Странице

Добродошли на страницу посвећену идеји хришћанске демократије.

уторак, 31. децембар 2013.

Češke hrišćanske demokrate prihvatile koaliciju

21.12.2013.

Rukovodstvo češke Hrišćansko-demokratske partije prihvatilo je danas mesta u potencijalnoj koaliciji levog centra

Time je otvoren put premijeru da do kraja godine predstavi predsedniku svoj kabinet.

Najmanjoj partiji u koaliciji levog centra - čiji je potpredsednik Martin Jurečka potvrdio je da je dogovor postignut - ispunjen je zahtev da vodi Ministarstvo poljoprivrede i dobije još dva mesta u kabinetu, Ministarstvo kulture i poziciju ministra bez portfelja.

Socijaldemokratska stranka, pobednica na oktobarskim izborima, dobiće osam pozicija, uključujući premijersko mesto koje će pripasti lideru Bohuslavu Sobotki.

Centristički pokret ANO (DA) milijardera Andreja Babiša, koji je, iznenađujuće, za dlaku završio na drugom mestu, dobiće sedam ministara, uključujući i ministra finansija.

Sobotka sada treba da iznese predlog sastava vlade predsedniku Milošu Zemanu, što će, prema najavi socijaldemokrata, učiniti do kraja godine, prenosi Rojters.


субота, 21. децембар 2013.

ГРЧКА ЦРКВА ЈЕ УПУТИЛА АПЕЛ НАРОДУ: О ПОРОДИЦИ, ХОМОСЕКСУАЛНИМ И ГРАЂАНСКИМ „БРАКОВИМА“

Атина, 19. децембар 2013. г.
    
Грчка Православна Црква се званично изјаснила против новог закона који омогућава паровима који нису у браку да правно признају своје «партнерство.Agionoros.ru с мањим скраћењима објављује „Апел народу“ који се дотиче проблема као што су криза породичних односа, хомосексуални бракови и „слободан саживот“.
Вољена у Господу духовна децо Православне Цркве!
Наше друштво је тешко болесно, а његова основна ћелија – породица, полако, али сигурно трпи утицај разорног утицаја и распада се. Не може нам промаћи чињеница да је институција као што је породица у току свог постојања била најпоузданија социјална структура која служи правилном васпитавању омладине. И управо породица формира дечје душе «у учењу и поучавању Господњем», припрема будуће чланове друштва, људе различитих професија, укључујући и руководиоце различитог ранга.
Данас је институција породице подвргнута тешким искушењима, свакодневно трпи ударце који јој се често скривено задају. Свако скретање са здравог породичног пута води ка разноврсним, тешким последицама... Данас сви говоре само о правима човека, али заборављају на његове обавезе. Чак и сам појам пола се сматра непостојаном категоријом, која може бити подвргнута променама. Данас људи постепено губе способност да виде светост у савезу два пола.
За нашу Православну Цркву брак се не састоји само у заједничком кретању путем ка обожењу и преображеном свету Божијем. Путем рађања и васпитавања деце брак не гарантује само биолошки наставак људског рода... Уз помоћ породице човек постаје са-творац Бога и добија највећу од свих врста одговорности – одговорност према својим потомцима.
Свака породица има свет, јединствен и непоновљив карактер пошто представља слику тајне која се налази у основи Христове Цркве. А то значи да нико нема права да понижава породицу или да подмеће било шта друго уместо ње.
«Алтернативни облици породице» који настају у савременим реалијама само доказују чињеницу посветовњачења и дехришћанизације савремених западних друштава и народа који притом имају богату хришћанску прошлост. Данас је животно неопходно сачувати и обезбедити даље постојање свете институције брака, која се праведно назива «малом Црквом».
Живот у духу материјализма и нихилизма, оскудевање морала и праве љубави, нова ситуација у финансијској сфери и на тржишту рада и промена улога, у комбинацији с другим факторима довели су до извртања и умањивања институције породице. Изгледа да су за многе наше суграђане тајанствени карактер породице и њена веза са Црквом ослабили или да чак уопште више не постоје. У овим условима су се појавили такви облици организације породичног живота које у светлости хришћанског учења треба посматрати као одступања, а по савременим посветовњаченим представама то су алтернативни облици породице. То су невенчани брак, непотпуна породица, слободан саживот и такозвани хомосексуални брак.
Црква коју представљају клирици и мирјани – стручњаци у различитим областима, проучава ове појаве с богословске тачке гледишта, формулише своје сведочанство, а такође ствара пастирски приступ свим новим алтернативним шемама за уређивање савременог приватног живота у поређењу с традиционалном породицом. У случају да држава озакони слободни саживот имаћемо посла с дубоким богословским и социјалним извртањем појма породице, која се више не посматра као «мала Црква», већ као обичан заједнички живот. Црквени чин венчаног брака у очима многих савремених људи представља некакво бесмислено дејство, а у коначном, и својеврстан фолклорни обред.
Данас је веома повећан број развода, што указује на то да су људи данас постали површнији, да се њихова осећања не одликују дубином у поређењу с осећањима њихових предака. И они су били несавршени, али су њихови бракови трајали целог живота. Данас је људима све теже да се одлуче на склапање брака и стварање породице, при чему понекад за то нису криве објективне тешкоће попут економске кризе и незапослености, већ други, у суштини другостепени разлози.
У условима савремене друштвене кризе треба поново «уцрквљавати» породицу и повезати је с евхаристијским искуством Цркве.
Треба духовно припремити младе парове на њиховом путу ка браку и стално их подржавати у стварању своје мале Цркве, како не би осећали да су препуштени сами себи са својим проблемима.
Задатак и мисија Цркве састоје се у томе да се јавно, смело и свуда сведочи свету: о смислу живота у Христу, превладавању трулежности и смрти, о снази Христове вере. Као и да се на све могуће начине подржи и заштити породица.
Истински проблем породице се данас не састоји само у раскиду односа, свађама или суровости једног брачног друга према другом, колико у томе што је породица подигнута на ниво материјалистичког идола, брак се више не сматра за пут у Царство Божије и није оријентисан на њега. Разводи не наводе на презирање породице као институције, већ на то да човек одбија да носи крст породичног живота.
У Грчкој Цркви постоји специјална комисија за питања брака, породице, заштите детињства и демографије, као и специјална синодална комисија за питања жена. Важан је и програм Светог Синода за финансијску помоћ породицама с више деце који је испробран у Тракији.
Уз учествовање клирика и мирјана Грчке Цркве створене су нове структуре за припрему родитеља и пружање консултативне помоћи у васпитању деце: курсеви припреме за тајну брака, школе за родитеље, центри за пружање консултативне помоћи и подршку породице. Издају се специјалне књиге, емитују се радио и телевизијске емисије посвећене породици и браку, одржавају се омладински сурети на одговарајуће теме.
Црква тражећи ближње и даљње, не пропушта ниједну прилику за општење с породицама тежећи ка томе да им пружи битну и конструктивну помоћ, да буде заједно са својом духовном децом у радости и искушењма.
У садашњим условима посветовњачења које се одвија великом брзином Црква наставља да открива верницима, као и онима који желе да живе ван њеног оркиља, дубоки смисао и значај хришћанске породице покушавајући да поново донесе људима радосну вест у време незадрживог нихилизма и свеопштег губитка сваког смисла и вредносних оријентира. Данас се смисао постојања институције породице састоји управо томе да се обнови и поново стекне смисао хришћанског смисла вере и односа између личности.
Са руског Марина Тодић
19 / 12 / 2013

ХРИШЋАНСТВО У САВРЕМЕНОЈ ЕВРОПИ: НОВА СТВАРНОСТ

13. децембра 2013. године председник Одељења за спољноцрквене везе митролиполит Волоколамски Иларион одржао је реферат «Хришћанство у савременој Европи: нова стварност» на I Московском међународном форуму „Религија и свет“.
    
Данас говоримо о томе како сарађују религиозне традиције на нашем Европском континенту, у нашој земљи и у нашем граду. Мислим да би било исправно да погледамо каква је тренутна ситуација у којој смо се нешли после догађаја који се у нашој земљи дешавају у току последњих 25 година и да упоредимо нашу ситуацију са ситуацијом у земљама Европске уније. Ово треба учинити зато што се заправо ради о конфликту вредносних систама у врло различитим размерама.
Говорећи о искуству наше земље треба истаћи да је последњих 25 година било обележено обновом верског живота који нема апсолутно никаквих преседана. Притом се овај препород дотакао свих религиозних традиција, свих овде присутних – то су и православни хришћани, и хришћани других конфесија, то су и муслимани, и Јевреји, и будисти. Представници свих традиционалних вероисповести Руске Федерације могу посведочити да се верски препород директно дотакао сваке конфесије коју представљају. Тако су за Руску Православну Цркву која је вишенационална Црква и обједињује православне вернике, не само у Русији, већ и другим суседним државама, ове године представљале обнављање структура без преседана. Довољно је рећи да смо отварали по хиљаду храмова годишње или по три храма дневно. Мислим да у историји светског хришћанства никад није било оваквих преседана.
Ове године смо славили Милански едикт цара Константина који је издат 317. године. Можда се и тада препород црквеног живота одвијао сличном брзином, али нажалост, за то време немамо ни статистику, а за наше време статистика постоји. И она говори о апсолутно невиђеним размерама препорода религиозног живота. На пример, у време прославе 1000. годишњице Крштења Русије 1988. године, Руска Православна Црква је имала 20 манастира, а сад их имамо 805, и скоро на свакој седници Светог Синода доносимо одлуке о отварању нових монашких обитељи. А шта је манстир? То нису само зидови, конаци, већ и људи, и то не они који су једноставно дошли у храм на службу у недељу, а онда настављају да живе сојим животом – то су људи који се одричу породице, природних услова за рад и одмор човека и који прихватају подвиг пожртвованог служења. И свих ових 800 и нешто манастира су данас пуни монаха и монахиња – људи који су се одрекли света како би служили Богу.
Размислимо о овом феномену и о томе да се све то дешава у време које се на Западу назива постхришћанским, зато што су многи у западним земљама уверени да је време процвата хришћанства, па и религије уопште, далеко иза нас, да је религија ствар прошлости и да савремено човечанство треба да се креће ка све већем и већем удаљавању од религиозних вредности. Нажалост, управо то се и дешава у читавом низу земаља Европске уније.
Док је пре 25 година Совјетски Савез био атеистичка држава, а Европа нас је подсећала на религиозне вредности и чак је предузимала напоре да заштити ове вредности, а ми смо се више пута обраћали нашим европским партнерима у међурелигиозном и међухришћанском дијалогу да заштите право наших људи да исповедају своју религију, сад ова два света као да су заменила улоге. Данас се у нашем друштву види процват религизне традиције, стварна, а не декларативна слобода вероисповести, а у европском друштву све чешће и чешће видимо случајеве прогона религије, дискриминације по религиозном критеријуму и намерну тежњу да се религиозна традиција потисне из друштвеног простора.
Једну од илустрација овог процеса представља тежња читавог низа западних политичара да избаце верске симболе из друштвених простора. Ових дана је у Норвешком једна од водитељки телевизијског дневника била отпуштена због тога што је за време програма имала ланчић с крстићем. Демонстрација главног хришћанског симбола је по мишењу руководства телевизијског канала, могла постати извор раздора и злочина. Хајде да се замислимо над овом логиком: крстић око рата може представљати извор раздора и злочина. Сећам се совјетског времена кад су код нас у школи наставници скидали крстиће ученицима ако би приметили да се испод оковратника кошуље види ланчић. А сад сличну појаву видимо у Европској унији која целом свету декларише демократске вредности, слободу вероисповести и гордо се истиче као пример другим земљама, регионима и цивилизацијама.
У данашње време политичар у Европској унији нема права да мотивише своје поступке религиозним аргументима. Кад је градоначелник француског града Арканга Ж.М.Коло због верских разлога одбио да региструје хомосексуални савез поднета је жалба против њега и сад овом човеку прети затворска и новчана казна због дискриминације. Притом је солидарност с њим изразило 20 хиљада француских градоначелника и њихових заменика, чланова организације «Заштита детињства». Међутим, њихов глас нико неће слушати, као што нико не слуша глас људи који су изашли на демонстрације на којима је учествовало више хиљада људи након што је у Француској усвојен зекон о признавању хомосексуалних савеза као једног од облика брака. Укупно је преко милион људи учествовало у овим демонстрацијама, били су растерани пендрецима и сузавцима, а руководство Француске је игнорисало ове протесте који говоре о томе да се политика француске државе, као и многих других европских држава, коси с јавним мњењем – с мишљењем већине – и у суштини представља насилно наметање људима идеолошких гледишта која нарушавају традиционални начин живота.
Данас у Европи влада морални релативизам, односно представа о томе да сваки човек или заједница могу да одреде за себе сопствену скалу моралних вредности која не мора обавезно имати везе с општељудским вредностима. У овом контексту се данас циљно подривају породичне вредности које се заснивају на хришћанској традицији. Неизглед, шта може бити очигледније од породичних вредности, јер све религиозне традциије, на пример, присутних у овој сали – једнодушно сведоче о томе да брачни савез између мушкарца и жене има Богом установљену природу и да се благослов Божији огледа у томе да брачни пар треба да има онолико деце колико Бог благослови, а не онолико колико сами планирају.
На Западу сад влада потпуно друго гледиште: за брак може бити проглашен било који савез људи било ког пола и у било ком броју. Притом се сваком оваквом савезу даје право да усваја децу, односно да у суштини, наредним нараштајима преноси своје идеолошке поставке. То је подривање система вредности, при чему не говоримо о верском систему вредности или о систему вредности неке одређене религије, већ о оном систему вредности који је био универзалан за цело човечанство и који је народима Земаљске кугле омогућио да се плоде и размножавају по заповести Господњој.
Данас се овај морални систем који се заснива на представи о породици као о богоустановљеном свезу мушкарца и жене, који је створен из љубави и ради рађања деце свесно подрива. Ово се дешава под утицајем секуларистичке идеологије која се заснива на моралном релативизму и инсистира на томе да апсолутне моралне вредности уопште не постоје, да су све оне релативне и ако овај или онај човек својим понашањем не крши права других људи, он може да живи онако како жели и да проповеда вредности које сматра потребним за уређење свог живота и живота људи из своје околине.
Ова идеологија се свесно усађује у образовни систем. Недавно је министар образовања Француске изјавио да ученици у школи треба да се избаве свих облика детерминизма – породичног, етничког, социјалног или интелектуалног. По инструкцијама министарства на чијем челу се он налази, од нове школске године ће у француским школама речи «дечак» и «девојчица» бити замењене речима «другови» и «деца», јер су «дечак» и «девојчица» - улоге које људи преузимају годинама младости или детињства, а ако желе, они ове улоге могу да промене.
Такође се наводи да родитељи нису мама и тата које је Господ дао детету, већ просто двоје људи који могу бити истог пола, и уопште није обавезно да се називају мама или тата – могу да се називају «родитељ бр. 1» и «родитељ бр. 2» или још некако другачије. И све ће се то називати породица, биће изједначено с традиционалним браком, а права ових заједница ће пред законом бити дефинисана као брачни савези.
Подривање вредносног система које се данас одвија у Европској унији, наравно, мора нас бринути, јер иако наша земља, хвала Богу, није члан Европске уније, она је безусловно део европског културног и цивилизацијског простора. И ми морамо имати на уму да вредносне поставке које се сад немећу у Европи и које је један од излагача данас назвао сатанским, наравно, проничу и проницаће и код нас, притом ће свако зближавање с Европом обавезно бити повезано с наметањем ових норми и гледишта. Ово се већ дешава у оним суседним земљама које добијају позив за различита придруживања Европској унији – притом им се као услов постављају усвајање закона о легализацији хомосексуалних савеза и сличне ствари.
Данас неки критикују нашу земљу због тога што код нас наводно нема демократије. Нека господа из Немачке су чак објавила да ће бојкотовати нашу Олимпијаду у Сочију зато што се, како се испоставља, код нас врши дискриминација над сексуалним мањинама: наводно закон о недопустивости пропаганде хомосексуализма међу малолетницима који је усвојен у Русији крши права ових мањина. Боље би било да су ова господа изразила протест због масовног истребљавања хришћана на Блиском истоку – нешто се не чују гласови ових европских политичара у заштиту хришћана који се киднапују, који се убијају, којима се секу главе. Кад монахиње отимају такозвани сиријски опозиционари читава ова публика ћути – то јој није занимљиво. А кад се у Русији уводи закон којим се наводно врши дискриминација сексуалних мањина – не зато што има је забрањено да постоје, не зато што су стварно лишене права, већ зато што им се забрањује да своје погледе пропагирају међу малолетницима – ово одмах изазива негодовање и протест. Мислим да је веома добро што такви људи неће присуствовати на нашим спортским манифестацијама – нека живе у гету који сами покушавају да створе. Жао ми је оних милиона људи који постају таоци сатанске и антихристове политике.
Сигуран сам да људи који су свесни погибељности и самоубилаштва ове политике у Европи данас има веома много. И они, наравно, с надом гледају у Русију. Можда није случајно што је јуче у посланици Федералној скупштини Руске Федерације председник говорио о конзервативизму цитирајући изванредног руског религиозног философа Николаја Берђајева који је говорио да конзервативизам не спречава кретање нагоре и напред, већ кретање уназад и надоле. Данас се испоставило да је наша земља, у суштини, заштитница конзервативних вредности, здравог конзервативизма у најпозитивнијем смислу ове речи. Он је апсолутно неопходан у ситуацији кад влада морална распојасаност коју видимо у савременом европском друштву.
Веома бих желео да се надам да ће верске конфесије Руске Федерације и верске конфесије нашег града и даље обједињавати своје напоре ради заштите традицоналних вредности на којима се вековима градио живот целог човечанства и нашег народа.
Треба да имамо на уму речи којима се Господ обратио израиљском народу: «Ставио сам пред вас живот и смрт – благослов и проклетство, зато изабери живот да будеш жив ти и семе твоје» (в. 5 мојс. 30, 19). Морални оријентири које проповедају традиционалне религије усмерени су управо на то да људи бирају живот, да живе они и потомство њихово. А они оријентири које данас нуди западна секуларистичка цивилизација директно и право воде ка постепеном изумирању европских народа. Зар демографска криза која је захватила земље Западне Европе није директна последица идеологије усмерене на уништење породице која се неколико деценија усађивала у свест људи? То је дирекна последица, дакле, ова идеологија је самоубиствена и то не у преносном, већ у буквалном смислу, по европско становништво.
Јуче је председник говорио о томе да за последњих четврт века у нашој земљи први пут променила демографска тенденција и да је забележено више рођења него смрти. Мислим да је то веома радосна вест. Нова ситуација у којој смо се сад нашли у многоме је последица државне политике у погледу заштите породице и пропаганде породичних вредности, али је такође последица консолидоване позиције традиционалних религија Руске Федерације.
Свима нама бих желео да живимо у држави која цвета, у граду који цвета, да се број њихових становника повећа и да моралне вредности увек заузимају важно место у животу нашег друштва.
Са руског Марина Тодић
16 / 12 / 2013

петак, 20. децембар 2013.

ЕУ, приступни преговори са Србијом 21. јануара

Европски лидери на Самиту у Бриселу потврдили одлуку о отварању преговора са Србијом 21. јануара. Председник Србије Томислав Николић оценио је да је Србија добијањем датума отворила ново поглавље у својој историји.
13.40 - Председник Европског савета Херман ван Ромпeј рекао да је потврђена одлука да ће преговори са Србијом почети 21. јануара. 
11.20 - Лидери ЕУ усвојили одлуку о почетку преговора са Србијом, јавља дописник РТС-а из Брисела.
Шефови држава или влада Европске уније (ЕУ) данас су на састанку у Бриселу потврдили одлуку Савета министара о почетку преговора о чланству са Србијом у јануару 2014. године.
Николић: Ново поглавље у српској историји
Председник Србије Томислав Николић оценио је да је Србија добијањем датума "отворила ново поглавље у својој историји", саопштила је прес служба.
"Сада ће то бити уређена, стабилна држава, у којој се стварају услови за бољи живот грађана", истакао је Николић.
Можда не изгледа идеално као пре десет година, али је ЕУ једина организација која може да омогући бољи живот за све грађане региона, додао је председник Србије.
Председник Европског савета Херман ван Ромпеј рекао је да ће приступни преговори са Србијом почети 21. јануара и да су државе чланице Уније усвојиле преговарачки оквир.
"Потврђујем да ће преговори са Србијом почети 21. јануара", рекао је Ван Ромпеј на конференцији за новинаре у Бриселу после дводневног самита шефова држава или влада држава-чланица ЕУ.
Немачка канцеларка Ангела Меркел рекла је новинарима, одлазећи са самита, да су "земље чланице препознале изванредан напредак у дијалогу Београда и Приштине".
Огласио се и грчки премијер Антонис Самарас рекао да ће наредни кораци морати да буду координисани са осталима. "Али у јануару почињемо преговоре са Србијом. Врло смо задовољни због тога", додао је Самарас.
Бројни званичници, како из света, тако и из Србије честитали су Београду на добијању датума за почетак преговора. 
Раније данас премијерка Словеније Аленка Братушак је рекла новинарима да се нада да ће цео регион убрзати темпо приближавања Бриселу. "Задовољни смо што Србија напредује у европским интеграцијама", истакла је Братушакова. 
Јуче су своју подршку Србији изразили чешки премијер Јиржи Руснок, председник Словачке Роберт Фицо и председник Владе Хрватске Зоран Милановић.
Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон синоћ је на маргинама Самита малој групи новинара пренела задовољство током процеса нормализације односа Београда и Приштине који се под њеним патронатом одвија већ скоро три године.
Ештонова је такође нагласила да током дијалога Београда и Приштине, ЕУ ни у једном тренутку није наметала решења, нити је поменуто питање признања независности Косова.

Синдикати: Закон о раду штетан за раднике


Закон о раду нанеће велику штету радницима, оценили председници два репрезентативна синдиката. Прикриће пљачкашке приватизације из прошлости и трајно елиминисати утицај синдиката, изнето је на заједничкој конференцији за новинаре.
Предложени закон о раду нанео би велику штету радницима у Србији, служио би за "прикривање трагова пљачкашке приватизације предузећа", а његово усвајање довело би до хаоса у Србији, оценили су Савез самосталних синдиката Србије и УГС "Независност".
Sindikati.jpg
Председник "Независности" Бранислав Чанак рекао је на конференцији за новинаре да је први потпредседник Владе Србије Александар Вучић неколико пута оценио да је приватизација у Србији била "пљачкашка".
"Његов некадашњи саветник Синиша Мали, сада председник Привременог органа Београда, у то време је био директор (Центра за тендере) у Агенцији за приватизацију, и сада је награђен да донесе закон који ће све то да сакрије", рекао је Чанак.
Према његовим речима, измењени Закон о раду доноси се "да би прикрио трагове из прошлости и трајно елиминисао синдикате" што је "опасан сигнал за будућност Србије".
Да се нови закон о раду доноси да би "прикрио трагове пљачкашке приватизације", по Чанковим речима, говори и то што се од јула ове године Америчка привредна комора и Савез страних инвеститора не оглашавају о том закону.
"На наше бројне позиве да нас бар они убеде у корист тог закона, они се не одазивају, па је моја оцена да су схватили какве наказне намере има закон о раду", истакао је Чанак.
Додао је да нико од предлагача закона не уме да објасни чему он служи, и оценио да је тај закон "правничка срамота" Министарства рада.
"То је скандалозно, апсолутно незнање - и правничко, и економско. Када би тако нешто написао студент правног факултета, преусмерили би га у шнајдере, јер није за тај посао", оценио је Чанак.
Закон о раду, по његовим речима, мора да буде усклађен с привредом земље, а оно што је предложено, није усклађено ни с проценом да ће идуће године привредни раст у Србији бити једва један одсто.
Председник Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Љубисав Орбовић сматра да ће мали број људи бити заинтересован за јавну расправу о Нацрту измена Закона о раду, јер се она одржава у време празника - од 18. децембра до 10. јануара.
По плану Министарства рада, јавне расправе ће бити 20. децембра у Новом Саду, 23. децембра у Крагујевцу и 26. децембра у Београду.
"Од 150 измењених чланова закона, нема ниједног који говори о неком бољитку, само десетак се односи на неко техничко побољшање, али све остало је смањење права запослених", рекао је Орбовић.
Синдикати су на конференцији оценили да Нацрт измена Закона о раду не може да се поправи, те је неопходно писати нови, а синдикати ће, како су додали, у томе радо учествовати.
Како су проценила два репрезентативна синдиката, предложени прописи о раду умањили би примања за минули рад за 10,3 одсто, боловање од 30 дана биће мање плаћено 42,4 одсто, повреда на раду мања за 21,2 одсто, а годишњи одмор од 30 дана биће плаћен мање за 38,4 одсто.
Ти синдикати су најавили да ће организовати масовни протест испред Скупштине Србије уколико буде одлучено да спорни закон уђе у скупштинску процедуру.

ЗАШТО НОВИ ЗАКОН О РАДУ НЕ СМЕ ПРОЋИ


1. Зато што уводи „агенције за привремено запошљавање“ . Ове агенције ће потпуно обесмислити радни однос на неодређено време, па чак и склапање уговора о радном односу на одређено време. Пошто би радници били пријављени у агецији за привремено запошљавање, поставља се питање због чега би било који послодавац имао своје запослене? Уместо тога узимао би надничаре из редова пријављених у агенцији! Стање сталне незапослености , уз повремено радно ангажовање, би постало стање у коме живи већина грађана Србије. „Радили“ би смо у агенцијама, а у ствари не би смо радили уопште већ би чекали да се газда агенције смилује и додели нам понеки послић. То значи да би незапосленост била наша стварност, па би у току једне године 7 или 8 месеци били без посла, а агенција би нас можда ангажовала 4 или 5 месеци….али то значи да би смо годину дана требали да преживимо са 4 или 5 бедних плата, а за исто толико месеци би нам били плаћени здравствени и пензиони доприноси. Уместо радника постајемо надничари!
2. Могућност да се ради непуно радно време. Ово по запослене може да има катастрофалне ефекте. Од сада ће 2 радника моћи да деле једно радно место, али ће радити по пола радног времена и примаће пола плате. У Србији се не може живети ни од целе просечне плате и неколико допунских послова које су људи принуђени да раде, а камоли радећи пола радног времена за пола плате.
3. Законски институт непуног радног времена омогућава послодавцу да радника ангажује онолико сати колико он сматра да му је радник потребан. Тако послодавац може да одреди да је за обављање неког посла потребно 5 сати дневно, иако, у стварности, тај посао захтева осмочасовно радно ангажовање. То значи да ће радник бити присиљен да се буквално „поломи на послу“ радећи за 5 сати целодневни радни задатак, а послодавац ће му уместо 8 сати плаћати само тих 5 или мање.
4. Продужавање рада на одређено време на 3 године. Ово је знатно неповољније решење од садашњег које је ограничавало рад на одређено време на годину дана. И до сада су послодавци овде показивали крајњи безобразлук и изигравали закон, а од сада ће то кршење закона да буде легализовано. Када ову одредбу удружимо са „агенцијама за привремено запошљавање“, долазимо до закључка ДА РАДНОГ ОДНОСА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ (СТАЛНИ РАДНИ ОДНОС) ВИШЕ НЕЋЕ БИТИ. Сви ћемо бити без сталног запослења, вечито у страху и вечито уцењени од стране обесних послодаваца и тајкуна. Где је ту социјална сигурност радника?
5. Нови Закон о раду предвиђа, у својој суштини смањење зарада. Наиме, укида се одредба из досадашњег Закона која гарантује „једнаку зараду за исти рад“. Уместо тога уводи се дефиниција „једнака зарада за једнак радни допринос“, чиме се заправо укида начело једнаке зараде за једнаки рад, јер је термин „једнак радни допринос“ сувише апстрактан и послодавац може да га тумачи како жели. Такође се уводи начело да послодавац има право да умањи зараду запосленог на основу радног учинка. Ово оставља могућност послодавцу да произвољно одређује недостижне радне учинке, те да на основу тога умањи зараду огромној већини запослених. Уз све ово, радна верзија новог Закона о раду је предвидела и укидање увећања зараде за сменски рад, тако да особе које раде по сменама неће више добијати увећање зараде од 26%.
6. Уводи се могућност да газда изнајми радника, као да је он машина или алатка, другом послодавцу, што се у новом закону приказује као „упућивање на рад код другог послодавца“. Овде је веома проблематична одредба у новом Закону о раду где се брише досадашње ограничење да „изнајмљивање“ радника другом послодавцу може трајати најдуже годину дана. У новом Закону уопште и не пише колико дуго може да траје ово „рентирање“ људских бића, па ће то тајкуни и несавесни послодавци сигурно да злоупотребе. Уз то, брише се одредба из досадашњег Закона по којој запослени који је „изнајмљен“ послодавцу није могао да има мања права од оних које је имао код послодавца који га је „дао у ренту“. То значи да на новом радном месту плата „изнајмљеног“ радника може бити дупло мања, услови рада далеко тежи, али ако одбије да буде „изнајмљен“, раднику престаје радни однос.
7. Послодавац практично може запосленом дати отказ кад год му се прохте. У реалном смислу, ако захтевате да вам послодавац омогући коришћење неког права које вам по закону припада, то може довести до моменталног отказа. Ово се у пракси од стране послодаваца и тајкуна може страховито злоупотребљавати.
ЗАТО НОВИ ЗАКОН О РАДУ НЕ СМЕ ПРОЋИ!
УСС “СЛОГА“ – НОВИ СИНДИКАТ ЗДРАВСТВА СРБИЈЕ


среда, 18. децембар 2013.

Европски парламент одбио да легализује чедоморство

Европски парламент је на својој седници од 10.12.2013. г. у Стразбуру одбио да прихвати спорни извештај – „Estrela-Bericht – 2013\2040(INI)“ - назван тако по социјалистичкој португалској чланици Европског парламента, Едит Естрела. Са малом већином од 334 против 327 гласова одбијен је њен предлог о сексуалном и репродуктивном праву жена. Таква иницијатива је одбијена и због вишеструких формалних погрешки у процедури подношења иницијативе, као и начина на који је до њега дошло, односно којим је стављен на агенду (дневни ред) рада пленума Европског парламента.

Што се садржине ове иницијативе тиче, он је би високо проблематичан у етичком смислу. Као црвена нит провлачи се кроз овај „Естрела-извештај“ постојано довођење у питање, односно маргинализација људских права као што су људско достојанство, право на живот и слобода савести. У њему се пропагира наводно право на абортус (чедоморство), сужење права родитеља при сексуалном васпитању деце и омладине, као и слобода пропагирања хомосексуалности омладине. Ове тачке те иницијативе се у тој мери тешке повреде хришћанског морала да су за многе чланове Парламента биле a priori неприхвативе. Пленум Европског парламента је овај „Естрела-извештај“ још у октобру већином гласова одбио. Но иницијативнa група је настојала да закулисним махинацијама и непрозирним „о-рук-притиском“ са незнатно модификованим текстом прокрчи себи пут до пленума.
И Немачка бискупска конференција са надбискупом Робертом Цолићем и Аустријска бискупска конференција са кардиналом Кристофом Шенборном је пастирским саветом заснованим на фундаментима хришћанског морала предложила члановима Европског парламента да категорички одбију такву иницијативу, што је данашњим вотумом, на срећу, пошло за руком да такве, саблажњиве идеје изникле из патоса феминистичких слобода и псевдолибертинизма, надамо се, заувек ad acta одложи и препусти заслуженом забораву.
Протођакон Зоран Андрић, Минхен

уторак, 17. децембар 2013.

Преговори са ЕУ почињу 21. јануара

Прва међувладина конференција ЕУ-Србија биће одржана 21. јануара, рекао европски комесар за проширење Штефан Филе. Министри ЕУ похвалили напредак Београда и Приштине. Остало је још доста отворених питања, рекао Линус Линкевичиус.
Министри спољних послова земаља чланица ЕУ усвојили су преговарачки оквир за Србију, а како је рекао европски комесар за проширење Штефан Филе прва међувладина конференција ЕУ-Србија биће одржана 21. јануара.

Stefan-File.jpg
Филе је рекао да су сви министри повољно оценили процес нормализацијеодноса Београда и Приштине који је довео до истинског напретка, па је у закључцима управо тако и речено да будући споразум треба да обезбеди даљи повољан развој.
Нацртом закључака Савета министара била су предвиђена два датума - 20. децембар и 21. јануар, а тачан датум, како је објаснио Штефан Филе, одредила је Грчка, чије председавање Европској унији почиње 1. јануара.
"Представници Грчке, која 1. јануара преузима председавање Европском унијом, информисали су нас на министарском састанку да је њихов план да се међувладина конференција са Србијом одржи 21. јануара", рекао је Филе.
На питање зашто конкретан датум није поменут у закључцима Министарског савета, Филе је одговорио да је то ствар о којој формално одлучује Европски савет, кога чине шефови земаља чланица, а који ће се састати 19. и 20 децембра.
"Министри никада до сад нису одлучивали о конкретном датуму, а ја очекујем да Европски савет одреди 21. јануар као званичан почетак преговора са Србијом", најавио је комесар.
"Уколико Србија покаже једнаку одлучност као у процесу нормализације односа са Косовом, не очекујем никаква одлагања у процесу који води ка чланству у ЕУ", нагласио је Филе. 
Председавајући Министарског савета и шеф дипломатије Литваније Линус Линкевичиус рекао је да се радује међувладиној конференцији у јануару.
Похвале за дијалог Београда и Приштине
Он је, на конференцији за штампу у седишту Савета ЕУ, истакао да су министри похвалили напредак Београда и Приштине у дијалогу и препоручили да се настави са напорима, јер је, како је рекао, остало доста отворених питања.
Осим датума почетка преговора, у преговарачком оквиру било је још неколико спорних момената, као што је пуна нормализација односа са Приштином и то у форми правно обавезујућег документа.
Линкевичиус није директно одговорио на питање да ли помињање правно обавезујућег документа значи да ЕУ очекује да Србија на крају преговарачког процеса призна Косово.
"Не треба журити са закључцима. Овде се пре свега ради о процењивању напретка у процесу нормализације Београда и Приштине. Треба прочитати цео документ (преговарачку платформу), у платформи се јасно указује да очекујемо даље кораке у правцу нормализације", рекао је Линкевичијус.
На питање да ли ће преговори са Србијом трајати осам година, као у случају Хрватске, Филе је одговорио да су таква поређења депласирана.
"Темпо преговора зависи од политичке воље и административних капацитета кандидата, а то се разликује од државе до државе", рекао је Филе.
Комесар је нагласио да преговори неће бити компликованији због дијалога о нормализацији односа Београда и Приштине, јер је реч о два паралелна процеса. "Процес нормализације неће захтевати додатно време", објаснио је Филе.
Словачка задовољна текстом препорука за преговоре
Шеф словачке дипломатије Мирослав Лајчак изјавио је да је Словачка задовољна текстом препорука о отпочињању приступних преговора ЕУ са Србијом зато што је бољи од полазног документа.
Лајчак је упозорио да ће цео ток приступних преговора Србије пратити и нормализација односа са Косовом. "Нигде није наведено да би Београд морао да призна независност Косова. Очекује се, међутим, да ће до краја тог процеса постићи потпуно регулисање односа Србије и Косова", рекао је Лајчак.
"И стога се очекује да ће поред најтежих приступних поглавља, 23. и 24. које се односе на корупцију и криминал, Србија отворити и последње поглавље, 35. у коме су под 'остало' управо и односи са Косовом", рекао је Лајчак.
Демократска странка и Либерално-демократска партија поздравиле су одлуку о почетку преговора, а стране новинске агенције преносе да је Брисел тако наградио Београд за демократске реформе и напоре да нормализује односе са Приштином.
Известилац Европског парламента за Србију Јелко Кацин, такође, је поздравио одлуку Европског савета о почетку преговора са Србијом у јануару 2014.
Известилац Европског парламента за Косово Улрике Луначек оценила је да је одлука шефова дипломатија ЕУ исправан корак.

Меркелова отпочиње трећи мандат

Трећи пут Ангела Меркел изабрана за канцелара Немачке. Тако је Немачка 86 дана посла избора добила владу "велике коалиције" демохришћана и социјалдемократа. Премијер Србије Ивица Дачић честитао је Меркеловој и захвалио се на разумевању које је Немачка показала у процесу евроинтеграција Србије.
Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је данас на ту функцију изабрана у трећем мандату, положила је пред посланицима Бундестага заклетву, у којој је обећала да ће своју снагу посветити благостању, користи и заштити немачког народа, да ће Устав и законе своје земље поштовати и бранити, обавезе савесно испуњавати и према свима бити праведна.
Angela-Merkel.jpg

Дачић честитао Меркеловој
Премијер Србије Ивица Дачић честитао је Ангели Меркел именовање за канцелара Немачке и захвалио се на разумевању које је Немачка показала у процесу европских интеграција Србије.
Дачић је рекао да је уверен да и убудуће Србија може да рачуна на подршку Немачке на путу ка чланству у ЕУ.
"Верујем да ће Република Србија и СР Немачка наставити да унапређују своје односе у обостраном интересу и на добробит својих грађана, са циљем заједничког доприноса стабилизацији и безбедности региона Југоисточне Европе и Европе у целини", наводи се у честитки.
"Тако ми Бог помогао", рекла је и овај пут Меркелова, која по закону има могућност да изостави те речи.
После полагања заклетве Меркелове, немачки председник Јоахим Гаук именоваће нову немачку владу и тиме ће влада бити и официјелно формирана.
Гаук је прво, у складу с Уставом државе, официјелно именовао Меркелову за канцелара, након што је она у првом кругу гласања, огромном већином гласова посланика Бундестага, изабрана за шефа нове владе "велике коалиције", а то је њен трећи мандат.
За Меркелову су гласала 462 посланика од укупно 621 предатог важећег гласачког листића. Против је било 150, а уздржаних девет посланика.
Такозвана "канцеларска већина" у овом, 18. сазиву Бундестага, износила је 316 гласова од укупно 631 посланика, тако да је Меркелова добила знатно више од уставом предвиђеног, неопходног броја гласова.
Њени демохришћани, који су најјача парламентарна фракција, имају чак 311 посланичких места, а њени коалициони партнери социјалдемократе, други по снази, 193 посланика.
Немачка је данас, 86 дана посла избора, добила владу "велике коалиције" демохришћана и социјалдемократа, какву је Мереклова већ једном водила - у свом првом мандату.
Немачка опзиција у овом сазиву Бундестага има свега 127 посланика - из редова зелених и левичара.
Меркелова - од ДДР до ЕУ
Немачка канцеларка Ангела Меркел, у Европској унији често је критикована због своје гвоздене политике штедње, мучне и тешке за финансијски пољуљане економије, а код куће обожавана код великог броја Немаца.
Биографија Меркелове, која је превалила пут од ДДР до ЕУ, заправо је део историје Немачке - рођена 17. јула 1954. године у Хамбургу, а још као дете преселила се на исток, у ДДР.
Докторирала је физичку хемију на Универзитету у Лајпцигу, а за њену политичку каријеру се каже да је била успешна и бескомпромисна.
Меркелова је, као ниједан европски политичар, "мушки" и часно бранила интересе своје земље и политички сурово обележавала европски пут Србије.
Без обзира на њене тврде захтеве према званичном Београду, које је хладнокрвно постављала не гледајући која политичка опција влада Србијом, Меркелова је била и остаје главни партнер српске дипломатије и кључна политичка фигура ЕУ, која се не може ни заобићи, ни превидети, а изгледа ни лако убедити у промену мишљења, оцењује Танјуг.
Ово је трећи мандат Ангеле Меркел на месту канцелара - први пут од 2005, када је била на челу "велике коалиције" каква је данас поново изабрана, и други пут од 2009, када је њена партија ушла у коалициону владу са либералима.
Руски председник Владимир Путин честитао је Ангели Меркел и изразио уверење у даље јачање односа Немачке и Русије, објављено је на сајту Кремља.
Путин је истакао да реизбор Меркелове "представља признање за њен политички ауторитет и за заслуге у влади последњих неколико година", прецизира се у саопштењу. 

понедељак, 16. децембар 2013.

Pikantna kadrovska promena u Berlinu

Dugi „koalicioni poker“, zatim prvo stranačko izjašnjavanje o koalicionom sporazumu i na kraju najveće iznenađenje, koje je oborilo važnu predrasudu: žena na čelu ministarstva odbrane. Odluka sa prikrivenim motivom?
Tome se niko nije nadao. Ursula fon der Lajen preuzima funkciju ministarke odbrane. Po prvi na čelo Bundesvera biće imenovana žena. Eksperiment? Naravno da nije. Zapravo je reč o briljantnom potezu Angele Merkel.
Odlučna i ambiciozna, 55-godišnja nemačka političarka dobija ključnu poziciju – i to kakvu: ministarsku funkciju koja je do sada bila rezervisana isključivo za muškarce. Doduše i pozicija šefa diplomatije do sada je uvek bila poveravana jačem polu, ali to mesto ponovo dobija, manji koalicioni partner. A tu ministarsku fotelju SPD daje Frank-Valteru Štajnmajeru.
Međutim, (pored kancelarke Merkel) CDU je zapravo iznedrila još jednog „konkurenta“ u tom resoru. Jer spoljnu politiku Nemačke definiše kancelarkin kabinet, a ne resorno ministarstvo. Toliko o taktičko-strateškoj kalkulaciji, koja je Angelu Merkel navela da odigra takav potez.
Tvrdoglava i uporna
Ursuli fon der Lajen obezbeđena je neograničena pažnja u obavljanju nove funkcije s obzirom na to da će se, kao žena na muškom terenu, od sada kretati po „minskom polju“. Žene u nemačkoj vojsci doduše nisu nikakva novost, ali njima u Bundesveru nije nimalo lako. Godišnji izveštaji nemačkog parlamenta uvek iznova to i potvrđuju. Ali razloga za strah nema. Iskusna lekarka sa osmehom na licu, važi za tvrdoglavu i upornu političarku. Porodična iskustva bila su dobra škola, posebno ako se uzme u obzir da ministarka ima petoro braće.
Komentar: Folker Vagener, DW
Komentar: Folker Vagener, DW
Ipak, kadrovska rešenja Angele Merkel mogla bi se okarakterisati i kao svojevrsni „politički puč“. Dosadašnja ministarka za rad, viđena je kao buduća ministarka zdravlja. Ali za tu prirodnu zamena resora, kancelarka nije imala dovoljno jake karte. U svojoj stranci nova ministarka odbrane nije preterano popularna, zbog čega se i nameće pitanje zašto je svojoj partijskoj koleginici Merkelova omogućila napredak u karijeri? Partnerska stranka CSU iz Bavarske morala je da se zadovolji manjim ministarstvima, što je odluku šefice CDU učinilo dodatno važnom.
Unapređenje moguću konkurentkinju
Nova ministarka odbrane za konzervativce važi kao moderna žena. Ona se obraća biračima od kojih se CDU isuviše udaljio. Uz to, majka je sedmoro dece, odlično vlada engleskim i francuskim, živela je u inostranstvu, bavila se naučnim radom, stara se i o dementnom ocu. Za mnoge je i dalje zagonetka kako sve to postiže.
Angela Merkel se tokom proteklih godina veoma uspešno oslobodila muške konkurencije. Nije joj ostalo mnogo izazivača. Postala je neprikosnovena šefica stranke, ali joj zato preti kadar iz ženskog tabora. Mnogi smatraju da bi Ursula fon der Lajen mogla da bude kancelarka. Buduća ministarka odbrane je, kao i Angela Merkel, „isklesana od tvrdog drveta“. Nemačka kancelarka nikada nije aktivno delovala protiv izazivača u svojoj stranci. Protivnike bi obično pustila da se sami diskredituju. Unapređivanje dosadašnje ministarke rada mogao bi da se pretvori u paradoksalni primer u kojem takva odluka ne vodi zacrtanom cilju. Jedno je sigurno, dosadašnji ministri odbrane nisu dugo opstajali na svojim funkcijama. Ovoga puta moglo bi biti drugačije pa da u trećem mandatu Angela Merkel konačno dobije stabilniji i istrajniji kabinet.
Komentar: Folker Vagener / jil

Žena na čelu Ministarstva odbrane Nemačke prvi put od rata

Nemački kancelar Angela Merkel i šef bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Horst Zehofer predstavili su večeras ministre vlade ''velike koalicije'' iz redova svojih demohrišćana, među kojima je, prvi put u posleratnoj istoriji države, na čelu Ministarstva odbrane jedna žena - dosadašnji ministar rada Ursula fon der Lajen.
Nova ministarka odbrane Ursula Fon der Lajen majka je sedmoro dece
Nova ministarka odbrane Fon der Lajen važi za ''unverzalno oružje'' kancelara Merkelove, komentarišu mediji, a pred izbore se o njoj govorilo i da želi da bude novi kancelar, što je ona u jednom intervjuu tabliodu ''Bild'' indirektno odbacila, ukazujući da će Merkel ostati na toj funkciji u najmanju ruku do 2017. godine.

Fon der Lajen, poreklom iz porodice političara, demohrišćanka i majka sedmoro dece, postala je popularna naročito posle borbe protiv dečje pornografije.

O novoj ministarki odbrane se, takođe, govorilo i da je imala realne šanse da, umesto bivšeg šefa države Kristijana Vulfa, postane predsednik Nemačke i to, kao prva žena u istoriji države. Nemački politički nedeljnik ''Špigel'' je pre dve - tri godine, međutim, o fon der Lajen pisao i u svetlu ''mobinga''. Kao ministarka ova, kako je ponekad zbog njenih sedmoro dece nazivaju ''nemačka majka'' , angažuje se za slabije, ali je njeni saradnici, pisao je ''Špigel'', doživljavaju kao hladnu perfekcionistkinju.

Volfgang Šojble
Na mestu ministra finansija ostaće Volfgang Šojble, najstariji član vlade i jedini koga su i socijaldemokrate i demohrišćani želeli za ministra. Jedna anketa od pre nekoliko dana pokazala je da, uprkos zahtevima vođstva Socijaldemokratske partije (SPD) da u budućoj vladi ''velike koalicije'' njima pripadne resor finansija, skoro polovina tradicionalnih birača SPD želela da to mesto ponovo pripadne baš Šojbleu.

On je dugogodišnji član Hrišćansko-demokratske unije (CDU), siva eminencija i najstariji član vlade, za koga se kaže da je veoma blizak saradnik Merkelove.  Za Šojblea se kaže da je političar čija reč se posebno uvažava. Konzervativac Šojble je jedini koji je neprekidno od ujedinjenja Nemačke do sada na vladinim funkcijama.


Zdravstveno stanje Šojblea, koji se već godinama nalazi u invalidskim kolicima, jedna je od tema o kojima je nemačka štampa pisala u poslednje vreme. On je rođen 1942. godine, a pre dvadesetak godina je, na jednom izbornom skupu preživeo atententat i od tada se nalazi u invalidskim kolicima. Antentat na Šojblea je počinio jedan bolesnik, šizofreničar.

Tomas de Mezijer
Dosadašnji ministar odbraneTomas de Mezijer, rođen u Bonu 1954. godine, biće novi ministar unutrašnjih poslova. De Mezijer je ozbiljni Prus, čije je organizacione sposobnosti hvalila i sama Mrkelova.On je dalji rođak poslednjeg šefa vlade DDR Lotara de Mezijera, živi u Drezdenu, oženjen je i ima troje dece. U prvoj vladi Merkelove de Mezijer je, takođe, bio ministar unutrašnjih poslova.

On se ovog leta, kao ministar odbrane, našao pod unakrsnom paljbom opozicije, koja je zahtevala njegovu ostavku zbog skandala vezanog za bespilotne letelice ''Euro Hawk'', čiji je projekat ministar stopirao sa, kako je tvrdila opozicija, ogromnim zakašnjenjem, kada su već potrošeni milioni evra para nemačkih poreskih obveznika.


Dosadašnji generalni sekretar CDU kancelarke Merkel Herman Grepredložen je za novog ministra zdravlja. On važi za bliskog saradnika Merkelove i bio je nadležan za izbornu kampanju pred septembarske savezne izbore. Pravnik, po struci, poreklom iz najmmnogoljudnije pokrajine Severne Rajne Vestfalije u kojoj živi oko 18 miliona ljudi, Gree će preuzeti ozbiljni resor nemačkog zdravstva.

Angela Merkel
Ministarka obrazovanje ostaće Johana Vanka.Šezdesetogodišnja Vanka, doktor je nauka i važi za dobrog matematičara i iskusnog pragmatičara. Vanka je izabrana na mesto ministra obrazovanja, kada se Anete Šavan zbog prepisanog doktorata, morala da povuče iz politike. Vanka je još jedna istočna Nemica u političkom usponu - ona je bila pokrajinski mnistar kao vanpartijska ličnost, a tek kasnije postala član CDU i bila je prva istočna Nemaca u kabinetu jedne zapadno nemačke pokrajinske vlade.

Novi ministar poljoprivrede biće Hanas-Peter Fridrih iz bavarske CSU, ''sestrinske'' partije CDU, koji je do sada bio ministar unutrašnjih poslova.
Ministarstvo za saobraćaj, koje će ubuduće biti zaduženo i za digitalnu infrastrukturu, vodiće dosadašnji generalni sekretar CSUAleksander Dobrint, a za privrednu saradnju i razvoj biće zadužen ministar Gerd Miler, 58-godišnji član CSU.


Ministar i šef Kancelarske službe biće Peter Altmajer, koji je do sada bio ministar zaštite okoline i spada među veoma bliske saradnike Merkelove-lojalan i pouzdan, kažu analitičari. Državni ministar za medije i kulturu biće Monika Griters iz CDU.


Koalicioni partneri Angele Merkel predstavili ministre

(L-D) Heiko Mas (pravosuđe), Andrea Nahles (rad), Manuela Švesig (porodica) Barbara Hendriks (okolina), vođa SPD Zigmar Gabrijel (ekonomija i energija) Frank-Valter Štajnmajer (spoljni poslovi), Ajdan Ozoguz (imigranti) i lider nove frakcije Tomas Operman
Kada je reč o ministrima iz redova socijaldemorkata - šef SPD Zigmar Gabrijel će, kako je vođstvo partije danas jednoglasno odlučilo, biti ''super ministar'', odnosno, ministar privrede i energetike i vicekancelar, dok će ministar inostranih poslova biti Frank-Valter Štajnmajer, koji je u prvoj vladi ''velike koalicije'' s Merkelovom na čelu, imao istu tu poziciju.

Sedokosi Štajnmajer, za koga se kaže da je pragmatičan i razložan i da ga uvažavaju čak i politički neistomišljenici, ostao je u sećanju i srpskoj javnosti iz vremena od 2005. do 2009. godine kada je stajao na čelu nemačke diplomatije.
On važi za jakog čoveka SPD koji je već jednom direktno, bez puno halabuke i, možda, čak i harmonično sarađivao sa još jačim Merkelovom. Štajnmajer, pravnik po struci, sin stolara i fabričke radnice, nekada je važio za ''desnu ruku'' bišeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera.


Novi šef nemačke diplomatije pripada onoj grupi SPD političara koji imaju najduže iskustvo u vladi, tako da će Nemačka na čelu tog resora imati iskusnog političara i čoveka bez afera, koji je pre tri godine svojoj ženi, Elke Bidenbender, poklonio svoj zdravi bubreg -ona je tada dobila život, a on ogromno ljudsko poštovanje u 82-milionskoj nemačkoj naciji.


Ministar rada biće Andrea Nales, levičarka u redovima SPD, dok će na čelu ministarstva za zaštitu okoline biti Barbara Hendriks, koja potiče iz Severne Rajne Vestfalije, nekadašnje ''tvrđave'' socijaldemorkata, koji su ti neprekidno vladali 39 godina.


Na mestu ministra za porodicu biće mlada i zgodna istočna Nemica Manuela Švezih, rođena 1974. godine, pokrajine iz Meklenburg Prednja-Pomeranije, dok će ministar pravde biti Hajko Mas iz Sara. Državni sekretar za intergraciju stranaca,izbeglice biće Ajdan Ozoguz, Nemica turskog porekla, rođena 1967. godine u Hamburgu.


Merkelova, Zehofer i Gabrijel šef bi sutra, prema planu, trebalo da stave definitivni potpis na koalicioni ugovor. U utorak, 17. decembra bi Merkelova trebalo da u Bundestagu bude izabrana za kancelara, što će biti njen treći mandat.