АФП: Меркел најутицајнија личност у 2015. години

 

 Немачка канцеларка Ангела Меркел

 

ПАРИЗ: Немачка канцеларка Ангела Меркел је, по избору новинара француске агенција АФП, најутицајнија личност у 2015. години. На другом месту личности које су највише утицале на светска дешавања нашао се руски председник Владимир Путин, на трећем папа Фрања, а за њима следе грађани Париза и лидер Исламске државе Абу Бакр ал Багдади.

 

 

Своје место на листи добили су и кандидат за номинацију Републиканске партије за председника Доналд Трамп, премијер и бивши министар економије Грчке Алексис Ципрас и Јанус Варуфакис, као и амерички државни секретаар Џон Кери и шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф.

Меркелова је, како објашњава АФП, својом политиком отворених врата привукла око милион избеглица у Немачку током 2015. године.
За избеглице из Сирије и Авганистана она је била "мама Меркел" иако су, истовремено, поједине њене колеге из Европе и странке биле мање гостопримљиве, а неке чак и отворено критиковале долазак избеглица.

Она се показала као лидер Европе и економске кризе у Грчкој заузевши чврст став у време када је крајње левичарска влада те земље одбијала мере штедње како би спасила своју економију и место у ЕУ.Председник Русије Владимир Путин, након прошлогодишњег првог, заузео је друго место на листи личности које су највише утицале на светска дешавања у претходној години.

Иако су га светски лидери игнорисали и 2014. године увели санкције Русији због украјинске кризе, Путин је успео да се ове године наметне када је било речи о горућим светским проблемима.Према оцени француских новинара, председник Сирије Башар ал Асад дугује свој политички опстанак војној подршци Русије, а два савезника су постала неопходна једна другом за окончање рата у Сирији.

Новинари АФП-а истакли су и да је Папа Фрања, пореклом из Аргентине,  значајно утицао на решавање тешких питања из свог родног подручја, од помирења САД и Кубе до остваривања напретка ка успостављању мира у Колумбији.Такође, он је био активан на глобалном нивоу, што је показала и његова "храбра" турнеја по Централној Африци у циљу модернизовања и отварања Католичке цркве.

Парижани су се, такође, нашли на овој листи након што је 1.5 милиона становника тог града изашло на улице престонице после терористичких напада на "Шарли Ебдо" у јануару ове године у којима је убијено 17 особа.Париз су, подсећа агенција, поново напали припадници Исламске државе у новембру ове године када је погинуло 130 особа.

С друге стране, лидер Исламске државе Абу Бакр ал Багдади био је махом невидљив током године, али је ИС проширила своју "смртоносну кампању" ван територије коју контролише у Ираку и Сирији и појачала присуство у Либији, оцењује АФП.Такође, ИС је преузела одговорност за обарање руског авиона изнад Синаја у Египту.

Бурманска продемократска политичарка и лидерка опозиционе странке у Мјанмару Аун Сан Су Цхи се, такође, нашла на списку најутицајнијих након што је прогласила победу на парламентарним изборима у тој земљи после скоро 30 година демократских борби.Своје место на листи, такође, заузео је конзервативни и провокативни бизнисмен Доналд Трамп који, оцењује АФП, делује као да га је немогуће свгрнути с врха републиканских анкета и могао би да  буде главни противник демократском кандидату Хилари Клинтон на председничким изборима САД 2016. године.

Након њега следе Ципрас и Варуфакис као симбол отпора мерама штедње, прописаним Грчкој као лек због катастрофалних вишегодишњих финансијских малверзација.Иако је Ципрас морао да одустане од својих кључних изборних обећања, партија Сириза постала је узор крајњој левици у Европу међу којима је и странка Подемос из Сспаније.

Ове годину фудбал је био у центру светске пажње због "погрешних" разлога након што је Међународну фудбалску федерацију (Фифа) потресао корупциони скандал, а одлазећи председник Фифе Сет Блатер засенио је спортска дешавања и тако добио своје место на листи.Амерички државни секретар Џон Кери и шеф иранске дипломатије Мохамад Џавад Зариф деле последње место на списку најутицајнијих личности у претходној години након што су постигли "историјски споразум" о иранском нуклеарном програму.

"Понекад се дипломатијим, стрпљењем и упорношћу може наћи решење и за најсложенија питања", поручили су новинари АФП-а.

(Танјуг)

 http://www.dnevnik.rs/svet/afp-merkel-najuticajnija-licnost-u-2015-godini

ДХСС: ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДР ВЛАДАНА БАТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ДХСС

Саопштење за јавност



ДХСС: ПЕТ ГОДИНА ОД СМРТИ ДР ВЛАДАНА БАТИЋА, ПРЕДСЕДНИКА ДХСС

29.12.2015. године навршава се пет година од смрти др Владана Батића, једног од водећих бораца за бољу, демократску Србију.
Брилијантног ума и неисцрпне енергије, дао је значајан допринос политичком животу наше земље. Није био само политичар; увек је био на првој борбеној линији, највећи противник криминалу и корупцији; човек који је даноноћно обилазио Србију верујући у бољу сутрашњицу, који је стварност сагледао онаквом каква она уистину јесте; онај који је заступао обесправљење, наглас изговарао истину чак и када је у томе остајао усамљен, храбар када је страх већину победио; човек који је свакоме праштао; онај који је иако тешко болестан помагао здравијима од себе.
Брилијантан адвокат, један од најбољих посланика у историји парламентизма, човек који је на сопственом примеру показао да је част непромењива категорија. Министар правде у првој демократској Влади др Зорана Ђинђића, који је својим знањем и радом за свог мандата вратио достојанство правосуђу.
Демохришћанин.
Човек који је свима нама оставио у аманет оно само наизглед најлакше – Да будемо људи.

У Београду, 28.12. 2015 године                          Председништво Демохришћанске странке Србије

 http://www.dhss.org.rs/index.php/medija-centar/kategorije/vesti/486-pet-godina-od-smrti-dr-vladana-batica-predsednika-dhss

„Ništa ne sme da naruši zajedništvo CDU“

Nemačka kancelarka Angela Merkel je kao predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na kongresu te stranke održala govor koji komentarišu nemački dnevni listovi.

 

 

Bio je to verovatno jedan od njenih najvažnijih govora na nekom kongresu Hrišćansko-demokratske unije. Angela Merkel je istupila borbeno, govorila i gestikulirala vrlo izražajno, što je za nju inače potpuno neuobičajeno. Rekla je da „imamo posla sa najvećim talasom izbeglica posle Drugog svetskog rata“, da je to istorijski „ispit zrelosti“ za „Evropu“ i izrazila uverenje da će „Evropa“ savladati taj izazov. U prvom delu svog obraćanja delegatima, ona je ponovila svoj slogan „Uspećemo!“ – koji je postao sinonim za njen kurs u politici prema izbeglicama, i istovremeno rečenica koju najčešće kritikuju protivnici njenog koncepta.

Najosetljivija tema je bila pitanje treba li ograničiti broj izbeglica koje dolaze u Nemačku, jer se zna da je Angela Merkel nedavno rekla da „nema gornje granice“ za broj izbeglica kojima je potrebna pomoć. U svom govoru ona je naglasila da joj je cilj „osetno smanjenje broja izbeglica“ – i za tu rečenicu dobila veliki aplauz. Podsetila je i na mere koje su donete proteklih nedelja sa ciljem da se taj broj smanji: aktuelizovana je lista tzv. „sigurnih zemalja“, a pooštrene i odredbe o prisilnom vraćanju odbijenih potražilaca azila u otadžbinu.

Kancelarka je upozorila i na opasnost od odustajanja od ključnog načela Šengena: „Evrope bez granica“; „Niko u Evropi ne zavisi toliko od Šengena kao Nemačka“; „Podizanje ograda u 21. veku nije pametna opcija“. Onima koji dolaze u Nemačku, šefica CDU je poručila: „Onaj ko ovde traži zaštitu, mora da poštuje naše zakone i tradicije i da uči Nemački.“ Multikulturno društvo je okarakterisala kao laž i založila se za integraciju doseljenika.

Okupljenim delegatima ona je rekla da na međunarodnom planu treba naći rešenje za borbu protiv uzroka bežanja ljudi iz kriznih regiona, kao i način za slanje ljudi u tim regionima sredstava humanitarne pomoći. Dodala je da je neprihvatljivo da međunarodne organizacije poput UNHCR nemaju dovoljno novca na raspolaganju. Evo izvoda iz karakterističnih komentara o njenom govoru objavljenih u nemačkim dnevnim listovima.

Der noje tag (Vajden): „Ono za šta se Merkelova svojim govorom izborila, jesu podrška i vreme. Tokom sledećih meseci, kancelarka će morati da organizuje prijem izbeglica i njihovu integraciju. Ali će morati i da obaveže evropske partnere“.

Rajn-cajtung (Koblenc): „CDU još polaže na to da će broj izbeglica da se smanji, da će zemlje EU poneti veći teret na svojim leđima i da će spoljne granice EU ponovo biti obezbeđene. A šta će biti ako to ne uspe – to je samo nagovešteno. Ako CDU odluči da granice unutar EU ostanu otvorene samo ako uspe obezbeđivanje spoljnih granica, to znači da ističe rok u kome će Nemačka tolerisati neograničen priliv izbeglica.“

Badiše cajtung (Frajburg): „Među demohrišćanima je vrlo izražen instinkt vlasti – što znači i da se ne demontiraju oni koji drže vlast u rukama. Vrhovna čuvarka Svetog grala ostaje Angela Merkel. Već i zato su spekulacije da bi predsednica CDU u Karlsrueu mogla da doživi debakl, bile samo izraz pustih želja.“

Badiše nojeste nahrihten (Karlsrue): „Tendencija je bila očigledna: ništa ne sme da dovede u pitanje zajedništvo stranke, ništa ne sme da naruši lik Angele Merkel – dok u isto vreme SPD svog vođu demonstrativno kažnjava i slabi. Angela Merkel je još jednom uspela i izvela stranku na željeni kurs, kao što je to već učinila sa odustajanjem od atomske energije, ukidanjem vone obaveze ili minimalnim dohotkom.“

Tiringiše landescajtung (Vajmar): „Pobednica u internom demohrišćanskom sporu oko izbegličke politike zove se Angela Merkel. U to nema sumnje – protivnici njene politike otvorenih granica su bili manji od makovog zrna; jedan truli kompromis je bio dovoljan da ih ućutka.“

Berliner morgenpost (Berlin): „Posle ovog govora i izraza poverenja koji je dobila, teško je zamisliti da će Angela Merkel da se oprosti 2017. godine.“

Noje osnabriker cajtung (Osnabrik): „Angeli Merkel je uspelo da promeni raspoloženje – bar među demohrišćanima. 24 lista hartije o izbegličkoj politici su na ovom kongresu donela božićni mir u stranku koja je bila poprilično podeljena. Odlučnost sa kojom je njena predsednica istupila protiv svojih kritičara jača njen autoritet.“

http://www.dw.com/sr/ni%C5%A1ta-ne-sme-da-naru%C5%A1i-zajedni%C5%A1tvo-cdu/a-18918058

Packe ili podrška Angeli Merkel?

Stranački kongres Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u Karlsrueu svojevrsni je test za predsednicu stranke i kancelarku Angelu Merkel u sopstvenim redovima. U centru pažnje je izbeglička kriza. 

Odluka Angele Merkel da bez ograničenja prihvati izbeglice s ratnih područja Sirije izazvala je sukobe na svim političkim nivoima – ne samo unutar Evropske unije ili među strankama vladajuće koalicije u Berlinu, već i u redovima kancelarkine Hrišćansko-demokratske unije (CDU).

Još pre nekoliko nedelja, komentatori su smatrali da je reč o pravom ustanku u CDU. U vladinoj četvrti u Berlinu kružile su glasine da će Merkel do kraja godine, ili biti prisiljena da podnese ostavku, ili da će sama da se povuče.

Pritisak sa svih strana

Horst Zehofer i Angela Merkel nakon kongresa CSU

Sada je već sredina decembra i duhovi u poslaničkom klubu te stranke malo su se smirili. Tokom stranačkog kongresa bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU), tzv. sestrinske stanke CDU u oktobru, šef CSU Horst Zehofer kancelarku je otvoreno pozvao na red. To je zatim doprinelo ponovnom zbijanju redova. Međutim jedno su poslaici CDU i CSU u Bundestagu, a raspoloženje u bazi nešto sasvim drugo, što je puno teže uskladiti. O tome će najviše biti reči na 28. kongresu CDU 14. i 15. decembra u Karlsruheu, na kojem učestvuje hiljadu delegata iz gradova i opština širom Nemačke.

Još uvijek na hiljade izbeglica pristiže u Nemačku. S njima najviše posla imaju lokalni političari. U njihovim opštinama ima mnogo ljudi koji dobrovoljno pomažu, ali mnogo je i onih koji kritikuju takvu politiku doseljavanja i davanja azila. Tokom jedne regionalne konferencije u saveznoj pokrajini Saksoniji sredinom oktobra mogao se videti plakat s natpisom: „Svrgnuti Merkel!“" Njeni postupci doveli su do snažnog jačanja desno-populističke stranke Alternativa za Nemačku, koja je na istoku zemlje bez problema, kako pokazuju istraživanja javnog mnenja, prešla podršku od deset odsto glasova birača – sve na štetu kancelarkinih demohrišćana. Neraspoloženje zbog toga, delegati će doneti sa sobom u Karlsrue.

„Izjava iz Karlsruea“

Prošle nedelje novinarima je predstavljen glavni dokument Predsedništva CDU pod imenom „Izjava iz Karlsruea. O njemu bi trebalo opširno da se raspravlja nakon govora Angele Merkel u ponedeljak (14.12). Potom će se pristupiti izglasavanju. Merkel će u Karlsrueu svojim stranačkim kolegama takoreći postaviti pitanje poverenja.

Generalni sekretar CDU Peter Tauber: Ne postoji gornja granica

„Nadamo se da ćemo s tom izjavom dobro početi Kongres i pre svega ga dobro završiti“, izjavio je nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, čime je dao do znanja kolika nervoza vlada u rukovodstvu CDU. „Cilj bi morao da bude pomirenje različitih gledišta i mišljenja. To nije jedini dokument o izbegličkoj i azilantskoj politici. Postoji njih više od deset na istu temu“, rekao je De Mezijer.

Spor oko gornje granice

Dokument koji ide najdalje dolazi od podmlatka CDU – Mlada unija (Junge Union). Oni traže da se jasno odredi gornja granica broja izbeglica, o kojoj bi zatim trebalo da se raspravlja za okruglim stolom.

Predsedavajući Mlade unije Paul Cimjak objašnjava da oni time šalju dva signala: da stranka zbijenih redova stoji iza Angele Merkel, ali i da su mogućnosti Nemačke ograničene i konačne. O pravnim aspektima „gornje granice“ može da se diskutuje, kaže Cimjak i ističe da ona faktički u opštinama već postoji.

Merkel je do sada odbacivala utvrđivanje gornje granice broja izbeglica koje Nemačka može da primi. I u Izjavi iz Karlsruea izbegava se spominjanje tog pojma. De Mezijer je na tu temu samo rekao da su druge formulacije poput „izbeći preopterećenost i obezbediti prihvatljivost“ mnogo bolje.

Glasanje se iščekuje s napetošću

Koliko delegata će podržati podneske koji se udaljavaju od linije koju sledi Angela Merkel? Odnosno, koliko su ozbiljne glasine o puču? Ili su one samo odraz trenutnog emocionalnog stanja? Jedan drugi dokument tiče se pitanja da li je Nemačkoj potreban zakon o useljavanju. S tim u vezi se kaže: mnogobrojni zakoni o useljavanju koji postoje trebalo bi bolje da se usklade, protivrečnosti da se uklone i da se sve zajedno pretvori u jedan zakon koji bi u inostranstvu morao da bude bolje pojašnjen.

Drugo polje delovanja Angela Merkel vidi na nivou Evropske unije. Ona želi da sprovede raspodelu izbeglica po zemljama-članicama. Do sada je otpor bio veliki. Planirano osnivanje Centara za registraciju na spoljnim granicama Evropske unije još nije istinski zaživelo. Kancelarkina strategija, zasnovana na održivosti, ogleda se u Izjavi iz Karlsruhea u nizu mera na nacionalnom, evropskom i međunarodnom nivou.

Vremena je sve manje. Ukoliko ne dođe do pomaka u Evropi, moraće da uslede mere na nacionalnom nivou. Merkel je već zapretila ukidanjem Šengenskog sporazuma. Time se preti i u Izjavi. Šta to konkretno znači, nemački ministar unutrašnjih poslova nije želeo da objašnjava jer se ipak, kako je rekao, s optimizmom mora gledati na budućnost. Ostaje međutim da se vidi koliko će optimizma delegati poneti sa sobom na Kongres CDU u Karlsrue.

 http://www.dw.com/sr/packe-ili-podr%C5%A1ka-angeli-merkel/a-18915725

Merkel sa naslovne strane

Angela Merkel je „Ličnost 2015. godine“ po izboru magazina „Tajm“. Njujorška redakcija na sva usta hvali politiku nemačke kancelarke, ali komentator DW-a Feliks Štajner stvari vidi malo drugačije. 

 

 

Znate li koga je magazin „Tajm“ proglasio za „Ličnost godine“ 1938, 1942. i 1979? Znate li ko je 2015. završio iza Angele Merkel na drugom mestu? S odgovorima na ta pitanja mogla bi se napraviti zgodna galerija gnusnih osoba iz prošlosti i sadašnjosti: Adolf Hitler, Josif Staljin, Ajatolah Homeini i Abu Bakr al Bagdadi, vođa terorističke organizacije „Islamska država“.

Magazin „Tajm“, dakle, ne želi samo da odlikuje one dobre, plemenite i lepe. Biraju se jednostavne one osobe koje, po percepciji redakcije njujorškog „Tajma“, imaju najveći uticaj na svetska zbivanja – kako pozitivno tako i negativno.

Posebne vrednosti pastorove ćerke 

Naravno da redakcija „Tajma“ smatra da je Angela Merkel napravila samo dobre stvari – to pokazuje i lepa, počasna titula: „Kancelarka slobodnog sveta“ – naslovu na aktuelnom izdanju. Ta titula ipak na drugoj strani ne predstavlja nešto izvanredno. Broj država u kojima šefica vlade nosi titulu „kancelarka“, relativno je mali.

Redakcija „Tajma“ u svom bombastičnom obrazloženju, navodi mnogo toga dobrog: spominje se „nepokolebljivo moralno rukovođenje čitavim jednim kontinentom“ – u krizi u Ukrajini, krizi evra, prihvatanju bezbrojnih izbeglica i borbi protiv terora nakon napada u Parizu. Može se čitati i o specifičnom, drugačijem kanonu vrednosti, zato što je Merkel ćerka jednog pastora: „Humanost, dobrota i tolerancija“. Da li bi iza toga mogli da stanu i grčki penzioneri i nezaposleni?

Feliks Štajner, DW

Najlepši je sledeći odlomak: „Retko kada se može posmatrati proces u kojem se neki lider 'odriče' starog, mučnog identiteta“. Otvoreno ostaje, nažalost, ko tu koga muči. Možda više neka politički leva grupa boljestojećih intelektualaca iz neke zemlji koja jedva da prima izbeglice? U Nemačkoj se, u svakom slučaju, poverenje birača u Angelu Merkel ubrzano smanjuje. Na mukama su pre svih nemački gradovi i opštine koje moraju i dalje da primaju izbeglice, a ne znaju gde da ih smeste. Ali mi ćemo u tome uspeti, kaže kancelarka.

Jaz unutar EU kao nikada do sada

Mnogim evropskim komšijama mnogo simpatičnija je bila „stara“, predvidljiva Nemačka, nego velika sila s pečatom Angele Merkel. Postizanje kompromisa nije bila jača strana ovogodišnje nemačke EU-diplomatije – ni po pitanju Grčke, a pogotovo ne kad je reč o izbeglicama. Mađarski premijer Orban prebacuje kancelarki „moralni imperijalizam“, a on ima sve više saveznika. Angelu Merkel očigledno ne impresionira oštra kritika njenog kursa. Rezultat toga je da je Evropska unija u decembru 2015. politička celina koja je sposobna da deluje – ali samo na papiru. Da li je to dobar način upravljanja?

Redakciju magazina „Tajm“ o svemu tome ne mora da brine. Oni su za „Ličnost godine“ proglašavali i osobe sasvim drugog kalibra. Oni u Njujorku jednostavno na kraju godine imaju cilj da proizvedu izdanje novina koje će dobro da se prodaje. Ipak, ne može se poreći određena fascinacija velikim društvenim eksperimentom Angele Merkel – pogotovo kada sve opušteno pratite s one strane Atlantika, a ne iz srca Evrope.

 http://www.dw.com/sr/merkel-sa-naslovne-strane/a-18909359