Ангела Меркел се кандидује за четврти мандат

 

Немачка канцеларка Ангела Меркел (Фото Танјуг) 

БЕРЛИН - Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године, објавили су немачки медији, преноси Дојче веле.

После вишемесечних спекулација, Меркелова је данас рекла својим партијским колегама у Хришћанско-демократској унији у Берлину да је спремна да води партију на изборима следеће године.

Она се налази на челу Немачцке од 2005. године и сматра се најмоћнијим европским лидером.

Недавно је изјавила да осећа дужност да служи својој земљи и Европи и тиме додатно подстакла спекулације да ће се поново кандидовати и на савезним изборима 2017. године.

„Желим да испуним свој задатак као немачка канцеларка, који са једне стране подразумева да служим народу Немачке, али и укључује рад на кохезији и успеху Европе”, рекла је Меркел упитана шта су њене краткорочне, а шта дугорочне обавезе јавља АП, преноси Танјуг.

Меркелову подржава 55 одсто Немаца

Више од 55 одсто Немаца подржава кандидатуру Ангеле Меркел (62) за немачког канцелара, док је 39 одсто против, показало је истраживање Емнид агенције објављено данас, преноси Ројтерс.

Меркел, која управља највећом европском економијом, ужива и међународно поштовање, о чему говори податак да ју је одлазећи председник САД Барак Обама назвао „изванредним савезником”.

Победа Доналда Трампа на председничким изборима у САД и растућа подршка десничарским партијама у Европи, утицала је на то да се Ангела Меркел сматра бастионом западно либералних вредности.

Ипак, њена прошлогодишња одлука да отвори границе за око 900.000 миграната, углавном из разних зона на Блиском истоку, разљутила је многе њене бираче и смањила њену популарност.

Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године.

Она се налази на челу Немачке од 2005. године и сматра се најмоћнијим европским лидером, а недавно је изјавила да осећа дужност да служи својој земљи и Европи – преноси Танјуг.

Меркелова очекује најтежу кампању од уједињења Немачке

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел, која је управљала државом кроз неколико глобалних криза, изјавила је вечерас да ће настојати да освоји четврти мандат на општим изборима наредне године, али и да очекује најтежу кампању од уједињења Немачке 1990.године, преносе агенције.

Меркел је после састанка са руководством њене Хришћанско-демократској унији, партије десног центра, казала да је дуго размишљала о томе да ли да се опет кандидује, али да је спремна да се поново бори за место канцелара.

„Дуго сам размишљала о овој одлуци јер сам већ 11 година овде”, рекла је она и истакла да ће настојати да очува друштво и избегава мржњу.

Према њеним речима, инсистираће и на демократским вредностима, слободи и поштовању за све људе.

У случају да поново буде изабрана, Меркелова ће имати велике одговорности - од разговора са представницима Велике Британије о изласку из ЕУ, преко смиривања тензија у Турској и унапређењу односа са новоизабраним председником САД Доналдом Трампом.

Како се наводи, највећи изазов би вероватно био интеграција избеглица са Блиског истока у подељено друштво и очување Европе као моћне економије.

Меркел је рекла да ће се залагати за демократске вредности и начин живота, али и да очекује снажне изазове „и са леве и са десне стране политичког спектра”.

Први пут изабрана је за канцеларку 2005. године, а уколико победи на изборима следеће године и остане на том месту цео мандат, изједначиће се са својим ментором Хелмутом Колом, који је на месту канцелара провео 16 година.

Тачан датум избора у Немачкој још није одређен, али се претпоставља да ће бити одржани између 23. августа и 22.октобра следеће године, преноси Танјуг.

Ангела Меркел – од Колове „политичке ћерке” до немачке канцеларке

БЕРЛИН – Немачка канцеларка Ангела Меркел потврдила је вечерас да ће се кандидовати за четврти мандат на изборима 2017. године, а ако у томе и успе изједначиће се са Хелмутом Колом који држи рекорд по дужини времена проведеног на месту канцелара - од 1982. до 1998. године.

Меркел, која управља највећом европском економијом, ужива и међународно поштовање, о чему говори податак да ју је одлазећи председник САД Барак Обама назвао „изванредним савезником”.

Ангела Меркел је рођена 1954. године у Хамбургу у породици евангелистичког свештеника.

Одбранила је докторат из квантне физике, а касније је радила као хемичар на научној академији у Источном Берлину.

Дуго су је сматрали „политичком ћерком” бившег немачког канцелара Хелмута Кола, од кога се касније оградила.

До 36 године није имала никакве везе са политиком, а 1989.године учествовала је у демократском преврату, рушењу Берлинског зида и уједињењу Немачке, након чега је постала портпарол Владе.

Два месеца пре уједињења Немачке придружила се Хришћанско - демократској унији, а три месеца касније постала је министарка омладине у Влади Хелмута Кола.

Меркелова је први пут изабрана за канцелара Немачке 2005.године, а реизабрана на изборима 2009. и 2013. године.

Последњих 16 година, она је председник Хришћанско-демократске уније.

Британски магазин „Форбс” прогласио ју је другом најмоћнијом особом на свету, што никада није пошло за руком ни једној другој жени.

Амерички часопис „Тајм” изабрао је Ангелу Меркел за личност 2015. године. Тада је први пут после 29 година ова престижна награда додељена жени.

http://www.politika.rs/scc/clanak/368246/Angela-Merkel-se-kandiduje-za-cetvri-mandat

Ipak ne odustaje: Angela Merkel se kandiduje i za četvrti mandat

Nemci, ali i ostatak sveta, nekoliko meseci već iščekuju vest da li će se Merkelova na sledećim izborma ponovno kandidovati za mesto kancelarke. I funkcioner njene stranke je dao odgovor za CNN

Angela Merkel će se kandidovati za četvrti mandat na funkciji nemačke kancelarke, potvrdio je za CNN Norbert Retgen iz njene partije CDU.

"Ona je apsolutno spremna i voljna da pridonese jačanju međunarodnog liberalnog pokreta", izjavio je Retgen. "Merkelova je kamen temeljac političkog koncepta Zapada. Takmičiće se i nastupati kao odgovorni lider", objasnio je Retgen, predsednik spoljnopolitičkogodboraa nemačkog Bundestaga.

Nemci, ali i ostatak sveta, nekoliko meseci već iščekuju vest da li će se Merkelova na sledećim izborma ponovno kandidovati za mesto kancelarke.

Portparol CDU Johen Blind potvrdio je da će Angela Merkel uskoro objaviti svoju odluku. Angela Merkel je na čelu nemačke vlade od 2005. godine, kad je nasledila socijaldemokratu Gerharda Šredera, koji je bio kancelar od 1998. godine.

 http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/ipak-ne-odustaje-angela-merkel-se-kandiduje-i-za-cetvrti-mandat/

СНС примљена у ЕПП као придружена чланица

Српска напредна странка данас је примљена као придружена чланица у Европску народну партију (ЕПП), објавила је ЕПП на Твитеру. Одлука је донета на састанку Политичке скупштине Европске народне партије.

Српска напредна странка од данас је придружени члан Европске народне партије (ЕПП), највеће и најутицајније страначке организације у Европском парламенту, а интернационални секретар СНС Јадранка Јоксимовић поручује да је то велики и важан дан за странку, али и Србију, и да је СНС препозната као истински носилац економских реформи и полтиичке стабилности. 

ЕПП је новој чланици на свом Твитер налогу поручила "Добродоšли у породицу".

Јадранка Јоксимовић је навела да је придружено чланство највећи степен придруживања које може да има странка из земље која није чланица ЕУ и истакла да ће се СНС трудити да кроз партијске канале уради што више за Србију.
ЕПП окупља странке десног центра из целе Европе, из земаља ЕУ и шире, углавном странке на власти, међу којима су и немачка ЦДУ, мађарски Фидес и аустријска Народна партија, те бројне друге странке са којима, каже Јоксимовић, напредњаци добро сарађују.
"Мислим да смо после две године разговора, припрема, посета које су имали нашој странци, мисија за упознавање рада, структуре и програма
СНС, на прави начин успели да покажемо да је СНС истински носилац економских реформи, политичке и регионалне стабилности, што је препознато код странака у ЕПП", навела је Јоксимовић.
Она је рекла и да је дебата у ЕП, током које је она представила политички оквир у Србији, напредак у евопским интеграцијама и ситуацију у странци, била веома добра и изузетно позитивна.

Јадранка Јоксимовић на дебати у ЕПП

Јоксимовић је навела да су о сарадњи са СНС изузетно лепо говорили Дорис Пак, Едвард Кукан, европски посланци, као и известилац за Србију Дејвид Мекалистер, који је и потпредседник ЕПП, те да је о сарадњи са СНС позитивно говорио и лидер СВМ Иштван Пастор.
"Посебно бих поменула председника ЕПП Џозефа Дела, који је у више наврата крајње афирмативно говорио о странци, али и о поверењу које има у председника станке и премијера Александра Вучића, те његовом личном доприносу регионалној стабилности и поверењу", навела је Јоксимовић.
Она је истакла да је придружено чланство СНС додатни канал комуникације и политичка платформа за све нерешене проблеме и отворена питања, додајући да је увек добро кад међу пријатељима и у оквиру страначких веза нешто може да се уради за Србију, која је напредњацима, наводи, на првом месту.
"Трудићемо се да кроз партијске канале урадимо што више позитивних ствари за нашу земљу", закључила је Јоксимовић.
 http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/1/politika/2526679/sns-primljena-u-epp-kao-pridruzena-clanica.html

Религијске вредности у уставима европских држава

Човек изнад свега, Бог изнад човека
Владика Николај Велимировић


Последњих деценија у Европи су учестале дебате о помињању хришћанских корена у законским актима или дебате о ношењу и употреби верских симбола у јавним институцијама (нпр. представе распећа у државним школама, болницама, судовима, и сл.). Нацрт устава Европске уније такође је био предмет расправе. Хришћанске цркве су инсистирале на помињању Бога и/или хришћанских корена Европе, док су се заговорници секуларизма томе противили.  Посебне контроверзе односе се на биоетичка питања попут оправдања абортуса, легализације истополних бракова насупрот дефинисању брака као заједнице мушкарца и жене. Хуманистички секуларизам у свом радикалном виду све више односи превагу над хришћанством у јавној сфери. Ипак, постоје и другачији примери.
Референца о Богу у европским уставима
Устав представља највиши правни акт једне државе. Осим што је акт највеће правне снаге, он изражава и одређене вредности на којима држава почива. Устави појединих европских земаља углавном су изразито секуларног карактера, али постоје и они који укључују на религијске вредности, као нпр. референце о Богу, верском наслеђу, хришћанским коренима или државној цркви. Хришћанство је ипак у великој мери обликовало европско друштво.
Референца која се односи на помињање Бога може имати двојак карактер. Треба разликовати „nomination” (помињање Бога у уставу) и “inovocatio” (позивање на Бога, тј. доношење устава „у име Бога“). У европској пракси појављују се оба примера у зависности о којој држави је реч.
Позивање на Бога у уставу
Устави ових европских држава садрже референцу која се односи на позивање на Бога:
Грчка
Грчки устав је јединствени пример у православном свету јер у преамбули стоје  следеће речи: „У име Свете и Једносуштне и Нераздељиве Тројице“. У трећем члану устава којим се уређују односи Цркве и државе  наводи се да је „преовлађујућа религија у Грчкој Источна Православна Црква Христова“. Грчка је једина држава православног хришћанског света која се експлицитно дефинише као православна и којој Православна цркв има статус званичне државне религије.


Ирска
Преамбула устава Ирске почиње следећим текстом: „У име Пресветог Тројства, од којег је сва власт и којем, као наш крајњи циљ, морају бити управљене  све  радње  како  људи,  тако  и  држава,  (...)  ми,  народ  Ирске,  понизно  признајући  своје  обавезе  према  нашем  Божанском  Господу,  Исусу  Христу,  који  је  подржао  наше очеве током векова искушења (...).” Осим преамбуле, Бог се спомиње на још неколико места у уставу Ирске.
Швајцарска
Преамбула устава Швајцарске почиње речима: „У име Свемогућег Бога! Швајцарски народ и кантони (...) усвајају следећи Устав.“Позивање на Бога је део дуге традиције уставности у Швајцарској.
Мађарска
Мађарска је 2011. године усвојила нови устав који је изазвао велике полемике. Устав почиње речима: „Бог чува Мађаре“. Осим тога, преамбула Устава Мађарске укључује и референце у којима се каже да је „земља хиљаду година део хришћанске Европе “ и да се „признаје улога хришћанства у очувању нације“.
Спомињање Бога у уставу
Устави следећих европских држава садрже референцу помињања Бога:
Немачка
Устав Савезне републике Немачке садржи следећи текст: „Свесни своје одговорности пред Богом и људима, испуњен одлучношћу да служи миру у свету као равноправан партнер у уједињеној Европи, немачки народ, вршећи своју уставотворну власт усваја Основни закон.“ Хришћанске вредности у немачком уставу имају посебан значај јер се односе на одбацивање тоталитарног система власти.
Пољска
Устав Пољске је специфичан јер осим помињања Бога и оних који верују у Њега укључује и референцу која се односи на све оне који у Бога не верују али заступају универзалне вредности. Реч је о компромису између захтева Римокатоличке цркве са једне и лево-либералних кругова са друге стране. Прембула устава између осталог садржи следеће одредбе:
„Ми пољски народ – сви грађани Републике, како они који верују у Бога као извор истине, правде, добра и лепоте, тако и они који не деле такву веру, али уз поштовање ових универзалних вредности који произилазе из других извора (…) за нашу културу укорењену у хришћанском наслеђу наше нације и универзалним вредностима признајемо своју одговорност пред Богом или сопственом савешћу, овим успостављају Устав Републике Пољске.“
Украјина
Преамбула украјинског устава укључује неколико ставки од којих се једна односи на помињање Бога: „Свесни наше одговорности пред Богом, наше савести, прошлости, садашње и будуће генерације.“[7] Украјина је једина држава бившег СССР-а која садржи ову референцу.
Албанија
Албанија је дуги низ година била позната као прва атеистичка држава. Међутим, савремени Устав Албаније почиње овим речима: „Ми, народ Албаније, поносни и свесни наше историје, са одговорношћу за будућност, и са вером у Бога и/ или другим универзалним вредностима, ми доносимо овај Устав.

Референца о религијским коренима
Устави појединих европских држава не садрже спомињање Бога али укључују  позивање на хришћанске корене, наслеђе и уопште на религијске вредности. Такав је случај са уставом Норвешке у којем пише да „основне вредности остају наше хришћанско и хуманистичко наслеђе“[9] док се у словачком уставу позива на „духовно наслеђе Ћирила и Методија“.

 Уставна традиција Србије
Уставна традиција Србије указује да су у појединим уставима постојала референце позивања на Бога. Реч је о крилатици „По милости Божијој и вољи народној“ коју су користили владари Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенца и Краљевине Југославије. Устав Краљевине Србије из 1888. године почиње речима „Ми Милан Први по милости божјој и вољи народној Краљ Србије“. Видовдански устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца из 1921. као и септембарски устав Краљевине Југославије из 1931.садржали су формулације „По милости Божјој и вољи народној“ и односиле су се на владавину краља Петра I односно краља Александра I Карађорђевића.
Кад је реч о садашњем уставу Србије, он не садржи одредницу која се односи на помињање Бога. Ипак, државни симболи јасно одражавају хришћански идентитет јер се крсна знамења налазе и на грбу и на застави, док химна „Боже правде“ заправо представља врсту молитве.
Уместо закључка
Устави европских држава који садрже референцу о Богу могу послужити као пример и за највиши правни акт Србије. Укључивање религијских вредности у Устав Републике Србије допринело би јачању државног и националног идентитета јер су православље и систем вредности који из њега произлази имали важну улогу у формирању српске државе. Са друге стране, спомињање Бога истовремено значи и вредносно одбацивање сваке диктаторске власти јер држава не представља апсолутну и врховну вредност.
Спомињање Бога у највишем правном акту може бити прихватљиво не само за православне хришћане већ и за припаднике свих монотеистичких религија и традиционалних цркава и верских заједница у Србији. Осим тога, референца се може дефинисати и на компромисан начин (пример Пољске) и као таква бити прихватљива и за оне који нису верници.


Извори:
The Constitution of Greece, hri.org/ docs/syntagma/.
The Constitution of Ireland, irishstatute­ book.ie/eli/cons/en/html.
Bundesverfassung der  Schweize­ rischen Eidgenossenschaft, ad­ min.ch/opc/en/classified­compila­ tion/19995395/201601010000/101.pdf.
The Fundamental Law of Hungary, kormany.hu/download/e/02/00000/ The%20New%20Fundamental%20 Law%20of%20Hungary.pdf.
The Basic Law for the Federal republic of Germany, bundestag.de/blob/284870/ ce0d03414872b427e57fccb703634dcd/ basic_law­data.pdf.
Konstitytcji­Konstytucję Rzeczypospo­ litej Polskiej, sejm.gov.pl/prawo/konst/ polski/kon1.htm.
The Constitution of Ukraine, infoukes.co m/history/constitution/index­en.html. Albanian Constitution, ipls.org/servi­ ces/kusht/intro.html.
Norway – Constitution, servat.unibe. ch/icl/no00000_.html.
Тhe Constitution of The Slovak Republic, slovakia.org/sk­constitution.htm.
Устав Краљевине Србије (1888), ius. bg.ac.rs/prof/Materijali/martan/ USTAV%20KRALjEVINE%20SRBIJE%20
1888.pdf.
Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, projuris.org/RETROLEX/ Ustav%20kraljevine%20SHS_Vidovdan­ ski%20ustav%20(1921).pdf.
Устав Краљевине Југославије, pravo. unizg.hr/_download/repository/Ustav_ Kraljevine_Jugoslavije.pdf.
(Изворима приступљено 6.9.2016. г.)

 Аутор: Владимир Марјановић, Часопис „Православље“ број 1190