Карађорђевић: Монархија је за Србију најбоље решење

Нема потребе да се одржи референдум на коме би грађани одлучивали о повратку монархије, јер је мој отац краљ Петар II Карађорђевић уклоњен на нелегалан начин и никада није абдицирао.

• 

Enlarge

Неправда се може исправити правдом. Имиџ и међународни углед Србије би се веома побољшали. Стабилност, континуитет и неутралност позиције шефа државе, као и јединство, били би успостављени овде, као што је то случај са Норвешком, Шведском, Данском, Јапаном..., изјавио је у интервјуу “Дневнику” принц Александар II Карађорђевић, упитан шта би сеизменило у међународној позицији Србије у случају да би се народ на референдуму одлучио за повратак монархије.

Александар II Карађорђевић, иначе, истиче да ће и на изборима, који се одржавају 16. марта, као и на свим предходним, остати неутралан.

 Јесте ли зачуђени да странке све мањепромовишу повратак монархије, чак и онекојима је баш то записано у програмским документима?

– Политичке партије своје деловање понекад прилагођавају тренутним околностима и неком ситном ћару, не обазирући се увек на велике идеје записане у њиховим програмима.

 У последње време ни Ви ни Ваши сарадници из Крунског савета не иницирате промене ка уређењусличном шпанском, односно промене устава Србије у том смеру. Може ли се очекивати активнијинаступ након избора 16. марта, јер је за очекивати да уколико се мења Устав, то буде учињено токоммандата следеће Владе?

– По мом дубоком уверењу, парламентарна уставна монархија би била најбоље могуће решење за Србију. Са мном се по том питању слажу не само чланови саветодавних тела круне, већ и многи други истакнути интелектуалци, као и обични грађани. И искрено се надам да ће Србија ускоро кренути тим путем.

Били сте недавно гост председника САД Барака Обаме на Молитвеном доручку у Вашингтону. Какав сте став америчких политичара и бизнисмена чули о нашој земљи и процесима који се овде одвијају?

– Сви су били веома пријатељски настројени и веома знатижељни у вези Србије и нашег региона. Наша земља и регион нису толико познати. С времена на време појаве се негативне вести, и то увек привуче пажњу. Што се тиче бизниса и инвестирања овде, углавном се само распитују, пошто ми као земља не предузимамо организоване кораке, како бисмо се представили. Ми морамо да путујемо и промовишемо инвестиције у Србију, а циљна група да нам буду потенцијални инвеститори, које бисмо довели овде и размазили их својом гостопримљивошћу.

 Срели сте се и са америчким државним секретаром Џоном Керијем. Да ли је било речи о актуелнимзбивањима у Србији, с обзиром на то да сте стари знанци?

– Сретао сам се са државним секретаром Керијем док је био сенатор и председавајући сенатског комитета за међународне односе током тешких времена 90-тих година. Он је увек био веома срдачан и изузетно пријатељски настројен. Током веома топлог сусрета на националном молитвеном доручку разговарали смо о различитим темама, а и наш премијер Ивица Дачић је том приликом веома срдачно поздрављен од стране државног секретара, јер су они добри пријатељи...

Драган Миливојевић

http://www.dnevnik.rs/politika/karadjordjevic-monarhija-je-za-srbiju-najbolje-resenje

Епархијски дани 2014. – Симпосион „Теологија у јавној сфери!

Централна тема Симпосиона је била мјесто хришћанске теологије у савременом свијету. Да ли теологија може и треба да има значај у јавном животу, а не само унутар црквене заједнице? Превазилазећи априорне позитивне или негативне одговоре на ово питање, намјера скупа је била да критички вреднује актуелно мјесто теологије у нашем друштву и да покуша да постави смјернице за будућност. На скупу су узели учешће релевантни предавачи који су ову тему освијетлити из четири перспективе. Свакој од њих била је посвећена засебна сесија.
На свечаном отварању симпосиона уводно излагање имао је умировљени Епископ ЗХиП Атанасије (Јевтић). Излагање епископа Атанасија као и осталих учесника Симпосиона можете преслушати на интернет презентацији Епархије захумско-херцеговачке.
ПРВА СЕСИЈА

• Богољуб Шијаковић, Универзитет у Београду, Православни богословски факултет, Београд Философија и теологија у контексту савремености
• Ђорђе Вукадиновић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Хабермас и Рацингер: философија и теологија у савременом (западном) друштву
• Миша Ђурковић, Институт за европске студије, Београд Европска десница између демократије и конзервативне револуције: политика и религија у савременој Европи
• Никола Кнежевић, Протестантски теолошки факултет, Нови Сад Религија, теологија и политика у савременом западном дискурсу и контекстуални тео-политички изазови

ДРУГА СЕСИЈA

• Излагање Епископа браничевског Игнатија (Мидића)
• Јосип Пејаковић, Народно позориште, Сарајево Култура теологије
• Олег Солдат, Универзитет у Бањој Луци, Филозофски факултет, Бања Лука Култура Запада као нова скинија и историјске диспензације Логоса
• Давор Џалто, The American University of Rome, Рим, Институт за студије културе и хришћанства, Београд Изазов савремености: хришћански одговор на проблем „апостериорности“ и плурализма

ТРЕЋА СЕСИЈА

• Излагање Епископа липљанског Јована (Ћулибрка)
• Петар Јевремовић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Реторика моћи и теологија као знање
• Дејан Николић, Богословија Светих Ћирила и Методија, Ниш Теологија и наука: корени проблема
• Излагање Епископа стобијског Давида
• Алексеј Тарасјев, Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Београд Биологија, теологија и друштво
• Малиша Пушоња, Универзитет у Београду, Филозофски факултет (докторанд), Београд Човек у контексту технолошког развоја комуникација

ЧЕТВРТА СЕСИЈА

• Фра Миле Бабић, Фрањевачка теологија, Сарајево Теологија у сувременом свијету
• Слободан Антонић, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд Дехристијанизација и српско друштво
• Нино Распудић, Свеучилиште у Загребу, Филозофски факултет, Загреб Кршћанство и постмодерна: „слаба мисао“ Ђанија Ватима
• Завршна ријеч Епископа захумско-херцеговачког Григорија на свечаном затварању Симпосиона „Теологија у јавној сфери“

Извор: http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=11406

Фекетић у кампањи

Oво је чини се први случај који је заиста показао нарасли медијски и политички потенцијал друштвених мрежа у Србији

Дуго најављивани превремени избори за Скупштину Србије проглашавани су унапред решеним. Годину и по дана владе Вучић–Дачић резултовало је разореним институцијама, дезавуисаним Уставом, новим милијардама дуга, веома ослабљеном опозицијом, али и наводно огромним рејтингом СНС-а и њиховог председника. Потребно је међутим истаћи чињеницу да овај наводно велики рејтинг није последица било каквих реалних успеха у економији или политици, већ у Европи незабележене чињенице да лично председник највеће партије контролише и координира све обавештајне и безбедносне службе у држави. Две од њих су однедавно и обезглављене (баш у време избора), што додатно појачава сумње да може постојати њихова злоупотреба у унутрашње политичке сврхе.

У таквој ситуацији, кад су новчани токови централизовани и везани за државни буџет, није ни чудо што највећи број мањих странака гледа да се некако пришљамчи Вучићу и добије неко парче власти и буџетских пара за себе. Да се разумемо, странке попут СПО, ЛДП и ЛСВ имају пуно право jер је СНС преузео њихову политику. Борис Тадић и Мики Ракић, као нека врста кооснивача СНС-а, такође имају право да сутра буду део нове власти са њима. ДСС због објективних разлога (оне амбасаде из 2008) не може баш да уђе у републичку власт, али биће са њима у Београду, Новом Саду и где год је могуће. СПС, тврди Вучић у интервјуу „Глобусу”, мора да буде власт због Руса. Итд.

Суштина је дакле да сем Двери и онога што је преостало од Демократске странке, сви остали чекају у ред да их ППВ некако укључи у власт и припусти ка државном буџету. Стога се спекулисало да ће избори бити досадни и предвидљиви. Но Србија ипак није Црна Гора, иако се многима чини да тај модел владавине могу да преместе из Подгорице у Београд. Кампања још није ни почела, а већ се десио један од оних неочекиваних земљотреса који често могу да поремете све планове.

Суботњи Вучићев „излазак на терен“ код Фекетића претворио се од планиране пи-ар акције у ноћну мору за актера. Наиме, шта иначе тражи потпредседник владе, који је на терену по мећави чак и без капе, у акцији спасавања људи коју обављају професионалци? Прво правило у таквим случајевима јесте да се са места удаље сви они који могу да сметају и да акцију обављају искључиво за то обучене и адекватно припремљене особе. Дакле, свима је јасно да је уз камеру која се ту „случајно затекла“, неко покушао да од трагичне и опасне ситуације на морално контроверзан начин гради политичке поене и зида рејтинг. А некако се ту случајно затекао и најпопуларнији Србин на свету Новак Ђоковић...

Међутим, у врло кратком року реаговала је интернет заједница у Србији. У свега неколико сати „Фејсбук”, „Твитер”, портали и електронски сандучићи преплављени су најдуховитијим могућим варијацијама на тему режираног спасавања. Одједном је испловио онај дух који је красио студентске и грађанске протесте из 1996–1997. и донео на десетине идеја којима се исмева ова злосрећна пи-ар акција. Гомила слика са Вучићем као Суперменом, Хулком, спасиоцем, Чика Спасојем итд., кулминирала је спотом у коме је глумац Срђан Милетић (својевремено је радио серијал „Никад извини”) дописао измишљени дијалог Вучића док носи дете. Чак су се појавиле и десетерачке песме о великом подвигу. До касне вечери пола Србије је умирало од смеха, а „Вукајлија”, „Њуз нет” и остали хумористички портали бележили су рекордне посете.

Уследио је још гори покушај „контроле штете“. Једанаест година после „Сабље” са језом смо осетили исти цензорски рукопис који је тада цензурисао писане и електронске медије, а данас је кренуо на интернет. Неко је сматрао мудрим да крене у замашну акцију скидања свих пародија које користе РТС материјал из Фекетића. То је међутим изазвало нови талас пародија и исмевања самог покушаја цензуре, али и оштру реакцију новинарских удружења и других бораца за слободу изражавања. На крају је сам главни актер морао да окачи поменути видео и да покуша да демантује како је цензура потекла од њега.

Врло је вероватно да су опозициони кругови помогли у ширењу, а можда и у креирању материјала. Но без обзира на то, ово је чини се први случај који је заиста показао нарасли медијски и политички потенцијал друштвених мрежа у Србији. О политичком потенцијалу друштвених мрежа доста је говорено у вези са тзв. арапским пролећем. Србија је по броју фејсбук налога у односу на кориснике интернета једна од водећих земаља света. Овде се оперише са преко три милиона налога и чини се да је случај „Супермен из Фекетића“ обележио почетак стварне политичке употребе друштвених мрежа у Србији.

Овај случај је међутим отворио и питања о томе да ли ће цензура, таблоидизација и бесконачни пи-ар постати будућност српског јавног простора. За месец и по дана и о томе треба да одлучујемо.

Виши научни сарадник, Институт за европске студије

Миша Ђурковић

објављено: 06.02.2014.

http://www.politika.rs/pogledi/Missa-Djurkovich/Feketic-u-kampanji.sr.html?fb_action_ids=10203294896842202&fb_action_types=og.recommends&fb_source=feed_opengraph&action_object_map=%7B%2210203294896842202%22%3A695909747097474%7D&action_type_map=%7B%2210203294896842202%22%3A%22og.recommends%22%7D&action_ref_map=%5B%5D

Европска унија као повратак традицији 1804-1945 и пад УДБ-е

Војводина и Србија су имале проевропско усмерење до доласка проруских комуниста са УДБашким системом 1945. Почетком 90-их се обнавља усмерење ка Европској унији која је утемељена на начелима хришћанске демократије. ЕУ данас представља за Србију крај УДБашко-„знашме знамте“ система и почетак поуједињења свих Срба.

Војводина 
Војводина је регион која је била део Римске империје, Моравске, Турске Аустрије. Аустро-Угарска је оставила је регију запечатила као европску. Од 1918.је део Србије. 

Србија 1804-1945
Српски устаници од 1804. имају начело, које траје до 1945., да шаљу младе на школовање у иностранство и да по повратку млади изграђују Србију са европским установама.

Расија
1917. у Расији побеђују комунисти који примењују социо-дарвинизам тј. марксизам. Суштински- систем у Расији се мало променио- што доказује неиспоручење М. Марковић.

УДБа
ОЗНА-УДБа је ударна песница југословенских проруских комуниста који темеље систем на масовним погубљењима од 1944. УДБа касније постаје срце УДБашког система.

Обновитељи европског усмерења 
Почетком 90-их у Србији проевропско усмерење обнављају Вук Драшковић и СПО и Зоран Ђинђић и ДС. Суштински долази до почетка падања УДБашког система 2013. 

Демохришћанска ЕУ
После века ратова између Француске и Немачке, оне утемељују ЕУ на демохришћанству са религиозним етнарсима. Застава ЕУ символише Круну Богородице. 

ЕУ
EУ су основале СР Немачка, Француска, Бенелукс и Италија као Европску заједницу за угаљ и челик 1952. Мастрихтским уговором постаје ЕУ. Сада има 28 чланица.

ЕУ и Србија
Цивилизацијски ток у Европи су сад евро-интеграције. Сем тог цивилизацијског напретка, ЕУ Србији да као лидер истих буде српски пијемонт и ЕУ разбија УДБашки систем.

Марко Маленчић
апсолвент пбФ

Извор:
http://www.pouke.org/forum/blog/69/entry-826-%D0%B5%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BA-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-1804-1945-%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D0%B4-%D1%83/