламентарни избори за Посланички дом и Сенат пред које се, према анкетама, већина грађана залаже за промену режима председника Трајана Басескуа. Излазак бирача на гласачка места у целој земљи отежавају снежне падавине, блокирани путеви, ветар и киша.

Румунски председник Трајан Басеску обраћа се глсачима испред биралишта

Централна изборна канцеларија (БЕЦ) саопштила је да је излазност на изборима до десет сати била 4,52 одсто, више у градовима него у селима, где су временске прилике теже.
Од званичника су до сада гласали председник Трајан Басеску, председник Сената Крин Антонеску и премијер Виктор Понта.
Басеску је изјавио да је он гласао за европску Румунију и САД, а не за приближавање Русији и Кини. Навео је да не жели да његова земља поново уђе у "сиву зону", у којој се стално нападају Европска унија и Вашингтон.
Румуни се надају да ће парламентарни избори донети суштинску промену и смену режима који је, уместо обећане борбе против корупције и модернизовања земље, донео корупцију, крађу јавног новца, клијентизам, непотизам и сиромаштво за велики број грађана.
Председник Басеску је од свог првог мандата 2004. године постепено почео да контролише кључне државне институције, а у томе је до сада у потпуности успео - контролисао је владу, парламент, обавештајне службе и правосуђе.
Под притиском масовних протеста у јануару ове године, опозиција обједињена у Социјал-либералну унију (УСЛ) 27. априла је формирала нову владајућу већину у парламенту и 7. маја је изабрана влада Виктора Понте, па је Басеску изгубио контролу над владом и парламентом.
Парламентарни избори су за Румуне нови референдум против Трајана Басескуа, пошто је Уставни суд поништио референдум одржан 29. јула на којем је за смену председника гласало 7,4 милиона грађана.

На локалним изборима у јуну, УСЛ је у целој држави освојила убедљиву већину, што се очекује и на данашњим парламентарним изборима.
Главне политичке снаге на изборима су УСЛ, у чијем су саставу Социјалдемократска партија Виктора Понте, Национална либерална партија Крина Антонескуа и Конзервативна партија Данијела Константина.
АРД - Алијанса Десна Румунија, по снази је други по снази кандидат на изборима, а чине је Демократска либерална Партија (ПДЛ), коју подржава Басеску и која је била власти од 2009. до маја ове године, Грађанска снага и Национална сељачка демохришћанска партија. 
Шансе да уђу у парламент имају и Популарна партија Дан Диаконеску и Демократска унија Мађара.
Централна изборна комисија саопштила је да се на изборном списку налази више од 18,2 милиона грађана, који ће гласати за 315 посланика и 137 сенатора од 2.451 кандидата.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/3/%D0%A0%D0%B5%D0%B3%D0%B8%D0%BE%D0%BD/1226056/%D0%98%D0%B7%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B8+%D1%83+%D0%A0%D1%83%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B8.html

Грубјешић: Имамо подршку за европске интеграције

БЕОГРАД – Потпредседница Владе Србије за европске интеграција Сузана Грубјешић, која је у Хановеру присуствовала конгресу Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), изјавила је да Србија има подршку те владајуће немачке странке за наставак европских интеграција.

"Tо значи и подршку Немачке", рекла је Грубјешићева за "Курир", по повратку са конгреса ЦДУ, странке канцеларке Ангеле Меркел са којом се сусрела током конгреса.

Грубјешићева је казала да у разговорима које је имала у Хановера није чула став да је неко против уласка Србије у ЕУ.

"Немци су врло јасни и зна се шта треба да се уради. Ја сам их инФормисала о реФормама и резултатима дијалога, посебно о последњем разговору премијера Дачића с Tачијем", казала је Грубјешићева. "Кажу да су то позитивни знаци, који сведоче о спремности ове владе да учини све како бисмо што пре отпочели преговоре", рекла је она додавши да је "извесно да то може да буде на пролеће".

На подсећање да се на маргинама конгреса састала са Функционером ЦДУ, Андреасом ШокенхоФом, који је Боград донео седам услова, између осталих и услов да се укину институције на северу Косова, Грубјешићева је казала да јој "такав услов сад нису поменули". "Најважније је да се транспарентно види како помажемо тим институцијама. Tо је за њих битно, да нема злоупотреба", рекла је Грубјешићева.

Она је казала да је разговарала и о немачким инвестицијама у Србији.

"Објаснила сам шта све Србија ради да би обезбедила добре услове за инвеститоре. Кључно је да схватимо да Немачка мора да бауде наш стратешки партнер. Без тога нећемо напредовати ни у једном сегменту", истакла је Грубјешићева.

фото Танјуг, ф.Краинчанић

 http://www.tanjug.rs/novosti1/68598/grubjesic--imamo-podrsku-za-evropske-integracije.htm

Меркелова добила наследницу

Новоизабрана потпредседница ЦДУ Јулија Клекнер проглашена фаворитом за будућег лидера немачких демохришћана

„Краљицу вина” у политици: Јулија Клекнер (Фото Ротјерс)

После једночасовног говора Ангеле Меркел на конгресу њене Демохришћанске уније у Хановеру, и аплауза делегата дугог пуних осам минута, коментатори су оценили да канцеларка нема алтернативе у странци. Парафраза њеног често коришћеног израза да њени „планови немају алтернативу” уклопила се у догађања на конгресу. Меркелова је седми пут заредом изабрана за председавајућу ЦДУ: 980 од хиљаду делегата дало је глас „челичној дами”, што представља њен лични и страначки рекорд.
Међутим, на основу за многе изненађујућег исхода гласања за потпредседнике странке, од јуче се спекулише да би Јулија Клекнер (40), шефица покрајине Рајна-Пфалц, могла да наследи Меркелову на челу странке. Спекулације иду до тога да би она могла да је наследи и на челу владе – најкасније 2017. године, када би наступила као кандидат ЦДУ за функцију канцелара. Према проценама аналитичара, „час” Клекнерове могао би да куцне много раније, већ у јесен наредне године, уколико Меркелова изгуби на парламентарним изборима 2013. године. У странци, попут ЦДУ, наиме, важи правило да је једино мерило за успех – порази се не толеришу.
Бившу лепотицу рајнске винарске области и „краљицу (мис) вина” Клекнерову подржало је 92,9 одсто делегата, што представља други најбољи резултат гласања. Ривали Клекнерове за позицију „број два” у странци заостали су за десет, односно за око 25 одсто гласова. Статистичари су израчунали да је Клекнерова на овом конгресу освојила више гласова него Меркелова на прошлом, у Лајпцигу, када је по шести пут изабрана за шефицу странке са 90 одсто наклоности делегата.
„Винарка са Рајне”, Клекнерова први пут се на конгресу у Хановеру затекла на такозваном савезном паркету страначке политике. Новајлија у сектору, ипак, има шта да покаже. Ненаметљивој политичарки „из руралног окружења” (за себе каже да је типична представница становништва Рајне које одраста између репе и чокота) пошло је за руком да стрпљењем и „чврстом руком” уједини посвађану локалну организацију њене покрајине и врати ЦДУ улогу фаворита уочи јануарских избора следеће године. ЦДУ, некада неприкосновена владајућа странка Рајне-Пфалца, била је од 1991. године непрекидно у опозицији, без шансе да се врати у ложу покрајинске владе.
Противници Клекнерове у странци истичу да је премашила домет политичког успона који је из њене позиције реално остварив – за још виши положај може да се надмеће само као аутсајдер из провинције. Међутим, слично се говорило и о Ангели Меркел, пре него што је ступила на чело странке, и о Хелмуту Колу, који је потекао из истог краја као и Јулија Клекнер.

 http://www.politika.rs/rubrike/Svet/Merkelova-dobila-naslednicu.sr.html

Grubješić sa demohrišćanima o EU i Kosovu

HANOVER - Potpredsednica Vlade Srbije Suzana Grubješić danas je, u nizu susreta na marginama kongresa Hrišćansko-demokratske unije (CDU), sa nemačkim sagovornicima razgovarala o podršci te države evropskom putu Srbije, i još jednom potvrdila spremnost Beograda da nastavi dijalog s Prištinom i ispuni obaveze koje je preuzela prethodna vlada.

Potpredsednica vlade za evropske integracije, koja prisustvuje redovnom godišnjem kongresu CDU, danas je u Hanoveru imala više sastanaka, među ostalim, sa izvestiocem za Srbiju u poslaničkoj grupi te stranke Bundestagu Peterom Bajernom i s potpredsednikom poslaničke grupe demohrišćana Andreasom Šokenhofom.
"Srbija je iskreno posvećena evropskim integracijama i sprovođenju neophodnih reformi, naročito u oblastima pravosuđa, borbe protiv korupcije, ekonomske politike i reforme državne uprave", poručila je Grubješić sagovornicima, saopštila je Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima.

Grubješić je još jednom istakla da Vlada Srbije Nemačku vidi kao ključnog strateškog partnera u Evropi.
"Podrška Nemačke je ključna za evropske integracije Srbije, a interes je naše zemlje da što snažnije sarađuje s tom vodećom zemljom EU, koja je tradicionalno naš najveći spoljnotrgovinski partner", kazala je potpredsednica vlade za evropske integracije.

Savezni kongres CDU kancelarke Angele Merkel se održava pod motom "Jaka Nemačka - Šanse za sve", u godini pred savezne izbore, na kojima će se odlučivati o tome ko će naredne četiri godine voditi Nemačku.

Foto Tanjug, F.Krainčanić

 http://www.tanjug.rs/novosti/68299/grubjesic-sa-demohriscanima-o-eu-i-kosovu.htm

Merkelova ponovo šefica CDU

(Foto: Beta, AP)

Za ponovni izbor Merkelove je na partijskom kongresu CDU u Hanoveru glasano na 903 od ukupno 931 predatog listića, odnosno, rekordnih skoro 98 odsto onih koji su glasali, što je za čak dva odsto više od njenog najvećeg uspeha.
To će joj, smatraju čak i njeni politički neistomišljenici, samo još više poboljšati šanse na saveznim parlamentarnim izborima, najavljenim za jesen, gde ona i ovako, sudeći prema anketama, važi za favorita.

Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je, na kongresu svoje CDU u Hanoveru, da su vremena teška, ali da CDU jasno i ''sigurnim kompasom'' vodi državu.

''Dragi prijatelji, ovo su turbulentna vremena i ponekad se nalazimo u olujnom moru'', rekla je Merkelova u govoru pred oko 1.000 delegata, gde se među gostima nalazi i potpredsednica srpske vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.

Merkelova je kao izazove navela državno zaduživanje, krizu na Bliskom istoku, pitanje energije, demografske promene i Internet.

Ona je, takođe, pohvalila svoju vladu kao ''najuspešniju nemačku vladu od ujedinjenja zemlje''.

''Mi smo iz krize izveli Nemačku jaču nego što je bila na početku krize'', rekla je Merkelova, što su analitičari ocenili kao da ''Merkelova hvali Merkelovu''.

Ukazujući na to da je Nemačka motor razvoja Evropske unije, Merkelova se založila za nastavak svoje ''demohrišćanko-liberalne'' koalicije i posle saveznih izbora, najavljenih za jesen sledeće godine.

''U ovim vremenima ne može ni jedna druga koalicija voditi našu zemlju u dobru budućnost, kao naša ''hrišćansko-liberalna'' koalicija'', istakla je Merkelova, koja se, istovremeno, založila i za jači angažman i prisustvo žena u privredi, ukazujući na same uspehe žena u školovanju i studiranju.

(Foto: Beta, AP)

Ona je istakla da je ''evro puno više od jedne monete'' i kada je reč o dužničkoj i krizi evra, istakla da se ona ''ne može preko noći rešiti, jer preko noći nije ni došla''.

Ukazujući na to da želi da evro izađe iz krize kao još jača valuta, Merkelova je ponovila da je Nemačkoj dobro ako je Evropi dobro.

Ona se založila za iste šanse za sve, za dobro obrazovanje i naglasila značaj socijalne tržišne privrede, s posebnim akcentom na ''socijalnom'' momentu.

Ukazujući i da je za to potreban privredni rast i da sve to treba, pre svega, da pomogne srednjem sloju, Merkelova je kritikovala svoje političke protivnike, socijaldemokrate, čiji je kancelarski kandidat Per Štajnbrik i njihov program, kao opasnost za tu klasu i - dobila aplauz.

Ona je naglasila da je CDU narodna partija centra i da se zalaže za hrišćansku sliku čoveka i za porodicu kao centar.

U govoru Merkelova nije zaboravila ni na vojnike Bundesvera, stacionirane u mirovnim misijama od roga Afrike do Balkana i Mediterana i posebno se zahvalila vojnicima u Avganistanu.

Na ovom, 25. saveznom kongresu CDU, koji se završava sutra, dominiraće teme vezane za privredu, poresku politiku, pitanja kvota žena u privredi i biće izabrano novo vođstvo.

(Foto: Tanjug, AP)

Kongres, pod motom ''Jaka Nemačka. Šanse za sve'', mogao da ima harmonični tok, a najviše svađa moglo bi da bude na temu jednakog oporezivanja homoseksualnih i heteroseksualnih brakova, ocenjuju komentatori.

Merkelova je za vreme svoje 12-godišnje vladavine CDU uspela ovu partiju da pokrene sa desnog centra, ka centru, ali je, kada je reč o homoseksualnim brakovima, tj.jednakom oporezivanju, ostala pri tome da prednost imaju heteroseksualni brakovi.

Na kongresu CDU će biti reči i o minimalnim zaradama, kao i o većim penzijama za majke koje su do 1992. godine rodile troje dece, a Horst Zehofer, šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije svenemačke CDU, založio se već za zakonske promene u korist majki.

Ovaj kongres CDU se održava u godini pred savezne izbore, na kojima će se odlučivati o tome ko će u narednom mandatu vladati 82- milionskom nacijom - Merkelova ili njen socijaldemorkatski izazivač Per Štajnbrik.

Mediji i analitičari ukazuju na preimućstvo Merkelove iz poslednjih anketa istraživanja javnog mnjenja, u kojima bi većina Nemaca, kada bi mogli direktno da biraju kancelara, želelo da u kancelarskoj fotelji ponovo vidi nju, a ne Štajnbrika.

Biografija Angele Merkel

Biografija Merkelove zapravo je deo istorije Nemačke - rođena 1954. godine u Hamburgu, u porodici evangelističkog sveštenika, preselila se još kao dete u istočnu Nemačku, gde je njen otac dobio službeni premeštaj.

U istočnoj Nemačkoj je završila sve škole, a poslednja akademska titula joj je doktorat iz fizičke hemije, koji je dobila na Univerzitetu u Lajpcigu. Za njenu političku karijeru se kaže da je bila uspešna i beskompromisna.

Njena prava politička karijera počinje izborom Helmuta Kola za kancelara ujedinjene Nemačke (1990), u čijoj je vladi 1991. godine ona bila prvi put ministar za omladinu i žene i od koga se ona, godinama kasnije, u jednoj aferi njihove stranke hladnokrvno distancirala.

Njen put do nemačkog kancelara nije bio lak-prvi njen pokušaj da se kandiduje za kancelara bio je 2002. godine, ali je tu bitku izgubila od šefa "sestrinske" CSU i tadašnjeg šefa bavarske vlade Edmunda Štojbera.

Štojber je, zatim, izgubio izbore od Gerharda Šredera, a ona je ''potukla'' Šredera i od 2005. godine stoji na čelu nemačke vlade, kao realna, konzervativna i najmoćnija političarka Evropske unije.

U međunarodnoj politici ona se dosad protivila proširenju Evrope, a naročito, punopravnom članstvu Turske u EU, tražila ''konsolidujuću pauzu'' za prijem novih članica, posle prijema Hrvatske i zalagala se za jačanje evroatlantskih veza.

Na unutrašnjem političkom planu zagovornica je privredne reforme koja Nemačku vraća u sam vrh ekonomski najjačih zemalja.

Merkelova vodi Nemačku i Evropu, zbunjuje i iza sebe ostavlja političke protivnike i svim onim što je činila i čini, iako je mnogi u zemlji kritikuju - štiti i nemačku privredu, i nemački 'obraz' i nemačke interese.

Ona je, kao nijedan evropski političar, ''muški'' i časno branila interese svoje zemlje i surovo, politički obeležila evropski put Srbije.

Bez obzira na njene ultimativne zahteve, izrečene prilikom posete Beogradu, Merkel je bila i ostaje glavni partner srpske diplomatije u Evropi i ključna politička figura EU, koja se ne može ni zaobići, ni prevideti.

Za Merkelovu se kaže da je političarka koja uspešno vlada tehnokratski, bez puno emocija, vođena idejom razuma, čime potvrđuje da u politici nema neprijatelja, već neistomišljenika i da situacija menja mišljenje.

O privatnom životu Merkelova ne daje povoda za pisanje. Udata je za profesora Joahima Zauera, koji je skoro nikad ne prati u njenim javnim nastupima i službenim posetama, ali je uvek tu kad je u pitanju nešto važno kao što su, recimo, posete američkih predsednika ili kulturni događaji, poput Vagnerovog muzičkog festivala.

Za Zauera, rođenog 1949. godine u Hozenu, u kraju Lužičkih Srba, mediji pišu da on podržava svoju suprugu kao ''tihi savetnik'' i da ponekad "baci oko" na rukopise njenih govora.

Merkel je, osim toga što je najmoćniji evropski političar, kancelar, šef CDU i supruga, još ''pomalo'' i baka.

''Kod nas je ovako: mi smo otvorena kuća i ako sinovi mog muža žele da vide svog oca, oni navrate u svakom momentu. Često sam i ja tamo i radujem se ako i Kazimir dođe...", rekla je jednom Merkelova.

A, mali Kazimir je, kako piše nemačka štampa, sin Adrijana, mlađeg sina iz prvog braka profesora Zauera
 http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=12&dd=04&nav_category=78&nav_id=665926

Merkel: Ovo su turbulentna vremena

Nemački kancelar Angela Merkel izjavila je danas, na partijskom kongresu svoje Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Hanoveru, da su vremena teška, ali da njena partija jasno i ''sigurnim kompasom'' vodi državu.

Angela Merkel na otvaranju kongresa

 
''Dragi prijatelji, ovo su turbulentna vremena i ponekad se nalazimo u olujnom moru'', rekla je Merkelova u govoru pred oko 1.000 delegata, gde se među gostima nalazi i potpredsednik srpske vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.
 

Merkel, čiji ponovni izbor za šefa CDU važi za siguran, kao izazove je navela državno zaduživanje, krizu na Bliskom istoku, pitanje energije, demografske promene i Internet.
 
Ona je, takođe, pohvalila svoju vladu kao ''najuspešniju nemačku vladu od
ujedinjenja zemlje''.

''Mi smo iz krize izveli Nemačku jaču, nego što je bila na početku krize'', rekla je Merkelova, što su analitičari ocenili kao da ''Merkel hvali Merkel''.
 
Ukazujući da je Nemačka motor razvoja Evropske unije, Merkel se založila za nastavak svoje ''demohrišćanko-liberalne'' koalicije i posle saveznih izbora, najavljenih za jesen, sledeće godine.
 
''U ovim vremenima ne može ni jedna druga koalicija voditi našu zemlju u dobru budućnost, kao naša ''hrišćansko-liberalna'' koalicija'', istakla je Merkelova, koja se, istovremeno, založila i za jači angažman i prisustvo žena u privredi, ukazujući na same uspehe žena u školovanju i studiranju.
 
Ona je istakla da je ''evro puno više od jedne monete'' i kada je reč o dužničkoj i evro- krizi, istakla da se ona ''ne može preko noći rešiti, jer preko noći nije ni došla''.
 
Ukazujući da želi da evro izadje iz krize kao još jača valuta, Merkelova je ponovila da je Nemačkoj dobro, ako je Evropi dobro.
 
Ona se založila za iste šanse za sve, za dobro obrazovanje i naglasila značaj socijalne tržišne privrede, s posebnim akcentom na ''socijalni''.
 
Ukazujući da je za to potreban privredni rast i da sve to treba, pre svega, da pomogne srednjem sloju, Merkelova je kritikovala svoje političke protivnike, socijaldemokrate, čiji je kancelarski Kandidat Per Štajnbrik i njihov program, kao opasnost za tu klasu i - dobila aplauz.
 
Ona je naglasila da je CDU narodna partija centra i da se zalaže za hrišćansku sliku čoveka i porodicu kao centar.
 
U govoru Merkelova nije zaboravila ni na vojnike Bundesvera, stacionirane u mirovnim misijama od roga Afrike do Balkana i Mediterana i posebno se zahvalila vojnicima u Avganistanu.
 
Na ovom, 25. po redu saveznom kongresu CDU, koji završava sutra, dominiraće teme vezane za privredu, poresku politiku, pitanja kvota žena u privredi i biti izabrano novo vodjstvo.
 
Kongres, pod motom ''Jaka Nemačka. Šanse za sve'', mogao da ima harmonični tok, a najviše svadja moglo bi da bude na temu jednakog oporezivanja homoseksulanih i heteroseksualnih brakova, ocenjuju komentatori.
 
Merkelova je za vreme svoje 12-godišnje vladavine CDU uspela ovu partiju da pokrene sa desnog centra, ka centru, ali je, kada je reč o homoseksulanim brakovima, odnosno, jednakom oporezivanju, ostala pri tome da prednost imaju heteroseksualni brakovi.
 
Na kongresu CDU će biti reči i o minimalnim zaradama, kao i većim penizama za majke koje su do 1992. godine rodile troje dece, a Horst Zehofer, šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije svenemačke CDU, založio se već za zakonske promene u korist majki.
 
Ovaj kongres CDU se održava u godini pred savezne izbore, na kojima će se odlučivati o tome ko će u narednom mandatu vladati 82- milionskom nacijom-Merkelova ili njen socijaldemorkatski izazivač Per Štajnbrik.
 
Mediji i analitičari ukazuju na preimućstvo Merkelove iz poslednjih anketa istraživanja javnog mnjenja, u kojima bi većina Nemaca, kada bi mogli direktno da biraju kancelara, želelo da u kancelarskoj fotelji ponovo vidi nju, a ne Štajnbrika.

http://www.blic.rs/Vesti/Svet/356246/Merkel-Ovo-su-turbulentna-vremena

Порфирије:Нико не може да нас понизи осим нас самих!

У случају два хрватска генерала и Рамуша Харадинаја међународна заједница себе је осрамотила када је донела овакву пресуду

Данас је крст живота постао тежак


Вратимо се себи!
- Требало би да имамо на уму речи патријарха Павла: „Понижавати нас може свако, али да нас понизи не може нико. Само ми сами себе, својим делима и својим поступцима, можемо понизити и осрамотити.“ У конкретном случају међународна заједница себе је понизила када је донела овакву срамну и неправедну пресуду - каже у интервјуу за Курир епископ јегарски др Порфирије одговарајући на питање да ли је пресуда хашког суда хрватским генералима и Рамушу Харадинају још једно у низу понижења за Србе.

Како ће се прославити 1.700 година Миланског едикта? Имате ли информацију да би папа Бенедикт XВИ ипак могао да дође у Србију?
- Прослава Миланског едикта, пре свега, протећи ће у литургијском слављу, сабирању свих нас око Христа, који нам је тим едиктом био дат у слободи. Такође, очекујемо бројне догађаје духовне, културне и научне садржине. О евентуалној посети папе немам никакву информацију.

После смрти бугарског патријарха Максима испоставило се да је од личних ствари имао само неколико ситница. Неки наши црквени великодостојници возе најлуксузније аутомобиле, своје одаје оковали су златом...?
- Људи гледају лица, а Бог срца. Ни богатство ни сиромаштво не обезбеђују улазницу за Царство Божје. Постоје наизглед сиромашни, а изнутра, својим егом, пребогати људи, као и обрнуто. Није ли једна Студеница, као центар српске духовности и културе, такође била златан луксуз свог времена? И није ли и Свети Сава истовремено био потпуно сиромашан духом? За неку лекарску интервенцију потребан је чак и хеликоптер, за другу - само утешна реч. Страна ми је филозофија паланке. Моје духовно и теолошко образовање и савест не дозвољавају ми да говорим конкретно о конкретним појединцима. Наиме, немам увид у унутрашњи однос и расположење према ономе што неко има или ствара. Бог је једини срцезналац. Њему ћемо сви дати одговор за све што јесмо и што чинимо. Патријарх Максим и наш патријарх Павле јесу дивни примери, које нисам достојан да коментаришем.

Ништа боља ситуација није ни на личном плану свакога од нас. Велики број људи у кредитима, раде по цели дан и немају времена за породицу. Како онда васпитавати децу?
- Данас је крст живота заиста постао тежак. Он снажно притиска плећа људи свих узраста. Међутим, појаве које помињете одвајкада постоје. Никада није било лако рађати, па ни васпитавати децу, чувати их од улице, па и искушење дроге. Суштина васпитања почива у центру човекових груди, у изразу његовог лица на крсно-васкрсном путу живота; јер те знаке млади много боље разумеју од сваког ударног наслова, од сваког без напора стеченог луксуза, који их може навести на привидно лакши пут живота. Без дубинског опредељења за јеванђелске вредности нема здравља ни појединца ни заједнице. Стога се морамо вратити провереним вредностима, онима које би се данас могле сматрати чак и анахроним. Постоје вредности које су трајне. У праву је Стојан Новаковић, који каже да без традиционализма и извесне дозе конзервативности нема ни новог, ни правог напретка у будућности. Морамо се вратити себи!





Пре свега, будимо људи

Пре неколико дана навршиле су се три године од упокојења српског патријарха Павла. Шта вам је од онога што је говорио најупечатљивије?
- Још као млад монах, у ђаконски чин уведен сам руком блаженопочившег патријарха Павла, који је на мене остављао снажан утисак самом својом појавом, громогласнијом од сваке речи. Када ме већ питате за речи, сматрам да његов кратак и јасан позив „будимо људи“ погађа суштину Јеванђеља Христовог, по којем је патријарх живео. Хајде пре свега да будемо људи и као такви опходимо се према свету који нас окружује! Будимо и постанимо људи и према мери оног Човека који нам је дат у личности Христовој.

Нађимо се у лику белог анђела

Како СПЦ гледа на европске интеграције?
- Ако останемо верни сопственом духовном и народном бићу, испунићемо најбитнији принцип било каквог интегрисања, иначе нам никаква застава неће осигурати идентитет унутар мултикултурног мноштва. Дакле, сви ми, а најпре народне вође треба да препознајемо свој лик у белом анђелу из Милешеве или на сопоћанским фрескама. Верујем да тако јесте.
Извор: Курир

"Jaka Merkelova, jaka Nemačka"

Hanover -- U Hanoveru je počeo 25. savezni kongres Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel, na kome će dominirati teme vezane za privredu.

Angela Merkel (Foto: Beta/AP)

Raspravljaće se o poreskoj politici, pitanju kvota žena u privredi i biće izabrano novo vođstvo.
Ponovni izbor Merkelove - koja je od 2000. godine na čelu CDU - skoro je izvestan, smatraju analitičari, ukazujući da je ovo kongres na kome će partija dati ''vetar u leđa'' demohrišćanima u Donjoj Saksoniji, gde se u januaru održavaju pokrajinski izbori, kao ''štih proba'' pred savezne izbore, najavljene za septembar 2013.

Kongres se održava pod motom ''Jaka Nemačka. Šanse za sve'', a osim delegata učestvuju i domaći i inostrani gosti - među njima i potpredsednica srpske vlade za evrointegracije Suzana Grubješić.

Komentatori kažu da bi se najviše svađa moglo očekivati na temu jednakog oporezivanja homoseksualnih i heteroseksualnih brakova.
Merkelova je za vreme svoje 12-godišnje vladavine CDU uspela ovu partiju da pokrene sa desnog centra ka centru, ali je, kada je reč o homoseksualnim brakovima, odnosno, jednakom oporezivanju, ostala pri tome da prednost imaju heteroseksualni brakovi.

"Lično bih želela da poreske privilegije braka zadržim, jer naš ustav vidi brak u neposrednoj vezi sa porodicom i obe kategorije stoje pod posebnom zaštitom države'', rekla je Merkelova pred početak kongresa.

Na kongresu CDU koji će trajati do 5. novembra biće reči i o minimalnim zaradama, kao i većim penzijama za majke koje su do 1992. godine rodile troje dece, a Horst Zehofer, šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), ''sestrinske'' partije svenemačke CDU, založio se već za zakonske promene u korist majki.

''Mi u poreskom sistemu ne treba samo da gledamo na to ko plaća za penziono osiguranje, već i na to ko vaspitava i odgaja decu'', rekao je Zehofer pred ovaj kongres CDU i ukazao da je izazov sve to uskladiti i model oblikovati tako da to ne remeti finansijske osnove penzionog osiguranja.

Analitičari, međutim, kažu da bi poboljšanje pozicija starijih majki moglo penzioni sistem da košta 13 milijardi evra godišnje, a mediji ukazuju da bi ta tema mogla da optereti partijski kongres.

Ovaj kongres CDU se održava u godini pred savezne izbore, na kojima će se odlučivati o tome ko će u narednom mandatu vladati 82- milionskom nacijom - Merkelova ili njen socijaldemorkatski izazivač Per Štajnbrik.

Merkelova je pred kongres rekla da ona Štajnbrika poznaje kao dobrog eksperta za pitanja kojima se bavi iz vremena njihove saradnje u vreme vlade ''velike koalicije'', kada je on bio njen ministar finansija i naglasila da se sada raduje fer borbi.

Mediji danas ukazuju na preimućstvo Merkelove iz poslednjih istraživanja javnog mnjenja, u kojima bi većina Nemaca, kada bi mogli direktno da biraju kancelara, želelo da u kancelarskoj fotelji ponovo vidi nju, a ne Štajnbrik.

U godini pred savezne izbore, na ovom kongresu, koji tek sutra počinje sa ozbiljnim temama i izborom članstva, analitičari kažu da AM, kako je zovu, ima, istina, brojne kritičare, ali da je ''politička ćerka'' bivšeg kancelara Helmuta Kola, zapravo, ''majstor okružen političkim praktikantima''.

 http://srb.time.mk/read/6470cd1af2/a8204cf49e/index.html

Život i delo dr Hanns-a Seidel-a

dr Hanns Seidel
12.10.1901. – 05.08.1961.

predsednik Vlade Savezne pokrajine Bavarske
1957. – 1960.

ministar privrede Savezne pokrajine Bavarske
1947. – 1954.

predsednik Hrišćansko-socijalne unije
1955. – 1961.

Hanns Seidel je rođen 12. oktobra 1901. godine u mestu Schwenheim, koje je danas deo grada Aschaffenburg-a. Kako je njegova majka kao udovica morala sama da podiže četvoro dece, Hanns Seidel je veoma rano bio primoran da postane samostalan i da sam preuzima odgovornost. Radio je u rudniku, stekao zvaničnu dozvolu za kopača i bio u Odeljenju za hartije od vrednosti jedne banke. Jednako raznolike kao i navedena zanimanja bile su i njegove studije: germanistika, nacionalna ekonomija, pravne nauke. Seidel je 1929. godine doktorirao na pravima u Würzburg-u i nastanio se u Aschaffenburg-u kao advokat.

Dr Hanns Seidel je pristupio  Bavarskoj narodnoj stranci. Početkom Trećeg rajha novi vlastodršci privremeno su ga smestili u «zaštitni pritvor».

1945. godine postao je načelnik okruga Aschaffenburg, bio je jedan od osnivača Hrišćansko-socijalne unije (CSU), odbornik ustavotvorne Pokrajinske supština. Za odbornika Pokrajinske skupštine izabran je 1946. godine, što je i ostao do kraja života. Dr Hans Ehard, premijer Savezne pokrajine Bavarske, postavio ga je 1947. godine za ministra privrede u svom kabinetu. Hanns Seidel je opravdao ukazano poverenje i sigurnom rukom proveo zemlju kroz monetarnu reformu u izvesnu budućnost. Tokom sedam godina njegovog rada kao ministra privrede, Bavarska je od agrarne zemlje postala zemlja sa zdravom privrednom strukturom. Hanns Seidel je put ka modernoj industrijskoj državi usmeravao na oprezan, ali ciljem opravdan način.

Hrišćansko-socijalna unija (CSU) postala je 1954. godine najjača politička stranka u državi, ali je potisnuta u opoziciju, pošto su četiri druge stranke obrazovalle Koalicionu vladu. Hanns  Seidel je bio vođa opozicije, godinu dana kasnije i predsednik Pokrajinskog odbora stranke. Kada se 1957. godine nakon Saveznih parlamentarnih izbora rasformirala «Koalicija četvorke» postao je predsednik Vlade Savezne pokrajine Bavarske. 1958. godine ponovo mu je povereno formiranje Vlade. Iste godine predsednik stranke CSU i predsednik Vlade Savezne pokrajine Bavarske zadobio je teške povrede u saobraćajnoj nesreći na službenom putu, koje su ga od proleća 1960. godine vezale za bolnički krevet. U januaru 1960. godine dao je ostavku na funkciju premijera Savezne pokrajine Bavarske. U februaru 1961. godine takođe je napustio mesto predsednika stranke CSU. Dr Hanns Seidel preminuo je 06. avgusta 1961. godine.

U oktobru 1967. godine Hanns Seidel Fondacija je u Minhenu prvi put stupila pred javnost organizacijom jednog skupa. Pod imenom izuzetnog bavarskog premijera i predsednika stranke CSU, dr Hanns-a Seidel-a, osnovana je ova Fondacija, koja je sebi dala zadatak da unapređuje rad na političkom obrazovanju koje počiva na hrišćanskim osnovama. Prema shvatanju Fondacije, rad na političkom obrazovanju treba da osposobi svakog pojedinca da se snađe u složenom društvenom okruženju. Zbog toga je Fondacija težište svog rada usmerila na to da poboljša znanje i razumevanje političkih odnosa kao pretpostavke za svako racionalno političko nastupanje, da prenošenjem neophodnih znanja i iskustava omogući građaninu da aktivno učestvuje u političkom životu i da politički stasalog građanina podstakne i obrazuje za javnu odgovornost.

 http://www.hss.de/serbien/sr/fondacija/hanns-seidel.html

DHSS traži formiranje anketnog odbora zbog ubistva gardista

Demohrišćanska stranka Srbije predala je danas Skupštini Srbije predlog odluke za formiranje ankentnog odbora koji bi radio na utvrđivanju svih činjenica vezanih za ubistvo gardista Dragana Jakovljevića i Dražena Milovanovića u vojnom objektu Karaš na Topčideru kao i političke pozadine tih ubistava.

Poslanica DHSS Olgica Batić rekla je na konferencija za novinare u Skupstini Srbije da se nada da će parlament imati snage da donese takvu odluku o formiranju anketnog odbora kako bi se ispitala uloga svih činilaca u skrivanju istine povodom ubistva budući da su se tokom, kako je rekla, osam godina duge istrage desili brojni propusti.

Ona je navela da bi taj anketni odbor između ostalog trebalo da utvrdi zašto nije radio video nadzor u vojnom objektu Karaš, zašto je jednu od pušaka sa lica mesta nosio, pa potom vratio svedok Ivan Pavlović, ko je odgovoran što nije zakrpljena rupa na ogradi u neposrednoj blizini mesta gde su gardisti ubijeni.

Prema njenim rečima, anketni odbor treba da utvrdi i ko je odgovoran za vršenje uviđaja, kako je moguće da su se pojedini tragovi pronalazili danima posle ubistva gardista i da se čaure koje se nalaze na stazi pronađu tek tri dana posle ubistva a istražnom sudiji predaju dva dana kasnije.

Potrebno je utvrditi, kako je naglasila, zašto su načinjeni propusti u postupku obdukcije kao i zašto je tek prilikom reobdukcije utvrđen karakter rana.

Ona je upitala i kakvu ulogu ima Đorđe Trifunović predsednik nekadašnjeg Vrhovnog vojnog suda koji je, kako je navela, plasirao drugu verziju iz vojne istrage prema kojoj je gardista Dragan Jakovljević samoubica i ubica.

Ona smatra da anketni odbor treba da utvrdi i ko je sve mogao da uđe u vojni objektat Karaš, ko se sve tamo krio, koliko tajnih ulaza ima i da li se jedan od njih nalazi u neposrednoj blizini ubistva gardista.

Batić je upitala i ko je činio obezbeđenje Ratka Mladića u vreme ubistva gardista i gde se ono nalazilo u vreme ubistva kao i gde se Mladić nalazio u to vreme i na osnovu kojih činjenica je Florens Artman tvrdila da se Mladić krije u Karašu.

Ona je upitala zbog čega pravosudni organi Srbije odbijaju da saslušaju Mladića o tim činjenica i zašto istraga još uvek traje.
Gragan Jakovljević i Dražen Milovanović nađeni su mrtvi 5. okrobra 2004. dok su služili vojni rok u Gardijskoj brigadi u kasarni "Karaš" na Topčideru. Tužilaštvo je utvrdilo da se radi o ubistvu, a ne nesrećnom slučaju, kako se prvobitno pretpostavljalo, ali još nije utvrđeno ko je odgovoran za zločin.

 http://www.pressonline.rs/info/hronika/253755/dhss-trazi-formiranje-anketnog-odbora-zbog-ubistva-gardista.html