АФП: Меркел најутицајнија личност у 2015. години

 

 Немачка канцеларка Ангела Меркел

 

ПАРИЗ: Немачка канцеларка Ангела Меркел је, по избору новинара француске агенција АФП, најутицајнија личност у 2015. години. На другом месту личности које су највише утицале на светска дешавања нашао се руски председник Владимир Путин, на трећем папа Фрања, а за њима следе грађани Париза и лидер Исламске државе Абу Бакр ал Багдади.

 

 

Своје место на листи добили су и кандидат за номинацију Републиканске партије за председника Доналд Трамп, премијер и бивши министар економије Грчке Алексис Ципрас и Јанус Варуфакис, као и амерички државни секретаар Џон Кери и шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф.

Меркелова је, како објашњава АФП, својом политиком отворених врата привукла око милион избеглица у Немачку током 2015. године.
За избеглице из Сирије и Авганистана она је била "мама Меркел" иако су, истовремено, поједине њене колеге из Европе и странке биле мање гостопримљиве, а неке чак и отворено критиковале долазак избеглица.

Она се показала као лидер Европе и економске кризе у Грчкој заузевши чврст став у време када је крајње левичарска влада те земље одбијала мере штедње како би спасила своју економију и место у ЕУ.Председник Русије Владимир Путин, након прошлогодишњег првог, заузео је друго место на листи личности које су највише утицале на светска дешавања у претходној години.

Иако су га светски лидери игнорисали и 2014. године увели санкције Русији због украјинске кризе, Путин је успео да се ове године наметне када је било речи о горућим светским проблемима.Према оцени француских новинара, председник Сирије Башар ал Асад дугује свој политички опстанак војној подршци Русије, а два савезника су постала неопходна једна другом за окончање рата у Сирији.

Новинари АФП-а истакли су и да је Папа Фрања, пореклом из Аргентине,  значајно утицао на решавање тешких питања из свог родног подручја, од помирења САД и Кубе до остваривања напретка ка успостављању мира у Колумбији.Такође, он је био активан на глобалном нивоу, што је показала и његова "храбра" турнеја по Централној Африци у циљу модернизовања и отварања Католичке цркве.

Парижани су се, такође, нашли на овој листи након што је 1.5 милиона становника тог града изашло на улице престонице после терористичких напада на "Шарли Ебдо" у јануару ове године у којима је убијено 17 особа.Париз су, подсећа агенција, поново напали припадници Исламске државе у новембру ове године када је погинуло 130 особа.

С друге стране, лидер Исламске државе Абу Бакр ал Багдади био је махом невидљив током године, али је ИС проширила своју "смртоносну кампању" ван територије коју контролише у Ираку и Сирији и појачала присуство у Либији, оцењује АФП.Такође, ИС је преузела одговорност за обарање руског авиона изнад Синаја у Египту.

Бурманска продемократска политичарка и лидерка опозиционе странке у Мјанмару Аун Сан Су Цхи се, такође, нашла на списку најутицајнијих након што је прогласила победу на парламентарним изборима у тој земљи после скоро 30 година демократских борби.Своје место на листи, такође, заузео је конзервативни и провокативни бизнисмен Доналд Трамп који, оцењује АФП, делује као да га је немогуће свгрнути с врха републиканских анкета и могао би да  буде главни противник демократском кандидату Хилари Клинтон на председничким изборима САД 2016. године.

Након њега следе Ципрас и Варуфакис као симбол отпора мерама штедње, прописаним Грчкој као лек због катастрофалних вишегодишњих финансијских малверзација.Иако је Ципрас морао да одустане од својих кључних изборних обећања, партија Сириза постала је узор крајњој левици у Европу међу којима је и странка Подемос из Сспаније.

Ове годину фудбал је био у центру светске пажње због "погрешних" разлога након што је Међународну фудбалску федерацију (Фифа) потресао корупциони скандал, а одлазећи председник Фифе Сет Блатер засенио је спортска дешавања и тако добио своје место на листи.Амерички државни секретар Џон Кери и шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф деле последње место на списку најутицајнијих личности у претходној години након што су постигли "историјски споразум" о иранском нуклеарном програму.

"Понекад се дипломатијим, стрпљењем и упорношћу може наћи решење и за најсложенија питања", поручили су новинари АФП-а.

(Танјуг)

 http://www.dnevnik.rs/svet/afp-merkel-najuticajnija-licnost-u-2015-godini

ДХСС: ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДР ВЛАДАНА БАТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ДХСС

Саопштење за јавност



ДХСС: ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДР ВЛАДАНА БАТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ДХСС

29.12.2015. године навршава се пет година од смрти др Владана Батића, једног од водећих бораца за бољу, демократску Србију.
Брилијантног ума и неисцрпне енергије, дао је значајан допринос политичком животу наше земље. Није био само политичар; увек је био на првој борбеној линији, највећи противник криминалу и корупцији; човек који је даноноћно обилазио Србију верујући у бољу сутрашњицу, који је стварност сагледао онаквом каква она уистину јесте; онај који је заступао обесправљење, наглас изговарао истину чак и када је у томе остајао усамљен, храбар када је страх већину победио; човек који је свакоме праштао; онај који је иако тешко болестан помагао здравијима од себе.
Брилијантан адвокат, један од најбољих посланика у историји парламентизма, човек који је на сопственом примеру показао да је част непромењива категорија. Министар правде у првој демократској Влади др Зорана Ђинђића, који је својим знањем и радом за свог мандата вратио достојанство правосуђу.
Демохришћанин.
Човек који је свима нама оставио у аманет оно само наизглед најлакше – Да будемо људи.

У Београду, 28.12. 2015 године                          Председништво Демохришћанске странке Србије

 http://www.dhss.org.rs/index.php/medija-centar/kategorije/vesti/486-pet-godina-od-smrti-dr-vladana-batica-predsednika-dhss

„Ništa ne sme da naruši zajedništvo CDU“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je kao predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na kongresu te stranke održala govor koji komentarišu nemački dnevni listovi.

 

 

Bio je to verovatno jedan od njenih najvažnijih govora na nekom kongresu Hrišćansko-demokratske unije. Angela Merkel je istupila borbeno, govorila i gestikulirala vrlo izražajno, što je za nju inače potpuno neuobičajeno. Rekla je da „imamo posla sa najvećim talasom izbeglica posle Drugog svetskog rata“, da je to istorijski „ispit zrelosti“ za „Evropu“ i izrazila uverenje da će „Evropa“ savladati taj izazov. U prvom delu svog obraćanja delegatima, ona je ponovila svoj slogan „Uspećemo!“ – koji je postao sinonim za njen kurs u politici prema izbeglicama, i istovremeno rečenica koju najčešće kritikuju protivnici njenog koncepta.

Najosetljivija tema je bila pitanje treba li ograničiti broj izbeglica koje dolaze u Nemačku, jer se zna da je Angela Merkel nedavno rekla da „nema gornje granice“ za broj izbeglica kojima je potrebna pomoć. U svom govoru ona je naglasila da joj je cilj „osetno smanjenje broja izbeglica“ – i za tu rečenicu dobila veliki aplauz. Podsetila je i na mere koje su donete proteklih nedelja sa ciljem da se taj broj smanji: aktuelizovana je lista tzv. „sigurnih zemalja“, a pooštrene i odredbe o prisilnom vraćanju odbijenih potražilaca azila u otadžbinu.

Kancelarka je upozorila i na opasnost od odustajanja od ključnog načela Šengena: „Evrope bez granica“; „Niko u Evropi ne zavisi toliko od Šengena kao Nemačka“; „Podizanje ograda u 21. veku nije pametna opcija“. Onima koji dolaze u Nemačku, šefica CDU je poručila: „Onaj ko ovde traži zaštitu, mora da poštuje naše zakone i tradicije i da uči Nemački.“ Multikulturno društvo je okarakterisala kao laž i založila se za integraciju doseljenika.

Okupljenim delegatima ona je rekla da na međunarodnom planu treba naći rešenje za borbu protiv uzroka bežanja ljudi iz kriznih regiona, kao i način za slanje ljudi u tim regionima sredstava humanitarne pomoći. Dodala je da je neprihvatljivo da međunarodne organizacije poput UNHCR nemaju dovoljno novca na raspolaganju. Evo izvoda iz karakterističnih komentara o njenom govoru objavljenih u nemačkim dnevnim listovima.

Der noje tag (Vajden): „Ono za šta se Merkelova svojim govorom izborila, jesu podrška i vreme. Tokom sledećih meseci, kancelarka će morati da organizuje prijem izbeglica i njihovu integraciju. Ali će morati i da obaveže evropske partnere“.

Rajn-cajtung (Koblenc): „CDU još polaže na to da će broj izbeglica da se smanji, da će zemlje EU poneti veći teret na svojim leđima i da će spoljne granice EU ponovo biti obezbeđene. A šta će biti ako to ne uspe – to je samo nagovešteno. Ako CDU odluči da granice unutar EU ostanu otvorene samo ako uspe obezbeđivanje spoljnih granica, to znači da ističe rok u kome će Nemačka tolerisati neograničen priliv izbeglica.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Među demohrišćanima je vrlo izražen instinkt vlasti – što znači i da se ne demontiraju oni koji drže vlast u rukama. Vrhovna čuvarka Svetog grala ostaje Angela Merkel. Već i zato su spekulacije da bi predsednica CDU u Karlsrueu mogla da doživi debakl, bile samo izraz pustih želja.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Tendencija je bila očigledna: ništa ne sme da dovede u pitanje zajedništvo stranke, ništa ne sme da naruši lik Angele Merkel – dok u isto vreme SPD svog vođu demonstrativno kažnjava i slabi. Angela Merkel je još jednom uspela i izvela stranku na željeni kurs, kao što je to već učinila sa odustajanjem od atomske energije, ukidanjem vone obaveze ili minimalnim dohotkom.“

Tiringiše landescajtung (Vajmar): „Pobednica u internom demohrišćanskom sporu oko izbegličke politike zove se Angela Merkel. U to nema sumnje – protivnici njene politike otvorenih granica su bili manji od makovog zrna; jedan truli kompromis je bio dovoljan da ih ućutka.“

Berliner morgenpost (Berlin): „Posle ovog govora i izraza poverenja koji je dobila, teško je zamisliti da će Angela Merkel da se oprosti 2017. godine.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Angeli Merkel je uspelo da promeni raspoloženje – bar među demohrišćanima. 24 lista hartije o izbegličkoj politici su na ovom kongresu donela božićni mir u stranku koja je bila poprilično podeljena. Odlučnost sa kojom je njena predsednica istupila protiv svojih kritičara jača njen autoritet.“

http://www.dw.com/sr/ni%C5%A1ta-ne-sme-da-naru%C5%A1i-zajedni%C5%A1tvo-cdu/a-18918058

Packe ili podrška Angeli Merkel?

Stranački kongres Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Karlsrueu svojevrsni je test za predsednicu stranke i kancelarku Angelu Merkel u sopstvenim redovima. U centru pažnje je izbeglička kriza. 

Odluka Angele Merkel da bez ograničenja prihvati izbeglice s ratnih područja Sirije izazvala je sukobe na svim političkim nivoima – ne samo unutar Evropske unije ili među strankama vladajuće koalicije u Berlinu, već i u redovima kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Još pre nekoliko nedelja, komentatori su smatrali da je reč o pravom ustanku u CDU. U vladinoj četvrti u Berlinu kružile su glasine da će Merkel do kraja godine, ili biti prisiljena da podnese ostavku, ili da će sama da se povuče.

Pritisak sa svih strana

Horst Zehofer i Angela Merkel nakon kongresa CSU

Sada je već sredina decembra i duhovi u poslaničkom klubu te stranke malo su se smirili. Tokom stranačkog kongresa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), tzv. sestrinske stanke CDU u oktobru, šef CSU Horst Zehofer kancelarku je otvoreno pozvao na red. To je zatim doprinelo ponovnom zbijanju redova. Međutim jedno su poslaici CDU i CSU u Bundestagu, a raspoloženje u bazi nešto sasvim drugo, što je puno teže uskladiti. O tome će najviše biti reči na 28. kongresu CDU 14. i 15. decembra u Karlsruheu, na kojem učestvuje hiljadu delegata iz gradova i opština širom Nemačke.

Još uvijek na hiljade izbeglica pristiže u Nemačku. S njima najviše posla imaju lokalni političari. U njihovim opštinama ima mnogo ljudi koji dobrovoljno pomažu, ali mnogo je i onih koji kritikuju takvu politiku doseljavanja i davanja azila. Tokom jedne regionalne konferencije u saveznoj pokrajini Saksoniji sredinom oktobra mogao se videti plakat s natpisom: „Svrgnuti Merkel!“" Njeni postupci doveli su do snažnog jačanja desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je na istoku zemlje bez problema, kako pokazuju istraživanja javnog mnenja, prešla podršku od deset odsto glasova birača – sve na štetu kancelarkinih demohrišćana. Neraspoloženje zbog toga, delegati će doneti sa sobom u Karlsrue.

„Izjava iz Karlsruea“

Prošle nedelje novinarima je predstavljen glavni dokument Predsedništva CDU pod imenom „Izjava iz Karlsruea. O njemu bi trebalo opširno da se raspravlja nakon govora Angele Merkel u ponedeljak (14.12). Potom će se pristupiti izglasavanju. Merkel će u Karlsrueu svojim stranačkim kolegama takoreći postaviti pitanje poverenja.

Generalni sekretar CDU Peter Tauber: Ne postoji gornja granica

„Nadamo se da ćemo s tom izjavom dobro početi Kongres i pre svega ga dobro završiti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čime je dao do znanja kolika nervoza vlada u rukovodstvu CDU. „Cilj bi morao da bude pomirenje različitih gledišta i mišljenja. To nije jedini dokument o izbegličkoj i azilantskoj politici. Postoji njih više od deset na istu temu“, rekao je De Mezijer.

Spor oko gornje granice

Dokument koji ide najdalje dolazi od podmlatka CDU – Mlada unija (Junge Union). Oni traže da se jasno odredi gornja granica broja izbeglica, o kojoj bi zatim trebalo da se raspravlja za okruglim stolom.

Predsedavajući Mlade unije Paul Cimjak objašnjava da oni time šalju dva signala: da stranka zbijenih redova stoji iza Angele Merkel, ali i da su mogućnosti Nemačke ograničene i konačne. O pravnim aspektima „gornje granice“ može da se diskutuje, kaže Cimjak i ističe da ona faktički u opštinama već postoji.

Merkel je do sada odbacivala utvrđivanje gornje granice broja izbeglica koje Nemačka može da primi. I u Izjavi iz Karlsruea izbegava se spominjanje tog pojma. De Mezijer je na tu temu samo rekao da su druge formulacije poput „izbeći preopterećenost i obezbediti prihvatljivost“ mnogo bolje.

Glasanje se iščekuje s napetošću

Koliko delegata će podržati podneske koji se udaljavaju od linije koju sledi Angela Merkel? Odnosno, koliko su ozbiljne glasine o puču? Ili su one samo odraz trenutnog emocionalnog stanja? Jedan drugi dokument tiče se pitanja da li je Nemačkoj potreban zakon o useljavanju. S tim u vezi se kaže: mnogobrojni zakoni o useljavanju koji postoje trebalo bi bolje da se usklade, protivrečnosti da se uklone i da se sve zajedno pretvori u jedan zakon koji bi u inostranstvu morao da bude bolje pojašnjen.

Drugo polje delovanja Angela Merkel vidi na nivou Evropske unije. Ona želi da sprovede raspodelu izbeglica po zemljama-članicama. Do sada je otpor bio veliki. Planirano osnivanje Centara za registraciju na spoljnim granicama Evropske unije još nije istinski zaživelo. Kancelarkina strategija, zasnovana na održivosti, ogleda se u Izjavi iz Karlsruhea u nizu mera na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.

Vremena je sve manje. Ukoliko ne dođe do pomaka u Evropi, moraće da uslede mere na nacionalnom nivou. Merkel je već zapretila ukidanjem Šengenskog sporazuma. Time se preti i u Izjavi. Šta to konkretno znači, nemački ministar unutrašnjih poslova nije želeo da objašnjava jer se ipak, kako je rekao, s optimizmom mora gledati na budućnost. Ostaje međutim da se vidi koliko će optimizma delegati poneti sa sobom na Kongres CDU u Karlsrue.

 http://www.dw.com/sr/packe-ili-podr%C5%A1ka-angeli-merkel/a-18915725

Merkel sa naslovne strane

Angela Merkel je „Ličnost 2015. godine“ po izboru magazina „Tajm“. Njujorška redakcija na sva usta hvali politiku nemačke kancelarke, ali komentator DW-a Feliks Štajner stvari vidi malo drugačije. 

 

 

Znate li koga je magazin „Tajm“ proglasio za „Ličnost godine“ 1938, 1942. i 1979? Znate li ko je 2015. završio iza Angele Merkel na drugom mestu? S odgovorima na ta pitanja mogla bi se napraviti zgodna galerija gnusnih osoba iz prošlosti i sadašnjosti: Adolf Hitler, Josif Staljin, Ajatolah Homeini i Abu Bakr al Bagdadi, vođa terorističke organizacije „Islamska država“.

Magazin „Tajm“, dakle, ne želi samo da odlikuje one dobre, plemenite i lepe. Biraju se jednostavne one osobe koje, po percepciji redakcije njujorškog „Tajma“, imaju najveći uticaj na svetska zbivanja – kako pozitivno tako i negativno.

Posebne vrednosti pastorove ćerke 

Naravno da redakcija „Tajma“ smatra da je Angela Merkel napravila samo dobre stvari – to pokazuje i lepa, počasna titula: „Kancelarka slobodnog sveta“ – naslovu na aktuelnom izdanju. Ta titula ipak na drugoj strani ne predstavlja nešto izvanredno. Broj država u kojima šefica vlade nosi titulu „kancelarka“, relativno je mali.

Redakcija „Tajma“ u svom bombastičnom obrazloženju, navodi mnogo toga dobrog: spominje se „nepokolebljivo moralno rukovođenje čitavim jednim kontinentom“ – u krizi u Ukrajini, krizi evra, prihvatanju bezbrojnih izbeglica i borbi protiv terora nakon napada u Parizu. Može se čitati i o specifičnom, drugačijem kanonu vrednosti, zato što je Merkel ćerka jednog pastora: „Humanost, dobrota i tolerancija“. Da li bi iza toga mogli da stanu i grčki penzioneri i nezaposleni?

Feliks Štajner, DW

Najlepši je sledeći odlomak: „Retko kada se može posmatrati proces u kojem se neki lider 'odriče' starog, mučnog identiteta“. Otvoreno ostaje, nažalost, ko tu koga muči. Možda više neka politički leva grupa boljestojećih intelektualaca iz neke zemlji koja jedva da prima izbeglice? U Nemačkoj se, u svakom slučaju, poverenje birača u Angelu Merkel ubrzano smanjuje. Na mukama su pre svih nemački gradovi i opštine koje moraju i dalje da primaju izbeglice, a ne znaju gde da ih smeste. Ali mi ćemo u tome uspeti, kaže kancelarka.

Jaz unutar EU kao nikada do sada

Mnogim evropskim komšijama mnogo simpatičnija je bila „stara“, predvidljiva Nemačka, nego velika sila s pečatom Angele Merkel. Postizanje kompromisa nije bila jača strana ovogodišnje nemačke EU-diplomatije – ni po pitanju Grčke, a pogotovo ne kad je reč o izbeglicama. Mađarski premijer Orban prebacuje kancelarki „moralni imperijalizam“, a on ima sve više saveznika. Angelu Merkel očigledno ne impresionira oštra kritika njenog kursa. Rezultat toga je da je Evropska unija u decembru 2015. politička celina koja je sposobna da deluje – ali samo na papiru. Da li je to dobar način upravljanja?

Redakciju magazina „Tajm“ o svemu tome ne mora da brine. Oni su za „Ličnost godine“ proglašavali i osobe sasvim drugog kalibra. Oni u Njujorku jednostavno na kraju godine imaju cilj da proizvedu izdanje novina koje će dobro da se prodaje. Ipak, ne može se poreći određena fascinacija velikim društvenim eksperimentom Angele Merkel – pogotovo kada sve opušteno pratite s one strane Atlantika, a ne iz srca Evrope.

 http://www.dw.com/sr/merkel-sa-naslovne-strane/a-18909359

Страначки пуч против Меркелове

МИГРАНТСКА криза без преседана, која месецима тресе Европу, могла би да прогута немачку канцеларку Ангелу Меркел. Неспоразуми и неслагања око политике према избеглицама из Африке и са Блиског истока међу чланицама владајуће коалиције у Берлину, можда и не би учинили да канцеларки "догори до ноката", али, су управо њени демохришћани били кап која прелива чашу. Намеће се питање да ли је њена сопствена политика, била, у ствари погрешна процена коју сад плаћа тако што јој најближи политички сарадници отказују послушност и љуљају канцеларки фотељу? Да ли је Меркелова саму себе саплела?

Лавина критика која већ више од месец дана стиже из редова њених демохришћана у најразвијенијој покрајини Баварској, прети да отвори јаз по линији Минхен - Берлин, кроз који ће пропасти садашња власт у Немачкој с Ангелом на челу.

"Побуну" предводе тројица најмоћнијих демохришћана из Баварске: Хорст Зехофер, шеф Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) - сестринске странке Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) која постоји само у овој покрајини - Волфганг Шојбле и Томас де Мезијер, савезни министри финансија и унутрашњих дела.

Можда је највеће изненађење приредио Де Мезијер, као надасве лојалан Меркеловој. Наложио је Савезном заводу за миграцију да новопридошле из Сирије више не признаје аутоматски као избеглице по Женевској конвенцији, већ да им се дозвола боравка изда само на годину дана, а забрани, до сада листом практиковано, спајање породица.

ПРЕТЊЕ СТИЖУ ИЗ БАВАРСКЕ БУДУЋИ да је Баварска на југу и прва на удару мигрантског таласа који пристиже у Немачку преко Балкана, тамошњи премијер Хорст Зехофер, кренуо је још почетком октобра у отворени конфликт с Ангелом Меркел, претећи да ће затворити федералне границе. Одмах потом, запретио јој је и тужбом Уставном суду.

Из хуманитарних разлога, али и да би немачким институцијама олакшала мукотрпан посао, Ангела Меркел је крајем августа за сиријске избеглице суспендовала процедуру из Даблинског споразума. Стотине хиљада њих, ушло је од тада у Немачку, а међу њима има оних који се лажно представљају као Сиријци, јер им је успех скоро загарантован, пише Дојче веле. Транзитне земље ЕУ, које би у ствари биле надлежне за избеглице - Грчка, Мађарска, Хрватска, Словенија и Аустрија - једноставно их пуштају да прођу. Зашто да не? Људи су хтели у Немачку, а Немачка их је примала. Де Мезијер и компанија, сада желе томе да стану на пут. Влада је под све већим притиском да заустави реку избеглица.

Да би противник канцеларке Меркел, међутим, добио "људски лик", на површину је гурнут Шојбле, најстарији члан владе и једини који је, од пада Берлинског зида, непрекидно на владајућим функцијама. Што је још маркантније, Шојбле је вечити канцеларски кандидат, блиски сарадник Хелмута Кола и вишедеценијски посланик Бундестага. Због свега овога, каже се да је за многе демохришћане већ постао носилац наде.

- Де Мезијер и Шојбле су, јасно је, потпуно другачијег мишљења од Меркелове - сматра Криштоф Швенике, главни и одгворни уредник магазина за политичку културу "Цицеро".

- Пуч се већ догодио. Догађа се у овом моменту.

БИРАЧИ Својом доследном политиком отворених врата, Меркелова је против себе окренула скоро две трећине бирачког тела, тако да би сада за њу гласало само 34 одсто грађана!

Политиколог Карл-Рудолф Корте има, међутим, другачије мишљење: "Меркелову и сада, као и раније, штити њен панцир популарности". Корте сматра да Ангела суверено влада. "Ко једну такву особу покуша да сруши, пашће заједно с њом", каже Корте. Бонски аналитичар Тилман Мајер сматра да је Меркелова у дефанзиви, али да ни издалека није "сабијена у ћоше", а камоли да стоји тик пред развлашћењем.

Како год да се даље буде љуљала позиција Ангеле Меркел, непобитно је да је отварајући границе она постала талац сопствене политике. Притисак који Меркелова не буде издржала, прелиће се по целом континенту, упозоравали су још почетком јесени, политички аналитичари. Ситуација на Старом континенту, у међурвремену се усложнила многим елементима, међу којима је и отварање скандинавске руте. А, сви путеви, у овој кризи, не воде у Рим, него у Берлин.

http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0.479.html:576674-Stranacki-puc-protiv-Merkelove

Socijalno partnerstvo

Označavanje radnih odnosa kao „socijalnog partnerstava“ po prvi put se pominje 1947. u kontekstu zajedničkih napora sindikata i poslodavaca da država ponovo izgradi. Ovako uspostavljanje ravnoteže socijalnopolitičkih interesa od tada nije dovelo samo do toga da su protesti radnik u Nemačkoj bili relativno retki već da je ova činjenica umnogome doprinela da su široki slojevi društva osetili blagodeti kako ekonomskog, tako i socijalnog napretka.

Socijalno partnerstvo postalo je, shodno tome, konstitutivni nosilac  →  socijalne tržišne privrede, koja po zamisli svojih idejnih tvoraca treba da bude „učenje o miru“, a sve sa ciljem da se najznačajnije kreativne snage društva nateraju da svoje interesne konflikte principijalno rešavaju konsenzusom. Pri tom, međutim, svakako postoji opasnost da pojedine interesne grupacije, kao što su, na primer potpisnici kolektivnih ugovora, svoje konflikte pokušavaju da reše na teret trećih lica (→socijalni partneri). Ispravno shvaćeno socijalno partnerstvo stoga ne nastoji samo da istakne činjenicu da pored različitih postoje i zajednički interesi već isto tako i da podseti na postojanje društvene odgovornosti. Ovo povezivanje sa opštom dobrobiti društvene zajednice neophodno je kako bi realizacija radnih odnosa povezala  ekonomsku sa socijalnom efikasnošću, ostvarujući na ovaj način viši stepen opšteg društvenog standarda. Socijalno partnerstvo predstavlja pokušaj usklađivanja zahteva →  evangelističke socijalne etike sa predstavama o liberalnom ekonomskom sistemu.

Literatura:

MÜLLER-ARMACK, A. (1962), Das gesellschaftspolitische Leitbilt der Sozialen Marktwirtschaft  (Društvenopolitička ideja – vodilja socijalne tržišne privrede), reprint u: MÜLLER-ARMACK, Wirtschaftsordnung und Wirtschaftspolitik, Studien und Konzepte zur Sozialne Marktwirtschaft und zur Europä ischen Integration, Bern, Stutgart; SANMANN, H. (1988), Sozialpartner (odrednica Socijalni partneri), u Handwörterbuch der Wirtschaftswissenschaft (HdWW), tom VII, Stuttgart, Tübingen, Göttingenn; RÖSNER, H.J. (1990), Grundlagen der marktwirtschaftich Orientirung in der Bundesrepublik Deutchland und ihre Bedeutung für Sozialpartnerschaft und Gemeinwohlbildung (Osnove tržišno privredne orijentacije u SR Nemačkoj i njen značaj za socijalno partnerstvo i opštu dobrobit društva), Berlin.

Hans Jirgen Resner

Izvor: Leksikon socijalno-tržišne privrede,Ekonomska politika od A do Š, Fondacija Konrad Adenauer, 2005.
387-388 str.

Програм Српске конзервативне странке (1914)

I.

Унутрашња политика

а) Државни систем.

Конзервативна Странка, почивајући на идеји да развој политичкога и правнога живота у држави има да се врши законским и еволуционим путем, ставља себи у задатак да ради на промени садашњег устава, који је донесен на неправилан и једностран начин.

Конзервативна Странка ће тежити да се кроз тај нови устав спроведу ова начела конзервативизма:

Код устројства владалачке власти:

Начело високога монарховога ауторитета обезбеђенога прерогативама, које му пропадају као представнику монархизма и од којих владалац, пошто су те прерогативе не њгова права већ његове дужности, мора, саобразно Уставу земаљском, чинити употребу.

Код устројства законодавне власти:

Дводомни систем с тим да Сенат, као горњи дом, буде тако састављен да, бар у већини чланова својих, представља стално и независно тело, како би могао бити озбиљан и користан регулатор између владаоца и Народне Скупштине;

a)      Као једна од последица увођења дводомнога система биће: да се функције Државнога савета сведу једино на расправљање административних спорова;

б)      Да би чланови законодавних тела, Сената и Народне Скупштине, били што независнији у својој законодавној улози, као и да би се обезбедила политичка моралност њихова, Конзервативна странка ће тражити да се чланови искључе из свих материјалних послова са државом (као што су нпр. државне набавке, концесије итд.) за време трајања њиховога мандата.

Код устројства управне (административне) власти:

Начело ауторитета власти у свим гранама државнога живота, које је начело подлога реда и сигурности у земљи као и јемство против сваког демагоштва у држави.

У вези са овим Конзервативна странка ће радити на решењу чиновничкога питања на овим двема главним основама: прво, да се побољшањем њиховога данашњега и сувише зависнога положаја, чиновници заштите од сваке самовоље, и друго да се, ипак, претпостављеним државним органима обезбеди над потчињеним службеницима довољна власт у интересу реда и дисциплине у државној служби.

Код устројства судске власти:

Начело судске независности обезбеђене на првом месту судиском непокретљивошћу и таквим системом постављања и унапређивања судија који ће, у том државном послу, спречити свако партизанство, гарантујући постављање и унапређивање у судској струци најисправнијим и најспремнијим правницима.

Питање о јавном правозаступништву у Србији, Конзервативна странка скинуће с дневног реда на тај начин што ће радити на томе да се ова помоћна судска служба преустроји на модерној основи и да се правозаступнички ред, што се дисциплине и његовога угледа тиче, стави под старање и надзор Правозаступничке Коморе.

Конзервативна странка трудиће се да се, у вези са питањем о јавним правозаступницима преустроје Апелациони судови и Суд Касациони тако, да парничари излазе и пред те судове на расправу заједно са својим правозаступницима, онако како је то урађено и у другом културном свету.

Код устројства војске:

Конзервативна странка ће се трудити да, на систему сталнога кадра, непрекидно ради на материјалном снажењу војске као и њеном моралном снажењу развијањем идеје о дисциплини и идеје о њеном високом позиву.

ц) Законодавство

Пошто је Конзервативној странци крајњи циљ морално и материјално благостање српскога племена, како би оно и међународној заједници било елеменат мира и културе, то ће се Конзервативна странка старати да се доносе закони који ће обезбедити постигнуће тога циља.

Морално благостаније народа.

Црква: Конзервативна странка ће се нарочито старати, да се преуреди стање свештеничкога сталежа, како би свештеници, припадајући својом службом само цркви и олтару, могли бити у правом смислу верски учитељи народа, подижући хришћански дух његов. Али, Конзервативна странка ће одржавати уопште начело верске трпељивости.

Школа: Исто тако Конзервативна странка ће се старати да побољша и положај учитеља у народним школама, како би се они што више и што боље одали своје учитељском позиву.

Материјално благостање народа.

Имајући у виду да се главни привредни извор Србије налази у земљораду и сточарству, Конзервативна странка ће се трудити да, подесним законима, осигура опстанак и напредовање земљорадника, а специално, малих поседника којима је државна потпора најпотребнија.

II

Спољашња политика

Односно спољашње политике Србије, Конзервативна странка ће имати увек, и нарочито, пред очима народносне задатке Србије. У том погледу она ће водити на првом месту рачуна о интересима српскога народа и имајући у виду стварне чињенице и односе у светској политици, тражити за осигурање речених интереса, наслона и на оној страни на коју те чињенице и ти односи упућују.“

 

Србија. Орган Српске конзервативне странке, бр.2, 20. април 1914.

Извор: Српска десница у 20. веку, Књ. 2, Преглед конзервативних идеја и покрета / Живојин Ђурић, Драган Суботић.- Београд:  Институт за политичке студије, 2006 (Београд : КИЗ Центар). 75-77 стр.

Идеја о хришћанској политици

Владимир Марјановић

 „Хришћанска свест  мора да води хришћанску политику.“ Семјон Франк

 
Пропаст сталешког друштвеног уређења, заснованог на тзв. савезу круне и олтара, догодио се на Западу током Француске револуције (1789), а касније и на Истоку као последица Фебруарске и Октобарске револуције (1917). Појава модерне секуларне државе, јачање либерализма и социјализма негативно су се одразили на положај хришћанских цркава. Било је потребно пронаћи адекватан начин учествовања хришћана у друштвеном и политичком животу. У западном хришћанском свету, развиле су се различите форме хришћанско-демократске политике.

Православно хришћанство је вековима било повезано са монархијским државним уређењем. Односи државе и цркве уређивани су на принципу сагласја тј. симфоније духовне власти свештеника и световне власти цара. Са сломом Византије (1453) та идеја је пренета на царску Русију, а са њеном пропашћу (1917) нестала је последња православна монархија. Православни су, као и римокатолици и протестанти, били суочени са истим друштвеним проблемом, потребом за проналажењем адекватног односа између вере и политике.

Крајем XIX и почетком ХХ века у православном свету (пре свега у Русији) јављају се нове хришћанско-политичке концепције. Оне се у многим сегментима разликују од доминантне идеологије изражене у крилатици „православље – самодржавље – народност.“ Поједини руски религијски философи, попут Владимира Соловјова и Сергеја Булгакова, критички преиспитују историјска хришћанска државна уређења, залажу се за основне људске и грађанске слободе, социјалну правду, универзализам и концепт хришћанске политике.


Идеја хришћанске политике код Владимира Соловјова

 
Руски философ Владимир Соловјов изражава став да пропаст средњевековног схватања света за хришћанство није страшна, јер је реч о  компромису између хришћанства и паганства, који се највише рефлектовао на друштвену и политичку сферу. После Миланског едикта, велики број људи у Римском царству је приступао цркви само формално. Они су признали победу хришћанства у спољашњем виду, али су желели да целокупан јавни живот (држава, власт, закони) и даље остане пагански без истинског преображаја.

Са друге стране, Соловјов заступа тезу да су у историји номинални нехришћани, нарочито секуларни хуманисти често спроводили хришћанске промене у друштвеној, политичкој, економској и свакој другој сфери. Прогрес учињен на том пољу има хумани, а самим тим и хришћански карактер, иако га нису остварили хришћани.

Према Соловјеву, хришћанска политика означава специфично стремљење ка истинском остварењу хришћанских идеала у целокупном друштвеном животу.  Он заговара идеју да  хришћани имају дужност да већ овде на земљи допринесу победи над злом и у свакодневни јавни живот унесу хришћанска начела. Социјални идеал хришћанске политике је слободна теократија,  а њеном стварању треба да претходи уједињење Римокатоличке и Православне цркве. Иако је критиковао друштво које је себе номинално представљало  хришћанским, Соловјов је сматрао да будуће друштво треба да буде истински прожето вредностима хришћанства. У слободној теократији која не би настала насилним методама, постојала би световна власт цара (тачније руског цара) и духовна власт римског папе. Слободна теократија би имала универзални карактер, укључивала би политичке слободе и социјалну правду. Држава за Соловјова може имати позитивну улогу само уколико се повинује узвишеним хришћанским начелима.

Овај руски философ и књижевник био је велики противник смртне казне, суровог кажњавања преступника и ропства. Осим тога, оштро се супротстављао национализму као и антисемитизму. И поред опредељења за идеју хришћанског царства и привржености теократији у његовој политичкој философији, може се приметити инсистирање на политичкој слободи, хуманости, универзализму и социјалној правди.

Пред крај живота Соловјов се одрекао теократских социјалних утопија. Ипак, његова мисао је оставила веома великог трага у стваралачком раду Сергеја Булгакова, Николаја Берђајева, браће Трубецкој и многих других.

 

Хришћанска политичка мисао Сергеја Булгакова

 

Идеју хришћанске политике заступао је и Сергеј Булгаков. У свом интелектуалном и духовно сазревању, овај руски економиста, философ, теолог и православни свештеник   прошао је пут од марксизма, преко идеализма до православља. Почетком  XX века формирао је групу под називом „Савез хришћанске политике“ као основу за стварање хришћански инспирисане политичке партије. Булгаков је био активан као декларисани хришћански социјалиста и депутат Друге државне думе.

Своје социјално-политичке идеје изложио је у многобројним чланцима и књигама, али је спис „Хришћански социјализам“, посебно чланак „Неодложни задатак (О савезу хришћанске политике)“ најзначајнији.

Булгаков указује на стање у коме су хришћани или равнодушни према политици или „црностотинашки“ (тј. екстремно десничарски) опредељени. Равнодушност према политици је противна хришћанству, јер је према Булгакову историја богочовечански процес. Ако се одбаци политика, онда се одбацује и историја, а самим тим се одбацује и човечанство. Политика за Булгакова има условни значај али је и као таква, важна и неопходна јер представља организовано доброчинство. Под концептом хришћанске политике Булгаков подразумева  заштиту основних људских, грађанских, политичких и социјално-економских  права. 

Он критикује систем државне принуде сматрајући га туђим хришћанском идеалу слободног савеза људи (и идеалу безвлашћа). Ипак, хришћани морају направити својеврстан компромис са државом да би је потчинили хришћанским идеалима слободе и љубави. Државу је, дакле, неопходно христијанизацијом хуманизовати. За разлику од Соловјова, Булгаков се опредељује за федералну републику уместо монархије.

Залагање за хришћанску политику Булгакова није довело до клерикализма. Тачније, између  концепта хришћанске политике и клерикализма постоји велика разлика. Док клерикализам инсистира на парцијалним интересима одређене конфесије или пак интересима свештенства, у концепт  хришћанске политике могу бити укључени хришћани свих конфесија, па чак и они који нису верници. Не треба изгубити из вида да су тзв. хришћанске партије на Западу Европе у почетку углавном биле клерикално-конфесионалног карактера и заступале или католичке или протестантске интересе. Нарочиту пажњу заслужује Булгаковљево заговарање хришћанског социјализма, концепта коме ће бити веран све до своје смрти.

 „Савез хришћанске политике“ није прерастао у масовну организацију нити је дошло до реализације тачака које је Булгаков предлагао. То је био покушај да се на нов начин и у другачијим околностима хришћани социјално и политички ангажују.

Друштвени значај

Због теоријске и практичне неразрађености, несистематичности и утопизма, концепт хришћанске политике није добио ширу подршку. Ипак, социјалне идеје појединих представника руске религијске философије могу имати велики политички и друштвени значај јер представљају важну теоријску и идеолошку основу за савремени развој православне верзије хришћанско-демократске политике. Таква политика може да на специфичан начин допринесе развоју плурализма, политичких слобода, социјалне правде, демократије и људских права у православним земљама и спречи јачање екстремизма, државног апсолутизма и сличних ауторитарних и антидемократских тенденција. 

Извор:  Часопис „Православље“  број 1160.

Анкете показују да је већина чланова CDU задовољна радом Ангеле Меркел

Убедљива већина чланова немачке конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) задовољна је учинком Ангеле Меркел на челу сранке и владе и жели да се она поново кандидује за функцију канцелара на федералним изборима 2017. године, показују резултати нове анкете.

Агенција "Форза" анкетирала је 1.012 чланова ЦДУ, а 82 одсто је рекло да су задовољни Меркелиним радом, док 81 одсто изричито наводи желе да она остане на челу земље и после 2017. године.
Подршка бирача немачким конзервативцима опала је, међутим, у посљедњих неколико седмица због мигрантске кризе, а Меркелова је критикована и унутар сопствене странке због начина на који решава ову ситуацију.
Анкета је спроведена између 12. и 15. октобра за магазин "Штерн".
(Срна)
 http://www.nspm.rs/hronika/nemacka-ankete-pokazuju-da-je-vecina-clanova-cdu-zadovoljna-radom-angele-merkel.html

ЦДУ подржава СНС у Европској народној партији

Хришћанско-демократска унија Немачке подржава чланство Српске напредне странке у Европској народној партији (ЕПП), као једној од најзначајнијих странака у региону, изјавио је високи функционер ЦДУ и известилац Европског парламента за Србију Дејвид Макалистер.

Макалистер је на састанку са интернационалним секретаром СНС Јадранком Јоксимовић још једном похвалио напоре које Влада Србије и СНС улажу на пољу спровођења економских реформи, пренео је Танјуг.
Како се наводи у саопштењу СНС-а, похваљен је и приступ Србије регионалној сарадњи што је позитивно утицало на углед и странке и Владе на међународном нивоу.
Јоксимовићева је у разговору са Мекалистером пренела намеру СНС-а да постане део ЕПП групације, са којом, наводи се, дели исте политичке вредности и већ остварује добру сарадњу са бројним партијама чланицама ЕПП-а.
Она је нагласила важност даљег унапређивања сарадње СНС-а и Хришћанско-демократске уније.
Макалистер и Јоксимовић разговарали су и о размени партијских делегација и експерата на различитим нивоима, у циљу бољег упознавања са структуром СНС-а, положаја на политичкој сцени Србије, као и њеном улогом у друштву.
Саговорници су оценили и да је питање младих и њихово укључивање у политички живот од велике важности за обе партије.
Јоксимовићева је истакла чињеницу да је Унија младих СНС-а већ постала део омладине Европске народне партије, као и да представници Уније младих активно учествују у њеном раду.
Макалистер је известилац ЕП за Србију и члан Председништва и Главног одбора Хришћанско демократске уније Немачке (ЦДУ).

 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/%D0%9F%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1984012/%D0%A6%D0%94%D0%A3+%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%C2%9E%D0%B0%D0%B2%D0%B0+%D0%A1%D0%9D%D0%A1+%D1%83+%D0%95%D0%B2%D1%80%D0%BE%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98+%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98+%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B8.html

ДХСС: НАЈОШТРИЈЕ ОСУДИТИ НАПАД НА ПРЕМИЈЕРА ВУЧИЋА

Демохршћанска страна Србије најоштрије осуђује напад на премијера Александра Вучића који се догодио данас у Поточарима приликом напуштања меморијалног центра.

„ Отићи у Поточаре, поклонити се жртвама Сребренице, ставити Цвет Сребренице на ревер је одраз поштовања страдалих и достојанства у саосећању бола због свих изгубљених живота, што је Александар Вучић показао данас, насупрот оних појединаца који уместо да своја лица окрену ка табутима иста окрећу каменицама, позивајући на насиље и то све током светог месеца Рамазана. Овакав израз мржње и агресије заслужује не само осуду свих нас, већ свакога у региону.

У Београду, 11.07.2015.                                                                                                       Председница ДХСС-а

                                                                                                                                                      Батић Олгица

http://www.dhss.org.rs/index.php/medija-centar/kategorije/vesti/474-dhss-najostrije-osuditi-napad-na-premijera-vucica

"KRALJICA EVROPE" Ovo niste znali o Angeli Merkel: Nudizam, poreklo i "romb moći"

Angela Merkel je prva žena na mestu kancelara Nemačke (od 2005) i lidera stranke CDU (od 2000)

Iz studentskih dana

• Doktorirala je hemijsku fiziku u Istočnom Berlinu, a studirala u Lajpcigu
• Rođena je 17. jula 1954. u Hamburgu, odrasla u Istočnoj Nemačkoj, gde su joj se roditelji preselili
• Devojačko ime joj je Angela Kesler. Udala se 1977. za studenta Ulriha Merkela, od koga se razvela 1982, ali je zadržala prezime
• Od osamdesetih je u vezi s Joahimom Zauerom, kvantnim hemičarem, a venčali su se 1998.
• Nema dece, njen muž Joahim ima dva odrasla sina iz prvog braka

• Kao studentkinja je bila nudista. Više nije

• Odlično govori ruski, a preko dede po ocu je poljskog porekla
• U politiku se uključila odmah posle pada Berlinskog zida 1989. i ušla u Hrišćansko-demokratsku uniju (CDU)

CDU preuzela od Helmuta Kola

• Politički mentor joj je bio Helmut Kol, legendarni kancelar i predsednik CDU
• Već 1990. postala je ministarka za žene i omladinu, 1994. za životnu sredinu i nuklearnu bezbednost

• Kada su u javnost izašle Kolove finansijske afere, CDU je 1998. izgubio izbore, a ona ga se odrekla

Pobeda u stranci

• Na izborima za lidera CDU 2000, pobedila je Volfganga Šojblea, aktuelnog ministra finansija i najbližeg saradnika
• Njen karakterističan položaj ruku (šake spojene u obliku romba) mediji su nazvali „dijamant Merkelove“ ili „romb moći“

• Zovu je: kraljica Evrope, lider EU, gvozdena kancelarka, čelična Angela, najmoćnija žena na svetu

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/573993/KRALJICA-EVROPE-Ovo-niste-znali-o-Angeli-Merkel-Nudizam-poreklo-i-romb-moci

Србија ће имати подршку Немачке

(Фото Танјуг)

Немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила је да је Србија показала спремност на компромис са Приштином, напомињући да ће Европска унија у својим дискусијама то знати да цени и да је питање времена када ће се отворити прва преговарачка поглавља. Премијер Србије Александар Вучић рекао је да су односи Србије и Немачке све бољи у политичком и економском смислу, захваљујући немачкој канцеларки Ангели Меркел на доприносу политици мира, стабилности добрих односа у региону западног Балкана. Српски премијер је нагласио да је долазак Меркелове велика част, велики и важан дан за Србију, додајући да је ово и за њега један од најважнијих дана у досадашњој политичкој каријери.

„Захваљујем се премијеру Александру Вучићу што је покренуо велики број иницијатива како би подстицао стабилност у региону, у нимало једноставним разговорима са Приштином и томе треба одати признање”, рекла је Меркелова на заједничкој конференцији за новинаре у Палати Србија.

„Можете рачунати на подршку из Берлина. Видимо да тренутно постоји велика спремност и компромис са српске стране. То ћемо да нагласимо током дискусија унутар Европске уније. То није увек било тако током претходних година, али сада је ситуација таква и ми ћемо то позитивно оценити”, рекла је Меркел и додала да је „само питање времена” када ће бити отворена поглавља.

Захваливши на топлом дочеку, она је подсетила да је до пре извесног времена било незамисливо да се по 13-14 сати преговара уз посредовање високе представнице ЕУ, као што је био незамислив и сусрет премијера Србије и Албаније, али да је данас то редован случај.

Говорећи о економским реформама Србије, немачка канцеларка је изјавила да је у Србији другачија ситуације него у Грчкој. Она је рекла да у Србији постоји влада која је вољна да не иде једноставним путем, већ оним који ће уродити плодом, као у Португалу и Шпанији где су спроведене мере штедње.

„Људи морају да стежу каиш, али те мере дају прве резултате, а у том правцу иду и процене ММФ”, навела је Меркелова и додала да то показује да српска привреда ради на доброј основи.

Вучић је казао да је гошћи у разговору пренео три важне ствари политике Србије, а то су очување регионалне стабилности и политике мира, покретање тешких економских реформи и одлучност Србије да настави европски пут.

Захваливши Меркеловој што је у Београду, између осталог и као жени која је „кључни играч у стабилизацији прилика на Балкану”, Вучић је подсетио да су односи две земље, и политички и економски, све бољи.

„Ми од Немачке не тражимо новац, не тражимо милостињу, него помоћ у знању и да будемо марљиви као они, а да у економији будемо још успешнији”, рекао је Вучић и додао да само у његовом кабинету има двоје саветника који су из Немачке.

Он је захвалио Меркеловој што је у неку руку била стуб стабилности за све нас и што је кад смо имали проблеме налазила начин да помогне.

„И није ме срамота да то кажем, па и данас Немачка води бригу о Србији и о западном Балкану и ми смо на томе захвални”, рекао је Вучић. Он је навео и да је трговинска размена Србије и Немачке је 3,18 милијарди евра, Немачка је други увозник наших производа, а у немачким фирмама у Србији ради 26.000 људи.

Он је казао и да је у разговору са немачком канцеларком било речи о томе да је Србија успела да покрене тешке економске реформе. Наш дефицит је смањен са 6,6 на 1,6 одсто БДП-а, имамо веће приходе него што смо их имали и ове године ћемо имати позитиван раст наше привреде.

Немачка канцеларка Ангела Меркел допутовала је синоћ у посету Србији а испред Палате Србија, уз највише државне и војне почасти, дочекао је премијер Србије Александар Вучић. Меркеловој је приређен свечани дочек уз почасну гарду, црвени тепих и интонирање химни две земље. Вучић и Меркелова извршили су смотру почасног вода и поздравили заставе.

Меркелова је у Београд стигла из Тиране, а разговори са председником Србије Томиславом Николићем и представницима цивилног друштва планирани су за четвртак у јутарњим сатима, после чега она путује у Сарајево.

Премијер Вучић је дочекао немачку канцеларку и на аеродрому „Никола Тесла”, на који је стигла око 19 часова. Посету немачке канцеларке прати велики број новинарских екипа.

http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Merkel-stigla-u-Beograd-Vucic-je-docekao-na-aerodromu.sr.html

CDU: 70 godina stabilnosti i kontinuiteta

Na samom početku su ih smatrali za „hrišćanske marksiste“. Danas je, međutim, Hrišćansko-demokratska unija (CDU) nešto sasvim drugo. Stranka Angele Merkel slavi 70. rođendan i to je prilika za kratki rezime.

Šta sve Hrišćansko-demokratskoj uniji (CDU) u poslednjih 70 godine sve nisu prebacivali: da je suviše katolička, da u njoj ne vlada pluralizam mišljenja, da se radi o „klubu starijih muškaraca“… Međutim, zadnje vreme se štošta promenilo. Od ujedinjenja Nemačke stranka je postala „protestantskija“, zahvaljujući Nemcima s istoka. I sa ženskom kvotom stvari stoje nešto bolje i to opet zahvaljujući nekome s istoka – Angeli Merkel.

U svakom slučaju, CDU je sebe uvek sagledavala kao modernu stranku, koju podjednako vole i preduzetnici i srednja klasa i obični radnici. CDU sebe isto tako doživljava kao stranku oslobođenu bilo kakve ideologije – stranku u koju se može pouzdati, koja ne voli promene, a pogotovo ne radikalne.

Protiv podela: izborni plakat CDU iz 1949.

Flert sa socijalizmom

Ipak, kako za Dojče vele kaže politikolog Jirgen V. Falter, Hrišćansko-demokratska unija nije uvek bila sinonim za kolotečinu i status kvo. Na početku je bilo donekle drugačije. „Mi predstavljamo hrišćanski socijalizam koji međutim nema veze s pogrešnim kolektivističkim zadavanjem ciljeva“, glasi rečenica za koju danas malo ko može da poveruje da se nekada nalazila u programu CDU. Ali ta rečenica, kao i mnoge druge koje danas zvuče kao da potiču iz programa levo-radikalnih stranaka, poput zahteva za podržavljenjem velikih delova važnih industrijskih grana, sastavni su deo tzv. „Kelnskih smernica“, prvog programa hrišćanskih demokrata.

Dolaskom Konrada Adenauera na čelo stranke naglo je prekinuto flertovanje sa socijalizmom. Tome nije doprinelo samo Adenauerovo pragmatično zalaganje za tržišnu privredu, već i iskustva iz „sovjetske zone“ tj. Istočne Nemačke, gde se pod krinkom socijalizma narod u stvari sistematski tlačio. Nakon 1949. i osnivanja Savezne Republike Nemačke, rodila se i ideja o nemačkom modelu socijalne tržišne privrede koji je Nemačkoj, a time i CDU koja je svih tih godina bila na vlasti, obezbedio nezapamćen uzlet.

Transformacija stranke

„Stari“ Adenauer i njegov politički naslednik Kol

Pored šefa stranke i dugogodišnjeg kancelara Konrada Adenauera, za uspeh Nemačke i CDU najzaslužniji je Adenauerov ministar privrede i kasnije i sam kancelar Ludvig Erhard. Promena se događala i na konfesionalnom polju. U početku pretežno katolički, CDU se u prvim godinama otvorio i protestantskom bloku (koji se, geografski gledano, nalazi uglavnom na severnom i istočnom delu zemlje). Ipak, CDU je desenijama ostala stranka koja sa sobom nosi katolički prizvuk i to pre svega zahvaljujući neprikosnovenom vladaru prve faze Hrišćansko-demokratske unije Konradu Adenaueru. On je stranku držao na stabilnom, prozapadnom kursu, negujući pre svega dobre odnose sa SAD. Popularnost u narodu stekao je i zalaganjem za povratak hiljada nemačkih ratnih zarobljenika iz sovjetskog zarobljeništva. Idejama iz Moskve po kojima je Nemačka trebalo da postane neutralna zona, nije preterano verovao čime je u neku ruku i zapečatio podelu Nemačke koja je trajala sve do kraja osamdesetih godina.

Stranka kontinuiteta

Uprkos tome, Hrišćansko-demokratska unija uspela je da i ujedinjenje dveju nemačkih republika pripiše na listu svojih zasluga i to pre svega zahvaljujući drugom dugovečnom kancelaru u istoriji CDU-ovih moćnih političara – Helmutu Kolu. Zahvaljujući činjenici da je dobro iskoristio istorijski trenutak (unutrašnju slabost, kako DDR-a, tako i Sovjetskog Saveza) u istoriju je kao rušilac nemačko-nemačke gvozdene zavese ušao Helmut Kol a ne socijaldemokratski kancelar Vili Brant sa svojom politikom otopljavanja odnosa sa Istokom. Helmut Kol, pritom, u početku nije važio kao političar prve klase. Često potcenjivan kao provincijalac, Kol se ipak na kormilu CDU i Nemačke zadržao duže nego bilo koji političar pre njega.

Na tom dvostrukom kormilu, smenila ga je dijametralno suprotna političarka: istočnonemačka fizičarka protestantskih korijena Angela Merkel koju, kao i njenog prethodnika, elita u početku nije shvatala suviše ozbiljno. Iako drugačijim stilom, Merkel CDU vodi sigurnom rukom i bezpogovorno. Sve potencijalne protivnike Angela Merkel spretno uklanja s političkog puta. Mnogi zato i danas kritikuju politiku rukovođenja Hršćansko-demokratskom unijom u kojoj nema mnogo mesta za pluralizam. A sama stranka i na svoj 70. rođendan mnogo energije ulaže u kontinuitet i stabilnost. To dokazuje i činjenica da je CDU svoj jubilej dočekala sa relativno malo političkih lidera, za razliku od drugih stranaka koje su predsednike menjale kao na traci. U tomu se dobro odslikava i želja Hrišćansko-demokratske unije u istoriju uđe kao stranka stabilnosti i kontinuiteta, a ne stranka revolucija i promena.

http://www.dw.com/sr/cdu-70-godina-stabilnosti-i-kontinuiteta/a-18543065

Вучићева честитка и порука Меркеловој

БЕОГРАД– Премијер и председник Српске напредне странке Александар Вучић честитао је данас немачкој канцеларки Ангели Меркел 70 година од оснивања Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) коју предводи.

„Као лидер Српске напредне странке, упућујем вам најсрдачније честитке поводом седамдесетогодишњице оснивања Хришћанско-демократске уније, коју ви тако успешно водите последњих петнаест година. Желим да ви и ваша партија још дуго наставите да дајете пример како се озбиљно воде држава и друштво, како у Немачкој, тако и у Европи” речено је у честитки у коју је Танјуг имао увид.

„Користим ову прилику и да, као председник Владе Републике Србије, кажем да се радујем вашој скорој посети Београду. За мене је ваша посета израз изграђеног великог поверења између Србије и Немачке. Надам се да ће и наш нови сусрет дати велики допринос српско-немачким односима, за које сматрам да су најбољи у историји” поручио је Вучић у честитки немачкој канцеларки.

Танјуг

објављено: 29/06/2015

http://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Vuciceva-cestitka-i-poruka-Merkelovoj.sr.html

Стотине хиљада у Риму против геј бракова

Стотине хиљада Италијана окупило се у Риму на демонстрацијама против истополних бракова и у знак подршке породици.

Учесници скупа су носили транспаренте са натписима "Породица ће спасти свет" и "Бранимо нашу децу", јавља АФП, преносиТанјуг.

Скуп је организован у тренутку док италијански Сенат разматра предлог закона о цивилним браковима на иницијативу премијера Матеа Ренција, наводи АФП.

Иницијатива да Италија по том питању одржи корак са својим западноевропским суседима је ојачала откако је прошлог месеца Ирска дозволила истополне бракове, подсетио је АФП.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/2/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82/1954945/%D0%A1%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B5+%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D1%83+%D0%A0%D0%B8%D0%BC%D1%83+%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2+%D0%B3%D0%B5%D1%98+%D0%B1%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0.html

Za vrh Merkelove CDU gej brak (još) nije pravi

Rukovodstvo nemačke vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) odbacilo je zahteve koalicionih socijaldemokrata i opozicije da se potpuno legalizuje homoseksualni brak.

"Na prezidijumu smo se na kraju saglasili da nećemo preduzimati dodatne korake koji bi išli dalje od onoga što je dogovoreno koalicionim sporazumom", izjavio je danas generalni sekretar CDU Peter Tauber posle sednice vrha partije u Berlinu na kojoj su i pojedinci iz CDU tražili izjednačavanje.

Nije brak i nema usvajanja dece

U Nemačkoj je homoseksualnim osobama omogućeno da sklope građansku zajednicu, ali je termin braka u pravnom smislu i dalje rezervisan isključivo za zajednicu muškarca i žene, a postoje i razlike u pogledu prava na usvajanje dece. U većini praktičnih pitanja, poput poreza ili naslednog prava, homoseksualna zajednica je izjednačena sa brakom, ili je u toku proces donošenja odgovarajućih zakona.

Od kako su se Irci 22. maja na referendumu odlučili za promene ustava koje bi omogućile da brak ubuduće bude sklapan bez obzira na pol, rasprave o statusu homoseksualnog braka ponovo su se razbuktale i u Nemačkoj.

Tauber je ukazao da je vlada prošle sedmice donela odluku o brojnim merama koje treba da spreče diskriminaciju istopolnih zajednica, ali je dodao da dodatne mere u ovom trenutku nisu planirane.

"Poznato je da i u našoj partiji o toj temi postoje sasvim različiti stavovi", rekao je Tauber, dodajući da je CDU spremna da i dalje diskutuje o toj "visoko emotivnoj temi" i to sa poštovanjem prema drugačijem mišljenju.

Potpredsednica poslaničke grupe CDU u parlamentu Nadine Šen izjasnila se za to da brak bude omogućen i homoseksualnim parovima, što traže političari iz SPD, Zelenih i iz partije Levica.

http://mondo.rs/a799970/Info/Svet/Vrh-CDU-ostaje-protiv-izjednacavanja-homoseksualne-zajednice-i-braka.html