Протестанти у Србији сачињавају убедљиву мањину. Они чине свега 0,99% становништва. Када се не би рачунали традиционални протестанти (лутерани и калвини), проценат протестанта „еванђеоског” и/или фундаменталистичког усмерења био би још занемарљивији. Упркос тој бројчаној безначајности, они су врло активни у социјално-етичком раду.
1. Протестантска социјално-етичка удружења
Најпознатије социјално-етичко удружење протестантског усмерења код нас вероватно је центар за одвикавање од дроге „Раскршће” – у свету познат као „Тинејџерски изазов” („Teen Challenge”). Центар се налази на имању на Ченеју, малом месту поред Новог Сада. Будући да је проценaт излечених наркомана велик, рад овог центра може се сматрати успешним.
Адвентисти су и у свету и код нас познати као заговорници „здравог начина живота” („healty life-style”). Стога не изненађује то да су они иницијатори оснивања клубова здравља „Живот и здравље”. Ти клубови се баве побољшањем општег здравственог стања, а специјалност им је одвикавање од пушења. Такав клуб постоји и у Новом Саду (Августа Цесарца 6).
Посебно запажену улогу у социјално-етичком раду има Екуменска хуманитарна организација (ЕХО) са средиштем на новосадском насељу Телеп (Ћирила и Методија 21).
Протестантска хришћанска заједница из Новог Сада (Новака Радоњића 19) такође је позната по свом социјално-здравственом раду. Њена хуманитарнa организација „Дуга” активна је у пружању разних врста социјалне и здравствене помоћи. Међу другим активностима, бави се и пружањем подршке особама оболелим од рака.
„Еванђеоски” хришћани су активни и у борби против абортуса. Удружење „Изабери живот” („Choose Life”) из Новог Сада (Румeначки пут 25/15) такође је протестантско у надахнућу.
Протестанти стоје и иза београдског Удружења за очување и развој породице „Брак и породица” (Славонских бригада 21).
Борба против дроге, цигара, сиромаштва, рака, абортуса и раставе бракова свакако је добродошла.
2. Католичка социјално-етичка удружења
И католици су активни у социјално-етичком раду. Најпознатија хуманитарна католичка организација је „Каритас” („Charistas”).
Католичког надахнућа је и Покрет фоколара (ит. Movemento dei Focolari). Он се залаже за солидарни начин пословања. Такав праведан начин пословања фоколари називају „економија заједништва” (ит. еconomia di comunione). У том настојању могу се ослонити на дугу традицију средњовековних католичких братовштина. Од њих су се и развила струковна удружења (гилде и цехови).
Нису само фоколари заинтересовани за солидарну радну етику. Њој пуно пажње поклањају и протестанти.
3. Протестантска радна етика
У социологији већ више од једног века постоји теза о повезаности протестантизма и солидарне радне етике. Класичну елаборацију те тезе изнео је немачки социолог Макс Вебер (Max Weber, 1864-1920) у делу „Протестантска етика и дух капитализма” („Die Protestantische Ethik und der Geist der Kapitalismus”, 1901). Дело је код нас објављено у Сарајеву (1968) и Новом Саду (2011). Откада се појавила, теза је наишла на велики број подржавалаца, али и оспораватеља.
Још пре Вебера, тезу о повезаности радне етике и протестантизма заступао је Јаша Томић (1856-1922). У књижици „Паметно ’назаренство’: политичко-економска студија” (1897), Томић је успон назаренства довео у везу са назаренском солидарном радном етиком. Томић није имао лепих речи за назаренство као религију, али је проналазио лепих речи за назаренство као социјално-радни систем. Томићева књижица је релевантно социолошко штиво и данас.
Годину дана пре те студије Јаша Томић је објавио роман „Назарени” (1896). У њему су приказани груби, неотесани људи, често криминалци, који се са назаренством уљуђују. Дакле, роман „Назарени” на књижевни начин изности исту тезу као и политичко-економска студија „Паметно ’назаренство’ ”, а то је да чврста вера у Бога може људе да уљуди, цивилизује и тако допринесе побољшању њиховог материјалног живота. Јаша Томић је истински творац тезе о вези „протестантске етике и духа капитализма”. Макс Вебер је учинио то да она постане широко позната.
4. Хришћанско-демократске партије
Хришћани на Западу – католици и протестанти – веома су активни у социјално-етичком раду. У томе се могу ослонити чак и на политичке партије хришћанског усмерења, или бар назива, какве су нпр. у Немачкој Хришћанско-демократска унија (нем. Christlische-demokratische Union, CDU) и Хришћанско-демократска партија (Christlische-demokratishe Partei, CDP). Партије тог усмерења постоје посвуда у Западној Европи и неретко су на власти.
5. Потреба за социјално-етичким удружењима
Србија је пуна сoциопатолошких појава. Водећи смо у свету по броју: псовача, пушача, коцкара, алкохоличара, наркомана и самоубица. Водимо и када је реч о стопи корупције, криминала, побачајa и растава бракова. Изгледа да се државне установе не могу успешно борити против тих друштвених зала. Потребна им је помоћ цивилног сектора. Православни би у тој борби морали бити активнији.
6. Закључак
Западни хришћани су врло активни у социјално-етичком раду. Проблем је у томе што мотив за тај њихов рад није само хуманитарни, него и прозелитски. Они настоје не само да човеку помогу, него и да га обрате у своју веру. Те прозелитске намере – макар и посредне – јесу нешто што људе одбија од таквих хуманитарних организација. Тако се добра која чине или могу да чине анулирају. Укупан ефекат те ситуације јесте тај да гацамо у свим врстама социопатологија.
Истинско решење – социјално, етичко и национално одговорно – лежи у процвату социјално-етичких удружења православне провенијенције. Дакако, она већ постоје, али нису ни довољно бројна, ни довољно добро организована. Само бујање православних социјално-етичких организација може донети побољшање нашег материјалног и моралног стања. У том подвигу треба сви да учествују: свештеници, духовници, лекари, просветари, правници, публицисти, предузетници и ини људи заинтересовани за социјално-етички рад православног надахнућа – за православље преточено у дело. Acta loquuntur – дела говоре.
Библиографија
Вебер, Макс (Max Weber), „Протестантскa eтикa и дух капитализмa”, Веселин Maслешa, Сарајевo, 1968; Mediterran Publishing, Нови Сад, 2011.
Томић, Јаша, „Назарени”, Српска штампарија дра Светозара Милетића, Нови Сад, два издања, 1896.
Томић, Јаша, „Паметно ’назаренство’: политичко-економска студија”, Српска штампарија дра Светозара Милетића, Нови Сад, 1897.
